Mijatović: Mere protiv dezinformacija ne smeju da podrivaju slobodu medija

„Globalni zdravstveni problemi koje izaziva COVID-19 zahtevaju efikasne mere radi zaštite živote i zdravlja. To podrazumeva borbu protiv dezinformacija koje bi mogle da izazovu paniku i nemir u društvo. Nažalost, neke vlade koriste ovu neophodnost kao izgovor za uvođenje preteranih ograničenja na slobodu medija, to je kontraproduktivan pristup koji mora da se prekine“, ocenila je Mijatović u saopštenju.

Dodala je da su u proteklih nekoliko nedelja, parlamenti, vlade i lokalne vlasti su doneli zakone, dekrete ili odluke kojima se jasno otežava rad novinara i medijskih radnika i ograničava pravo javnosti na informacije.

„Novinari koji izveštavaju o pandemiji u Mađarskoj i Ruskoj federaciji se suočavaju sa nizom sankcija, uključujući i mogućnost zatvorske kazne do pet godina za širenje ‘lažnih informacija’, dok su u Azerbajdžanu nedavno usvojene promene propisa po kojima su vlasnici Internet portala obavezni da sprečavaju širenje ‘štetnih informacija'“, navodi ona.

Navodi i da je u Rumuniji je donet dekret koji vlastima omogućava uklanjanje sadržaja i blokiranje sajtova na kojima se nalazi sadržaj koji sadrži ‘lažne informacije’ o razvoju COVID-19 and merama za sprečavanje širenja zaraze bez mogućnosti žalbe na odluku vlasti.

„U Bosni i Hercegovini dekreti i predloženi propisi namenjeni kažnjavanju zbog širenja informacija koje mogu da izazovu paniku bi mogli da ograničavaju rad novinara kao i slobodu izražavanja na društvenim medijima. A u Jermeniji je veći broj novina i sajtova bio prinuđen da uklanja informacije pošto su usvojena stroga pravila koja zabranjuju objavljivanje medicinskih i epidemioloških informacija o pandemiji koje nisu u skladu sa zvaničnim izvorima“, dodaje se u saopštenju.

Mijatović ocenjuje da je pristup informacijama postala kolateralna žrtva mera koje vlade uvode zbog pandemije.

„Međutim, kako su naveli međunarodni stručnjaci u nedavnoj zajedničkoj izjavi, novinarstvo ima ključnu svrhu tokom zdravstvenih kriza. Uprkos činjenici da su pravovremene informacije neophodne da bi javnost shvatila opasnost i zaštitila sebe, filtriranje informacija i kašnjenje odgovora na zahteve za informacije je zabeleženo u nekoliko zemalja članica. U Češkoj, Srbiji i Italiji je bilo slučajeva sprečavanja novinara da prisustvuju konferencijama za medija, da dobiju informacije od zvaničnika zdravstvenih službi ili u izveštavanju o radu službi bezbednosti“, piše u saopštenju.

Od najveće je važnosti, dodaje Mijatović, da se novinarima omogući rad u bezbednim uslovima, bez straha od maltretiranja ili napada kako je navedeno u Preporuci (2016)4 Komiteta ministara o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika.

„Međutim, u Turskoj je nekoliko novinara privedeno zbog izveštavanja o COVID-19. U Sloveniji je novinar postao žrtva kampanje iz medija koji su bliski vladajućoj partiji pošto je podneo zahtev za informacije o merama koje je vlada uvela zbog pandemije“, navodi Mijatović.

Nema sumnje da su vlade suočene sa izazovim bez presedana tokom pandemije, ocenjuje ona.

„Međutim, ovo ne sme da bude izgovor za pritisak na medije kojim bi se ograničilo pravo javnosti na informacije. Novinari i medijski radnici rade nešto bez čega ne možemo radi javnog interesa. Njihov rad mora da bude zaštićen a ne podrivan“, izjavila je.

Mijatović je pozvala sve članice Saveta Evrope da čuvaju slobodu medija i da obezbede neophodne mere protiv dezinformacija koje su odgovarajuće i uz redovnu kontrolu parlamenata i nacionalnih innstitucija koje se bave zaštitom ljudskih prava.

„Mere protiv dezinformacija ne smeju da sprečavaju novinare i medijske radnike u njihovom radu i ne smeju da neopravdanju blokiraju Internet sadržaje. One zemlje koje su uvele restrikcije koje nisu u skladu sa ovim standardima moraju da ih hitno ukinu“, zaključila je Mijatović.