Milan Jovanović: Izgubio sam sve, ali mi je najbolnije to što je moja supruga izgubila zdravlje

Dve godine nisu dovoljne da umanje užas koji svaki normalan čovek oseti kad u sećanje prizove sliku buktinje u koju se, usled napada „Molotovljevim koktelom“, tog 12. decembra 2018. godine pretvorila kuća Milana Jovanovića, novinara iz Grocke.

Užas je i da te dve godine nisu bile dovoljne ni da, i pored svih dokaza i prvobitnih, a kasnije neuverljivo povučenih priznanja okrivljenih, odgovorni za napad budu kažnjeni, a Milan Jovanović pravično obeštećen. Pravno i materijalno. Užas za osećaj i uverenje da je pravda dostižna i da novinare niko, ma koliko moćan i bogat bio, ne sme da spaljuje.

U bolnici su mi rekli da su mislili da neću preživeti

Dve godine nisu bile dovoljne ni da Jela Deljanin, supruga Milana Jovanovića, koja ga je spasla iz te užasne buktinje, povrati miran san. Ko će tu pravdu da namiri?

Milan Jovanović, istraživački novinar koga je malo ko znao dalje od opštine Grocka, postao je, međutim, poznat brzinom tog plamena koji mu je progutao sve što je sticao tokom života. Ne zbog tragedije koja ga je zadesila, već zato što je pred očima javnosti, ne samo domaće, iznikao novinar koji se ne plaši da sam, samo sa „zaštitom“ male, lokalne redakcije, perom udari na korupciju koja seže do samih vrhova vlasti u državi i vladajućoj stranci. I da od toga ne odustaje ni po cenu mnogih pretnji, ni po cenu života, do danas.

Nakon paljenja moje kuće počeli su da pišu prijave protiv mene, Željka Matorčevića i portala Žig info, jer su bili ubeđeni da su sve dokaze spalili. Mi smo u vrlo kratkom roku, 30 dana nakon paljenja kuće, dobili 16 prijava

U sećanje na tu noć kad mu je spaljena kuća pre dve godine ušli smo kroz razgovor s njim.

„Prošle su dve godine od paljenja moje kuće. Dve godine čekam da počinioci budu kažnjeni za svoja nedela. Izgubio sam sve, ali mi je najbolnije to što je moja supruga izgubila zdravlje. Postala je srčani bolesnik i leči se na neuropsihijatriji. Već dve godine ona noću ne spava jer se boji da neko ponovo ne zapali kuću“, kaže Milan Jovanović za Cenzolovku.

Kako se danas seća te noći 12. decembra 2018. godine?

„Ne postoje reči, nema rečnika kojim bih objasnio kako sam se osećao te noći. Jer supruga me je iznela iz dima i plamena, van kuće. Jedva sam uspeo da dođem do daha, teško sam imao šanse da udahnem vazduh. Počeo sam da povraćam i iz pluća izbacujem čađ i garež. Komšije su me stavile u kola i odvezle u Hitnu pomoć u Vrčinu. Samo sam bacio pogled na kuću i video da gori. Iz Vrčina su me, prikopčanog na bocu sa kiseonikom, prebacili u Gradsku bolnicu, gde su mi davali infuziju i stvarno su se trudili da me vrate u život. Na tome im puno hvala. Sutradan su mi rekli da su bili ubeđeni da neću preživeti. Nema tu reči kojima može da se objasni kako se osećate kad vidite da ste za sat vremena izgubili sve što ste stekli u životu.“

Da li sanja tu noć? Da li se osvrće preko ramena?

„Moja supruga još nijednu noć od tada nije prespavala. Plaši se. Celu noć šeta po terasi, kao na straži. Čujem stalno bat njenih koraka noću. Pregleda ulicu da neko ponovo ne dođe da zapali kuću. Doduše, ima policijsku zaštitu 24 sata. Možete da zamislite kakav je to život pod policijskom zaštitom sa strepnjom da vas neko ne ubije i ne zapali kuću.“

Jela Deljanin se razbolela teško. A kakve je posledice to ostavilo na zdravlje Milana Jovanovića?

„Moje je zdravlje bilo narušeno i pre paljenja kuće. Sada je znatno pogoršano. Da budem iskren, dosta vremena provodim na kiseoniku. Trudim se da što duže opstanem, da doživim da se ovaj sudski postupak okonča i da počinioce vidim zasluženo kažnjene“, kaže Milan Jovanović.

Matorčeviću sekli struju, Jovanoviću kanalizaciju

Bacanje „Molotovljevog koktela“ na kuću bila je kulminacija niza pritisaka, napada na Milana Jovanovića, Željka Matorčevića i Zorana Lalića, novinare lokalnog portala Žig info, koji se nisu plašili da pod svojim imenima objavljuju tekstove u kojima se istraživalo sve ono o čemu su drugi šaputali u opštini Grocka.

Javna komunalna preduzeća u Grockoj korišćena su u pritiscima na njih, bila su zloupotrebljena samo sa jednim ciljem – da se zaustavi njihovo pisanje. Matorčeviću su sekli struju, Jovanoviću su sekli kanalizaciju, hteli da mu sruše kuću. Bilo je mnoštvo anonimnih pretnji.

Matorčević je dva meseca pre paljenja Jovanovićeve kuće napadnut, pretučen i polomljena mu je jagodična kost, a napadač je do danas ostao nepoznat.

Moje je zdravlje bilo narušeno i pre paljenja kuće. Sada je znatno pogoršano. Da budem iskren, dosta vremena provodim na kiseoniku. Trudim se da što duže opstanem, da doživim da se ovaj sudski postupak okonča i da počinioce vidim zasluženo kažnjene

Kako je izgledala hronologija, kako se sada čini, najavljenog spaljivanja kuće?

„Dragoljub Simonović je prvi put pokušao da me ubije ispred svoje kuće dok sam fotografisao železničke pragove koje je uzeo sa Železnice. Drugi put je naručio moje ubistvo, ali eto, sva sreća, jedan od ljudi iz grupe za likvidaciju mene i Željka Matorčevića, došao je da me upozori: ’Čika Milane, mene su angažovali da dovedem ljude da vas likvidiraju. Ja u tome neću da učestvujem, pokupiću se i pobeći od oca u inostranstvo.’ Ja sam istog momenta otišao u policiju i podneo prijavu. I Željko je podneo prijavu“, priča nam Milan Jovanović.

„Kod mene kući je 37 puta dolazila komunalna inspekcija po prijavi da se navodno otpadne vode odavde izlivaju na javnu površinu. To nije tačno i to je i dokazano na sudu. Takođe su mi isključili i vodu jer sam navodno krao vodu. I to je dokazano da nisam radio. Dolazili su da mi ruše kuću jer se navodno nalazi na javnoj površini. Neću da grešim dušu, moram da kažem da su inspektori bili vrlo besni zbog naredbi koje su dobijali iz opštine. Rekli su mi ‘vi znate za taj broj naših dolazaka, ali niste ni svesni koliko smo puta prolazili pored vaše kuće jer nas je bilo sramota da vam se javimo’. Nikada nijedan komunalni ili građevinski inspektor nije podneo nijednu prijavu protiv mene. Nisu imali povod za to. Imam izjavu jednog komunalnog inspektora u kojoj stoji da je dobio naredbu od svog šefa, a ovaj je dobio naredbu od Dragoljuba Simonovića, da sačini lažni inspekcijski nadzor i da me što strože kazni. Inspektor je to odbio rečima da ne želi da izvrši to krivično delo i nakon par dana je dobio otkaz. On je tu svoju izjavu dao i na sudu. Ostao je bez posla iako je imao samo dve godine do penzije“, objašnjava Milan Jovanović deo nevolja sa kojima se godinama borio.

Da li je posle sveg tog maltretiranja očekivao da će mu i kuću zapaliti dok u njoj spava i tako ga dovesti na ivicu smrti?

„Bio sam oprezan i očekivao sam da će izvršiti napad direktno na mene. Ni u snu nisam pomislio da će doći na ideju da me zapale sve sa kućom. Kad sam kasnije razmislio i video šta se događa, postali su mi jasniji njihovi motivi. Jer, u mojoj kući su se nalazili svi materijalni dokazi na osnovu kojih smo pisali i objavljivali tekstove na portalu Žig info. Njima nije bio cilj samo da ubiju Milana Jovanovića, da mu zapale kuću, već i da unište sve materijalne dokaze. Nakon paljenja moje kuće počeli su da pišu prijave protiv mene, Željka Matorčevića i portala Žig info, jer su bili ubeđeni da su sve dokaze spalili. Mi smo u vrlo kratkom roku, 30 dana nakon paljenja kuće, dobili 16 prijava. I sada vodimo 16 sudskih postupaka u kojima nas Dragoljub Simonović tuži da smo mu onim što smo pisali naneli strašan duševni bol“, kaže Milan Jovanović.

„Evo, 9. decembra smo imali ročište u postupku u kome Simonović tuži Željka Matorčevića i tvrdi da na Srebrnom jezeru nema vilu, da ne postoji Gročansko Dedinje, da marina koju je lično sagradio nije njegova marina, a dobio je od inspekcije Velikog Gradišta nalog da sruši tu marinu. Ne verujem da ijedan sudija može da prihvati tu količinu laži. Mi smo na sudu sve dokumentovali šta smo pisali. Neke prijave koje je Simonović podneo su odbačene, a videćemo šta će se dogoditi sa ovima po kojima se vode postupci“, kaže Jovanović.

Ceo život sam se borio protiv kriminala, a proglašavaju me za državnog neprijatelja

Kako se oseća po pitanju novinarstva? Da li je ostvario cilj sa kojim je pisao tekstove za Žig info?

Dragoljub Simonović je bio mesec dana u pritvoru prošle godine i nakon toga je bio prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika opštine. Ili su tekstovi ipak samo doneli nevolju novinarima ovog portala?

„Mislim da smo sada slobodniji. Građani imaju više poverenja u nas. Ne trpimo više pritiske koje smo kao novinari trpeli dok je na vlasti u opštini bio Dragoljub Simonović. Dok je bio na vlasti, on nam je blokirao i posao i ugovore. Nudio je novac, nudio da pišemo i dalje za Žig info, ali samo da to bude pod njegovom kontrolom. Mi smo to sve odbili, jer ili ćemo raditi svoj posao pošteno i kako treba ili ga nećemo raditi nikada i nigde.“

„Podneli smo puno prijava protiv Dragoljuba Simonovića i opštinskih funkcionera sa optužbama za pronevere i pljačke. Nijedna nije realizovana, a zašto – to mi ni dan-danas nije jasno“, kaže Jovanović za Cenzolovku.

Da li ga atmosfera progona kritičkih novinara, hajka, uvrede i napadi koji se čuju u Skupštini, gde se neki mediji proglašavaju za „domaće izdajnike i strane plaćenike“, podsećaju na napade kojima su bili izloženi novinari portala Žig info pre nego što su pokušali da ga ubiju?

„Nemojte ni sebe da zapostavite. I vi novinari Cenzolovke ste takođe neprijatelji i domaći izdajnici. Izdajnici su novinari sa N1, Nove S i mi novinari Žig infa. I sad zamislite da mene, koji sam ceo život proveo u borbi protiv kriminala, prvo kao policajac, sada kao novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom i najosetljivijim temama, kao što su kriminalci koji su ušli u politiku, sada proglašava neko za domaćeg izdajnika i državnog neprijatelja. Gorak osećaj je kad se tako nešto čuje. Pa to je bruka i sramota na šta liči ova naša Skupština. Ispada da svako ko nije uz Srpsku naprednu stranku da je državni neprijatelj i domaći izdajnik“, upozorava novinar portala Žig info.

Izgubio sam sve, ali mi je najbolnije to što je moja supruga izgubila zdravlje. Postala je srčani bolesnik i leči se na neuropsihijatriji. Već dve godine ona noću ne spava jer se boji da neko ponovo ne zapali kuću

Da li je potpuno osposobio kuću za život?

„Doveo sam je u pristojno stanje. Zahvaljujući medijima, Slavko Ćuruvija fondaciji, novinarima i poštenim građanima Srbije prikupio sredstva da mogu da živim u njoj, a ne da plaćam kiriju. Ima još dosta da se uradi. Terase su ostale nedovršene, garaža i fasada na kući, kuhinju još nemam, stepenice u kući. Ali dobro, nadam se da ću jednog dana skupiti novac, malo štedim od penzije. Ne mogu da štedim puno jer imamo dosta obaveza, dužni smo nekim mojim prijateljima koji su nam pozajmili novac, mada su mi rekli da vratim kad budem imao, otplaćujemo kredite. Nedavno sam tek otplatio kredit za kola koja su mi spaljena.“

Suđenje Dragoljubu Simonoviću, bivšem predsedniku Opštine Grocka i visokom funkcioneru SNS, počelo je u aprilu 2019. godine po optužnici koja ga tereti da je naručio paljenje kuće Milana Jovanovića zbog kritičkih tekstova na portalu Žig info. Zatražena je kazna od osam godina zatvora. Optužnicom su obuhvaćena još trojica saučesnika: Vladimir Mihailović, Igor Novaković i Aleksandar Marinković, koji je u bekstvu i za kojim je raspisana poternica. Tokom godinu i po dana sudskog procesa, ročišta su često otkazivana na zahtev odbrane, a od početka pandemije kovida broj otkazanih je počeo da preteže nad brojem održanih.