Milan Jovanović: Mislim da neću doživeti kraj sudskog postupka

Uskoro će tri godine otkako je Jovanoviću zapaljena kuća. Sve ovo vreme, kako i sam kaže, ide od sudnice do sudnice, i od vrata do vrata. Uz to, nedavno mu je oduzeta policijska zaštita, koju je imao sve ovo vreme.

„Došli su mi dvojica milicionera do kuće 4. avgusta, i rekli su mi da je njihova procena da mi više nije potrebna policijska zaštita. Nisam dobio nikakvo pismeno obaveštenje u pismenoj formi, niti obrazloženje“, kaže Jovanović za Dosije.

DOSIJE: Da li se osećate bezbedno?

MILAN JOVANOVIĆ: Pazite, kako moja supruga i ja možemo da se osećamo bezbedno, kada i sami vidite kakve svakodnevne pritiske trpimo. U poslednje vreme su počeli da nas nazivaju državnim neprijateljima, izdajnicima, navodno nekakvi „đilasovci“. Funkcioneri su počeli da izdaju saopštenja protiv naše redakcije, da smo mi vrlo aktivni političari… Mi se ne bavimo politikom, niti smo stranački opredeljeni, mi se bavimo isključivo političarima na lokalnom nivou, i mi kritikujemo njihov rad, njihove lažne diplome, njihova lažna zvanja i ogromna sredstva koja crpe iz opštinskog budžeta, da bi delili lične dohotke koji su enormno visoki. Verujem da ni gospodin Vučić nema toliki lični prihod koliko lokalni funckioneri.

DOSIJE: Dobro, ali hajde da se vratimo na Vaš subjektivni osećaj bezbednosti.

JOVANOVIĆ: Uz policijsku zaštitu sam mogao slobodnije da radim i da se krećem. Sigurnije sam odlazio u opštinu, prikupljao informacije, dok sada svaki član Srpske napredne stranke može da napadne bilo kojeg novinara Žig Infa.

DOSIJE: Jeste li imali nekih neprijatnih situacija otkako Vam je oduzeta zaštita?

JOVANOVIĆ: Nisam ih imao, da budem iskren, ali se nisam ni nešto kretao. Izbegavam da izlazim, maltene, to prepuštam svojim mlađim kolegama Laliću i Matorčeviću, pa su oni izloženi tim ogromnim pritiscima tamo po opštini. Sada od njih beže ti isti funkcioneri koji su bežali i od mene, nazivaju ih svakojakim imenima…

DOSIJE: Jeste li imali ikakvih naznaka, bilo šta, da će Vam preko noći biti oduzeta policijska zaštita?

JOVANOVIĆ: Zaista ne znam kako je došlo do toga. Ništa mi nisu nagovestili zašto mi se ukida obezbeđenje, da li je to njihova lična procena, ili je to naređenje stiglo negde sa vrha, ali kao što sam rekao meni je 4. avgusta ono ukinuto. Pitanje je sada koliko ću ja biti bezbedan, i da li ćemo mi moći uopšte dalje da radimo pod ovakvim pritiskom; šta smo sve preživeli, dobro smo opstali: Željku (Matorčeviću, prim. aut.) su naneli teške telesne povrede, meni su isključili vodu, dolazila mi je građevinska inspekcija da mi ruši kuću, iako je legalizovana, i isključili su električnu energiju Žig Infu, da ne bi mogao dalje da radi. Sećam se da mi je tada jedan radnik koji je isključivao struju rekao: “Evo, sada ste ostali bez električne energije, živo me zanima kako ćete sada dalje da radite.”

DOSIJE: To je bilo za vreme dok još Simonović bio na vlasti?

JOVANOVIĆ: Da, jer smo mi tada pisali o njemu kako on neovlašćeno koristi električnu energiju, to su potvrdili čak i radnici EPS-a, pa su mu i isključili struju. Nažalost, on je tada bio veoma moćan, kao i danas.

DOSIJE: Mislite li da on i dalje danas ima uticaja?

JOVANOVIĆ: Na svim ključnim mestima u Grockoj su ljudi Dragoljuba Simonovića i njegovi rođaci. On je vladar iz senke.

DOSIJE: Bili ste relativno skoro na suđenju trećeoptuženom Igoru Novakoviću kao oštećeni, međutim, složićete se da i tu deluje da se agonija nastavlja, budući da se on sada poziva na neuračunljivost tokom te kobne noći. Kakav je Vaš utisak?

JOVANOVIĆ: Ta agonija se i dalje nastavlja, kao što i sami znate, ovo je treća godina otkako sudski postupak traje. Svakog meseca imam neka suđenja koja se ne završavaju. Ne vidim uopšte kraj tome. Presuda je doneta 23. februara ove godine, sada je septembar, a Apelacioni sud još nije potvrdio presudu.

DOSIJE: Primetno je bilo da ste bili veoma razočarani kada su tadašnjeg zamenika tužioca Predraga Milovanovića razrešili funkcije u tom postupku?

JOVANOVIĆ: On je sklonjen sa slučaja, jer navodno prelazi na drugu funkciju. Gospodin Milovanović je častan i pošten čovek. Javni tužilac je tražio i insistirao da on prati predmet do kraja, međutim, gospođa Zagorka Dolovac to nije dopustila, i taj slučaj je prepustila drugom. Kada je reč o Novakoviću, supruga i ja smo dobili sudski poziv da dođemo kao oštećeni, i mi smo se odazvali; ušli smo u sudnicu, ali nas je sudija izbacio. Razlog je to što hoće da nas iskoristi kao svedoke. On nam nije dozvolio da učestvujemo u sudskom postupku, uskratio je naše pravo da učestvujemo u dokazivanju krivičnog dela. U svim sudskim postupcima do sada, nijedan nas sudija nije udaljavao iz sudnice.

DOSIJE: Sećamo se svi da ste Vi i Vaša supruga prolazili kroz mnogo neprijatnih situacija tokom svih ročišta, ali deluje kao da se nastavlja, zar ne?

JOVANOVIĆ: Tri godine se mi provlačimo svuda, iskren da budem, ne vidim kraj sudskom postupku. Mislim da ga neću doživeti.

DOSIJE: Zaista to mislite?

JOVANOVIĆ: Zašto da ne? Danas je sve moguće, pa pogledajte koliko se vodi sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije. Zašto to ne bi mogli da urade sa mnom? Bojim se da do toga ne dođe, ali sve mi ukazuje da će tako biti. Tu je sve toliko jasno, da uopšte ne vidim razloga da se ovo suđenje odugovlači tri godine.

DOSIJE: Kao što ste i sami rekli, prvostepena presuda je doneta u februaru, jeste li zadovoljni njome? Kako gledate na ceo taj prvostepeni postupak koji se vodio?

JOVANOVIĆ: Znate kako, nemam čime da budem zadovoljan. Sudski postupak nije okončan, samo se vucaramo tri godine po sudnicama, da li je to Katanićeva ili Palata pravde, idemo od vrata do vrata… Sa čime da budem zadovoljan, kada nismo dobili konačnu presudu, ne znamo ni da li ćemo je dobiti, da li će ona biti potvrđena ili neće…

DOSIJE: Je l’ imate malčice straha kako će sve to ispasti na kraju?

JOVANOVIĆ: Više straha nemam. Sve ono što sam preživeo, ja više nemam pravo na strah, jer ovo što je naša redakcija pretrpela i preživela, stvarno ne verujem da jedna novinarska kuća u celosti doživela.

DOSIJE: U redu, ali u poređenju sa mnogim nerazjašnjenim, nedovršenim, pa čak i nezapočetim postupcima za zločine nad novinarima u ovoj zemlji, ipak, Vaš slučaj za domaće pravosuđe je na neki sumanuti način brz.

JOVANOVIĆ: Sve zavisi sa koje tačke Vi gledate na tu brzinu. Za Vas je to možda brzo, ali za mene je to ogroman period. Zašto to da traje tri godine kada može da bude završeno za tri meseca? Ne vidim nijedan razlog. U istražnom postupku su svi dali izjave i priznali su da su izvršili to krivično delo. Čemu to? Sami su pravili opstrukciju sudskog postupka.

DOSIJE: Ko?

JOVANOVIĆ: Advokati okrviljenih i okrivljeni. Oni su u tom sudskom postupku preležali sve bolesti, jedino nisu zauške i male boginje. Bila je tu i zubobolja, i glavobolja, i korona, ne znam ni sam koje sve bolesti nisu navodili, samo da bi izbegli suđenje i da bi se ročišta odlagala. Od 24 zakazana sudska ročišta nije održana ni polovina. Sudija Slavko Žugić je primetio šta se tu događa, i on je uspeo da dovede postupak do prvostepene presude. Kada bi se svi ugledali na njega i na Predraga Milovanovića (javni tužilac u prvostepenom postupku), naše pravosuđe bi mnogo bolje funkcionisalo.

DOSIJE: Odakle ste Vi crpili snagu da gurate dalje, nakon što ste izgubili sopstveni dom u plamenu?

JOVANOVIĆ: Radio sam sa ljudima koji imaju ista shvatanja kao i ja, odnosno sa Lalićem i Matorčevićem. U njima sam pronašao saradnike u tome kako da doprinesem da ova zemlja bude bolja. Ne mogu više da gledam kako nam omladina napušta zemlju. Lično se ne nadam nikakvoj budućnost, jer je ona za mene prošla. Sve ovo što radim – radim upravo da bih pomogao mlađim ljudima, i da ukažem kako se ponašaju lokalni moćnici u našoj sredini gde živimo.

DOSIJE: Kakav je odnos trenutne vlasti prema Vama i Vašim kolegama?

JOVANOVIĆ: Sve je isto, samo Simonovića nema. Možete li Vi da poverujete da Željko Matorčević, glavni i odgovorni urednik našeg portala, nema struju u 21. veku? Čovek nema struju. Znate li Vi koliko nama novca ode na benzin za agregat? Prošle godine smo dobili od opštine 40.000 dinara za celu godinu. Šta da radimo sa tim parama? A ove nismo dobili ništa.

DOSIJE: Da li Vam time samo šalju jasan signal šta žele sa Vama da urade?

JOVANOVIĆ: Njima je cilj da nas ugase, pa da opština Grocka postane gluva i nema.

Bez odgovora Malešića iz MUP

Novinar NUNS-a je poslao pitanja Slobodanu Malešiću, pomoćniku direktora policije, predstavniku MUP-a u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost, zbog čega, na koji način i ko je vršio procenu sigurnosti da se novinaru Milanu Jovanoviću oduzme policijska zaštita, međutim, do trenutka izlaska ovog intervjua, nisu poslati odgvori. Takođe, poslata su pitanja i na zvaničan mejl MUP-a, ali do zaključenja broja odgovore nismo dobili.

Odlučivanje o prvostepenoj presudi 14. oktobra

Prema pisanju Cenzolovke, za 14. oktobar, u 10 časova, u velikoj sudnici Apelacionog suda zakazana je javna sednica na kojoj će početi odlučivanje o prvostepenoj presudi izrečenoj za napad na novinara Milana Jovanovića i njegovu suprugu Jelu Deljanin u decembru pre skoro tri godine.