Milan Jovanović pet godina čeka pravdu: Najteže mi je kad se setim kako su aplaudirali Simonoviću zato što mi je zapalio kuću

Svi sve znaju o mučnom i dugom putovanju Milana Jovanovića do pravde. Pet godina kako je spaljena kuća novinara iz Grocke, a nema pravosnažne presude. Ni odšteta za uništavanje svega što su Milan Jovanović i njegova supruga Jela Deljanin sticali u životu još nije na vidiku.

Kuću su u međuvremenu obnovili zahvaljujući donacijama, ali odgovorni za zločin još nisu kažnjeni. Posle dve osuđujuće presude osnovnog suda, od oktobra se čeka da Apelacioni sud zakaže javnu sednicu i odluči o žalbama prvooptuženog Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika Opštine Grocka, i drugih.

Cenzolovka: Kako se osećate zbog toga?

Milan Jovanović: Pet godina supruga i ja čekamo malo pravde, ali ne verujem da ćemo tu pravdu i da dočekamo. Starost radi svoje. Sve smo bolesniji. Ne nadamo se puno. Pravda je, očigledno, za nas slepa, već je pomalo i ćopava, jer nikako da stigne do nas.

Dobro znamo da su u ovoj zemlji sve poluge vlasti u rukama jednog čoveka. Čemu možemo da se nadamo? Čemu može da se nada porodica Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića iz Jagodine? Ne možemo da se nadamo ni nekom boljem sutra, kad nam institucije ne postoje. Nema šanse.

Uostalom, ja neću bolje sutra, hoću bolje danas. Oni su bolje sutra pod sloganom „Za našu decu” već obezbedili za svoju decu i za unuke i za čukun unuke, a ja hoću da i naša deca imaju bolju budućnost.

Bio sam prisutan kad su priznavali

Cenzolovka: Odbrana je uporno, tokom celog postupka, pokušavala da ključne dokaze izbaci iz predmeta. Insistirali su na tvrdnji da je od drugooptuženog Mihailovića obmanom iznuđeno priznanje, a pretnjama od trećeoptuženog Novakovića. To je ponovo osnova njihovih žalbi Apelacionom sudu.

Milan Jovanović: To su budalaštine. Imam njihove izjave javnom tužiocu. Bio sam prisutan kad su priznavali. Potpisali su i njihovi advokati. I to u mom prisustvu. To što sad pokušavaju je čista laž.

Cenzolovka: Da li mislite da će Apelacioni sud da poklekne pred Simonovićevim advokatima? Osnovni sud je dva puta do sada odbacio te tvrdnje odbrane.

Milan Jovanović: Apelacioni sud ima ispred sebe iste te izjave, date pred njihovim advokatima, u kancelariji javnog tužioca Predraga Milovanovića. Imaju potpise njihovih advokata. I moja supruga je bila prisutna. Svi smo zajedno sedeli u istoj kancelariji. Čemu te laži? Zar je moguće da su toliko bezobrazni? Da li na Pravnom fakultetu postoje predmeti gde se uči kako lagati sudije, tužioce i javnost? Van pameti su više te laži.

Nemam više mira. Idem od sudnice do ordinacije

Cenzolovka: Šta vam je za ovih pet godina bilo najteže?

Milan Jovanoviće: Najteže mi je svakodnevno odlaženje na sud. Pedeset jedno ročište po sudovima, po tužbama Dragoljuba Simonovića. Idem od sudnice do ordinacije. Nemam više mira koji sam imao. Nije više to to.

A najviše me boli kad se setim kako su, na početku suđenja, došli iz Srpske napredne stranke pred sud da aplauzima nagrade Dragoljuba Simonovića zato što mi je zapalio kuću. To normalne osobe ne mogu da urade. Kad pogledam snimke sednice Skupštine Opštine Grocka, svi su ustali i aplaudirali Dragoljubu Simonoviću zato što mi je zapalio kuću. To je užasno pogledati. Ja te snimke čuvam i držim u arhivi. A svi ti članovi SNS koji su bili ispred sudnice da aplaudiraju, oni su danas napredovali u stranci. Da ne poverujete da je to istina.

Cenzolovka: Kako je Jela sa zdravljem?

Milan Jovanović: I ona se leči. Jela ne sme noću da zaspi. Celu noć slušam bat njene šetnje po sobama. Ne sme da zaspi.

Cenzolovka: Da li je bilo nekih stvari za ovih pet godina koje su vas osokolile?

Milan Jovanović: Jedino to što su svi časni i pošteni građani uz mene. Novinari su svi uz mene. Svi me podržavaju u tome što sam radio i što sam pisao. Na kraju se ispostavilo da je sve što sam pisao tačno, jer je i tužilaštvo počelo neke predmete da vadi iz fioke na osnovu onoga što smo nekada pisali i izveštavali. Nadam se da će moj rad ugledati svetlost dana i da će Simonović biti kažnjen za nedela koja je počinio.

Sada sam svedok da sve to što je Dragoljub Simonović pokrao, a o svemu tome smo mi pisali, on to danas besomučno troši, pravi ogromne objekte, hladnjače, čuda, a za građevinsku firmu koju je nelegalno stekao uvezao je silne mašine i napravio građevinske operative.

Tu firmu je podelio, pola dao ćerki, pola sinu, svu pokretnu i nepokretnu imovinu prepisao je na decu i na suprugu, tako da Dragoljub Simonović sad nema ništa, jednom rečju – beskućnik, kandidat za socijalnu pomoć. Kako će se od njega naplatiti šteta koju mi je naneo? Stvarno ne znam šta čeka pravosudni sistem Srbije i kad će početi da funkcioniše ova država.