Milionske tužbe redakcijama i nekažnjivi napadi na novinare

Od početka marta svedočimo veoma intenzivnim i zastrašujućim napadima na novinare. Oni se nižu jedan za drugim bez pauze. Započelo je užasnim pretnjama i napadima na Anu Hegediš Lalić i Dinka Gruhonjća, o čemu je KUMA već pisala. Prema podacima Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) desetak novinara bilo je izloženo napadima, pritiscima ili pretnjama.

Poređenja sa devedestim su uvek nezahvalna zato što ih za razliku od današnjeg vremena karakterišu ratovi, bombardovanje, hiperinflacija, međunarodne sankcije i izolacija, ali da li ova medijska situacija podseća i u kojoj meri na te strašne devedesete? U novinarskom svetu, devedesete su obeležile tragične smrti Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije ali i progon, kažnjavanje, zatvaranje i zabrane medije  po osnovu Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine kada je ministar bio Aleksandar Vučić koji je već 12 godina najmoćniji čovek u državi, objašnjava Saša Mirković, profesor Fakulteta za medije i komunikacije i član ANEM-a.

“Po toj osnovi se prave mnoge analogije sa devedesetim uz prenebregavanje činjenice da je period nakon Petog oktobra obeležilo ubistvo Milana Pantića koje tadašnja demokratska vlast nije razrešila baš kao što to nije učinjeno u slučaju smrti Dade Vujasinović odnosno suđenja za Ćuruvijino ubistvo. Kada se propuste takve prilike i kada se ne procesuiraju počinioci zločina, kada tolerancija na nekažnjivost postaje sveprisutna i kada se na na vlast vraćaju akteri iz devedesetih logično se nameću analogije sa poslednjom decenijom prethodnog veka”.

Prema njegovim rečima, sistemsko i sistemačno obrušavanje na novinare, pogotovo u Vojvodini tokom ovog proleća, zaličilo je na te godine zbog brojnosti napada u nekoliko gradova gde se novinarska struka našla na udaru dok je izveštavala sa događaja, “ali i osmišljenosti i raznorodnosti koje su im pružile društvene mreže i digitalne platforme u procesu izvrtanja činjenica i stvaranju atmosfere koja je kulminirala pretnjama Ani Lalić Hegediš i Dinku Gruhonjiću. Društvene mreže nisu postojale tokom devedesetih, ali analogije postoje jer se na simboličkoj ravni napad na Dinka i njegovu porodicu dešavaju nekažnjenim crtanjem grafita ispred ulaza zgrade u kojoj živi pri čemu ne  možemo smetnuti s uma simboliku ulaza i haustora u kojima su se dogodila ubistva Ćuruvije i Pantića. Otuda tolika zabrinutost koja proizilazi iz oslobađuje presude za ubistvo Slavka Ćuruvije koja je bila svojevrsni obeshrabrujući uvod u ove napade. Ako se tome dodaju konstatne javne prozivke nepoželjnih medija i novinara, preidizborna nervoza uzrokovana međunarodnim pritiscima, jasno je da se dobija eksplozivna smesa u kojoj je neko procenio da su pojedini novinari i mediji lake mete koje će odvući fokus javnost na tu stranu”.

Tužbe protiv Slavko Ćuruvija fondacije

Apelacioni sud u Beogradu februara ove godine pravosnažno je oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao suizvršioci, izvršili teško ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Marković i Radonjić osuđeni su tada na 30, a Romić i Kurak na po 20 godina zatvora.

Četiri meseca nakon oslobađajuće presude najpre Radonjić, zatim i Kurak, tuže Fondaciju zbog objave saopštenja u kojem se ne slažu sa oslobađajućom presudom. Ukupni troškovi na ime odšteta su milion dinara.

“Nova tužba predstavlja nastavak pritiska na Fondaciju koja nosi ime ubijenog Slavka Ćuruvije, ali i nastavak progona ubijenog novinara, četvrt veka nakon ubistva. Nakon dve prvostepene presude kojima su četvorica ranije optuženih proglašeni krivim i konačnog oslobađanja zbog nedostatka dokaza u februaru ove godine, zločin nad novinarom i vlasnikom “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina” ostaje nekažnjen i nerazrešen. Uprkos pritiscima, naša misija ostaje ista: insistiranje na pravdi za ubijene novinare, ali i sve medijske radnike koji zbog svog rada trpe nasilje, pretnje i pritiske”, stoji na sajtu Slavko Ćuruvija Fondacije.

Mirković kaže da je to očekivani sled događaja nakon oslobađajuće presude i još jedna potvrda apsurdnosti vremena i okolnosti u kojima živimo i radimo: “Plašim se da ovakva presuda dugoročno i sistemski šalje lošu poruku i obeshrabruje sve koji žele da s profesionalno bave novinarskim poslom. Da ne govorimo o položaju istraživačkih novinara koji sve više vremena provode u sudnicama po osnovu SLAPP tužbi. Očito je da isto čeka i koleginice i kolege iz Fondacije Slavko Ćuruvija koja se našla na udaru i na simboličkoj ravni zbog imena fondacije i vrednosti za koje se zalaže i brani. Da ne govorimo o finansijskom aspektu ovih tužbi koje suštinski mogu da ugroze opstanak i budućnost fondacije”.

Krik KRIKA

Pre deset dana Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je  KRIK osuđen jer je u decembru 2021. godine objavio da su komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka Goran Živković i dvojica njegovih saradnika podneli tužbu protiv redakcije. U obrazloženju postoje navodi koje KRIK uopšte nije napisao u tekstu. KRIK sada mora da plati odštetu trojici policajaca, dok će suđenje ukupno koštati oko 700.000 dinara.

Apelacioni sud je potvrdio i dve presude po kojima KRIK treba da plati million dinara na ime odštete i troškova suđenja. Da stvar bude još komplikovanija, Dušanka Đorđević, sudijnica Apelacionog suda i njen suprug tužili su novinare ove redakcije, pa pored novčane traži i kazne zatvora i zabranu rada na dve godine. Podsetimo, KRIK je objavio njen i profil njenog supruga u bazi “Prosudi ko sudi”.

Predrag Koluvija već je dva puta tužio KRIK. Povodom njegove najave da će ponovo tužiti redakciju, zamenica urednika KRIK-a Bojana Jovanović, rekla je za Danas da tim KRIK-a smatra da su ovo SLAPP tužbe kojima je isključivi cilj pritisak na njihovu redakciju kako bi odustali od izveštavanja o slučaju „Jovanjica“ koji je od nesumnjivog javnog značaja: „S obzirom na podršku koju Koluvija ima u vlasti i s obzirom da je pravosuđe pod velikim političkim uticajem, velika je šansa da ćemo sve postupke izgubiti, ali ćemo sigurno pravdu tražiti u Strazburu. Kakav god da bude ishod njegovih, ali i ostalih postupaka pokrenutih po tužbama protiv nas, ne planiramo da odustanemo niti da prestanemo da informišemo građane o temama od javnog interesa“.

KRIK se u poslednje tri godine susreće sa najvećim brojem tužbi koje imaju karakteristike SLAPP. “Strahujemo da je vlast odlučila da se obračuna sa nezavisnim medijima i novinarima, a da je KRIK samo prvi na udaru”, saopštila je Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP u Srbiji koju čine NUNS, Građanske inicijative, YUCOM, Slavko Ćuruvija fondacija, Beogradski centar za ljudska prava, NDNV i BIRN pozvalo je Vladu Srbije da hitno preduzme sve korake za primenu Preporuke Evropske komisije o zaštiti novinara i branilaca ljudskih prava koji učestvuju u javnom radu od očigledno neosnovanih ili zloupotrebljavajućih sudskih postupaka.

„Očito je da se godinama unazad preovlađujućim narativom političara, prorežimskih i tabloidinih medija sistemski radi na stvaranju negativne slike o KRIK-u i Stevanu Dojčinoviću koji su profesionalnom i israživačkim pristupom očito mnogima stali na žulj. Sada se nalazimo u fazi u kojoj vidimo da se koleginice i kolege iz KRIK-a sve češće nalaze u sudnici što je potvrda da su izbor tema, načini njihove realizacije i plasmana u javnosti takvi da ih centri moći u ovoj zemlji više nego ozbiljno shvataju. U pokušaju da ih spreče da rade ono što najbolje umeju, očito je da je vlast izabrala da ih iscrpljuje u sudnicama i time ih dodatno odvuče od suštine njihovog posla koji u takvim okolnostima odlazi u drugi plan“, ističe naš sagovornik Saša Mirković.

Napad na Vuka Cvijića

Novinar nedeljnika “Radar”, Vuk Cvijić napadnut je pre mesec dana na ulici u centru Beograda. Milan Lađević, direktor i urednik “Srpskog telegrafa”, udario ga je pesnicom u glavu.

“Pisao sam o generalu Slobodanu Malešiću i njihovim kontaktima (sa Lađevićem). Pretpostavljam da je to bio povod jer nismo u ličnom sukobu. Nisam očekivao da će me napasti neko ko se predstavlja kao novinar. Mi živimo u društvu nasilja, ali čak je i ovo iznenađenje za mene“, rekao je Cvijić neposredno posle napada za N1.

Lađević je zatim otišao u svoju kancelariju, pozvao policiju i rekao da ga je napao Vuk Cvijić. “Srpski telegraf” je nakon napada objavio da je Cvijić napao Lađevića. Ovu vest preneli su prorežimski mediji.

Iako ispred kafića ispred kojeg se incident dogodio i na drugim mestima u blizini postoji kamera, Cvijić kaže da snimci ni posle nedelju dana od incidenta nisu dostavljeni tužilaštvu, ali i da u situacijama problematičnim za vlast nestaju ili se ne pojavljuju ključni dokazi. Pored  tog uobičajenog i očekivanog manira, novost je da je jedan novinar fizički napao drugog.

“Napad na kolegu Cvijića označava da smo ušli u novu fazu borbe protiv neistomišljenika u našem društvu. Stvorena je atmosfera koja pogoduje da tabloidni napadi prerastu u fizičke napade u kojem se ne preza od fizičkih obračuna u kojem napadač očito računa na blagonaklonost sistema i pasivnost otupele zajednice koju više ništa ne može da iznenadi. U tom smislu mi se čini da ovaj napad može da bude prekretnica nakon koje možemo da očekujemo dalju radikallizaciju u kojoj ćemo se napada na Cvijića sećati kao događaja koji je označio novu fazu i nove oblike napada na medijske radnike”, kaže Mirković.

Zašto novinari ne prijavljuju napade?

Prema NUNS-ovom godišnjem izveštaju “Indikatori za nivo slobode medija i index bezbednosti novinara” u 2023. godini bilo je 11 fizičkih napada i 46 ozbiljnih pretnji novinarima, dok je samo u prva tri meseca 2024. godini zabeleženo ukupno 38 ovakvih slučajeva, tri puta više u odnosu na isti period prošle godine (12).

Po podacima koje iznosi Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, u 2023. rešeno je ukupno 604 predmeta koji su podneti protiv novinara u prethodnim godinama, dok je u  postupku rešavanja 1424 predmeta: “U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina u porastu broj SLAPP tužbi. NUNS je u poslednje tri godine zabeležio 48 tužbi koje bi mogle da imaju elemente SLAPP tužbi, od toga najmanje 11 u 2023. godini. U ovim tužbama iz 2023. godine tuženo je 25 novinara i medija, i svako od njih ponaosob mora da odgovori na tužbeni zahtev što uključuje i angažovanje pravnog zastupnika”.

Istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije pokazuje da novinari ne prijavljuju napade i pretnje. Kao osnovni motivi za neprijavljivanje napada identifikovani su: preduga istraga, veliki broj odbačenih krivičnih prijava, nekažnjivost pritisaka, nepoverenje u rad nadležnih institucija i – generalno problem nekažnjivosti.

Ključno je da postoji politička volja da se nekažnjivost napada na novinare postepeno smanji i vremenom u potpunosti eliminiše, zaključuje profesor Fakulteta za medije i komunikacije i član ANEM-a Saša Mirković: “Do tada je potrebno stvarati preduslove i izgrađivati sistem poput onoga na čijem usavršavanju predano radi Stalna radna grupa za bezbednost novinara. Nažalost, ne možemo očekivati da stanje u ovom segmentu našeg društva bude mnogo bolje od stanja u drugim sektorima. Drugim rečima, delimo sudbinu devalvacije vrednosti i principa unutar društva protiv kojih možemo da se borimo doslednim zalaganjem za suštinske vrednosti. Predaja i mirenje sa sudbinom nije izbor o kojima treba razmišljati koliko god deluje obeshrabraujuće kada se ne nazire svetlo na kraju tunela”.