Milorad Vučelić svedoči o telefonskom broju nađenom kod Kuraka

Milorad Vučelić saslušan je u svojstvu svedoka 2007. godine, u vezi sa okolnostima pronalaska njegovog broja telefona kod Miroslava Kuraka, jednog od osumnjičenih za ubistvo. Godinu dana nakon tog saslušanja, beogradski mediji su pisali da je u blizini mesta ubistva korišćen broj mobilnog telefona za koji je utvrđeno da pripada Miloradu Vučeliću, nekadašnjem visokom funkcioneru tada vladajuće Socijalističke partije Srbije. Kako su mediji izveštavali, broj Vučelićevog mobilnog telefona ostao je zapisan na baznoj stanici za mobilne telefone u blizini mesta i u vreme ubistva Slavka Ćuruvije.

Vučelić je, navodno, na saslušanju objasnio da je telefon dao Miroslavu Kuraku, koga je tadašnji zamenik šefa DB Franko Simatović poslao da ga čuva. Vučelić je kasnije u saopštenju demantovao da je išta od toga tačno, osim da je dao iskaz.

Majsko ročište u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije trebalo bi da počne primedbama na iskaz već saslušanog svedoka Zorana Stijovića, nekadašnjeg pomoćnika načelnika CRDB Beograd, koji je tvrdio da je Služba državne bezbednosti „uništila deo dokumentacije i očistila Ćuruvijin dosije“.

Nakon toga bi trebalo da svedoče, takođe ranije pozivani, Dejan Ilić i Goran Petrović. Petrović je na mesto načelnika Resora državne bezbednosti došao 2001. godine. Ubrzo je, posle samo devet meseci, smenjen zbog sukoba sa Jedinicom za specijalne operacije kojom je komandovao Milorad Ulemek Legija.

U članku objavljenom u Blicu pod naslovom „Ćuruvija živeo jedan dan duže“, Petrović je ispričao da je utvrđeno da je nalog za praćenje Slavka Ćuruvije do samog ubistva dao optuženi Milan Radonjić, koji je tražio da mu se javlja svako kretanje, što je operativno besmisleno i nije uobičajeno. Petrović je rekao da je Ćuruvija dan ranije izbegao smrt jer se ljudi sa terena nisu javili kada je krenuo ka stanu, već kad je u njega ušao. On je zaključio da su pripadnici DB zloupotrebljeni, jer su informacije koje su oni sakupljali na terenu prosleđene ubicama.

O samom danu ubistva, o tome kako ju je telefonom pozvala dugogodišnja bliska prijateljica Branka Prpa i javila joj da je Slavko ubijen, te o svemu šta se dalje dešavalo u stanu i Urgentnom centru trebalo bi da svedoči Vera Mirković Lazić. Ona je, prema iskazu koji je sadržan u optužnici, bila među prvima koji su se pojavili na mestu ubistva.

„Branka me je pozvala telefonom i rekla da je Slavko ubijen. Istog trenutka sam uzela taksi i otišla u Svetogorsku ulicu, gde je bila policija. Iako sam ih molila, policajci mi nisu dozvolili da odem do Branke, i tako sam tu stajala 45 minuta. Kad su mi dozvolili da uđem u stan, zatekla sam Branku sa glavom zavijenom u peškire, strašno je krvarila“, ispričala je ona i potom detaljno opisala odlazak u Urgentni centar gde su njih dve čekale oko sat vremena na prijem i saniranje povrede za koju je Prpa tvrdila da je nastala od udarca drškom pištolja.

Vera Mirković Lazić je još ispričala da je, dok je čekala da je puste kod Prpe u stan, zamolila policajca da joj dozvoli da telo Slavka Ćuruvije, koje je bilo u položaju fetusa, pokrije svojom maramom, ali da joj policajac to nije dozvolio. Ispričala je i u kakvim je odnosima bila sa Ćuruvijom i Brankom Prpom, a rekla je i da su se njih dvoje dva meseca pre ubistva osećali nesigurno.

Prvog dana majskog ročišta trebalo bi da svedoči Biljana Pejović, supruga pokojnog Luke Pejovića, koga je Branka Prpa pri prepoznavanju sa 75-80 odsto verovatnoće označila kao mogućeg ubicu Slavka Ćuruvije.

U ranijem iskazu datom tužilaštvu, Biljana Pejović je izjavila da ne veruje da je njen suprug ubio Slavka Ćuruviju niti da ima bilo kakve veze s tim.

„Bio je jako besan i revoltiran napisima u medijima u kojima je dovođen u vezu kao izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije, uznemiren i zabrinut šta može da mu se desi u vezi sa tim. Smatrao je da kad takve priče krenu po gradu, vi po pravilu budete ubijeni“, rekla je Pejovićeva i dodala da je na dan ubistva njen suprug bio sa porodicom na uskršnjem ručku.