Milović: Bio sam i ostao ubeđen da Ćuruviju nisu ubili kriminalci

I pored toga što je, kako je rekao, bilo pritisaka na policiju da ljude iz podzemlja povežu sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije, general policije u penziji Rodoljub Milović istakao je da je bio i da je i danas ubeđen da ga nisu ubili kriminalci, kao i da je verovao svojim kolegama koje su podnele krivičnu prijavu protiv radnika Resora državne bezbednosti – Radeta Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

Nekadašnji član „Poskoka“ i načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP), danas je, tokom suđenja za ubistvo Ćuruvije, odgovarajući na pitanja optuženih, advokata odbrane i sudije, detaljnije govorio o kriminalcu Luki Pejoviću, za koga su tokom istrage dobili dojavu da je on ubica novinara, a i Branka Prpa ga je na fotografiji prepoznala kao potencijalnog ubicu.

Milović je rekao da je Pejovića sreo nekoliko puta i objasnio detalje saradnje sa policijom devedesetih godina, sve do njegovog ubistva 2000. godine. Policijski general je Pejovića opisao kao „prljavog tipa“ koji se bavio iznudama, a tih godina je policiji bio „poznanik“ iz podzemlja.

„Policija je koristila kontakte u podzemlju da dođe do nekih informacija. On nije bio evidentiran kao saradnik niti doušnik, više je bio neka poznanička veza“, naveo je Milović.

Branka Prpa, jedini svedok zločina, koja je u trenutku ubistva Ćuruvije dobila udarac u glavu, prepoznala je Pejovića na fotografiji kao mogućeg ubicu, ali ne sa stoprocentnom sigurnošću. Milović je rekao kako je tada uzeo sa rezervom to prepoznavanje, kao i da je tokom istrage potpuno odbacio mogućnost da je Pejović ubio Ćuruviju.

Na kraju je krivična prijava podneta protiv Miroslava Kuraka i Ratka Romića, radnika RDB, protiv kojih je podignuta optužnica 2014. godine zbog sumnje da su izvršili ovaj zločin, kao i protiv Radomira Markovića i Milana Radonjića zbog sumnje da su ga organizovali.

Na pitanje odbrane kojom su se logikom vodili, Milović je objasnio da su i on i njegove kolege tada bili ubeđeni da Luka Pejović nije ubio Ćuruviju, pre svega zato što Branka Prpa nije bila sigurna pri prepoznavanju ubice. Podsetio je i na to da je pri nekom ranijem, nezvaničnom prepoznavanju, Prpa kao na mogućeg ubicu ukazala na „zemunca“ Miloša Simovića.

On je na pitanje predsednice sudskog veća Snežane Jovanović odgovorio i da kod Pejovića nikad nisu našli oružje, pa ni „škorpion“ kojim je ubijen Ćuruvija.

„Imao sam jedan oružani sukob sa Pejovićem, on je držao ruku u džepu i ja sam bio ubeđen da ima pištolj, pa sam ja potegao pištolj na njega. Posle smo mu pretresali stan, ali ništa nismo našli, ni ‘škorpion’“, naveo je bivši načelnik UKP-a.

„Ulica je pričala da su Pejović i Jokić ubili Ćuruviju“

Milović je rekao da je imao još jednu indiciju da Pejović nije ubio Ćuruviju – on je u to vreme strahovao za svoj život, jer se po beogradskim ulicama pričalo da su on i Predrag Peja Jokić (ubijen 2000. godine) ubice novinara.

Tokom istrage o njihovim ubistvima, kako je naveo, policija je razgovarala sa njihovim suprugama, poznanicima i prijateljima, koji su rekli da su i Pejović i Jokić pričali da su neosnovano etiketirani kao ubice i da su zbog toga bili uplašeni za svoj život.

Pošto je sa Kurakom obavljen razgovor pa je pušten na slobodu, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović tražio je da se on ponovo uhapsi. U drugom slučaju je ministar tražio da se za ubistvo Ćuruvije optuži Luka Pejović. Ni u jednom slučaju policija nije poslušala ministra

„To je za nas bila još jedna indicija da oni zapravo nisu ubice. Bolje je ne tužiti onog ko je kriv, nego okriviti nedužnog“, rekao je Milović.

Na pitanje Stojana Protića, advokata Miroslava Kuraka, zašto su verovali porodicama kada one mogu da daju alibi, Milović je objasnio da, prema njegovom policijskom iskustvu, kada je član porodice ubijen, porodici je veoma stalo da se nađe ubica, tako da „iznose čak i ono što je ružno, samo da bi se rasvetlilo ubistvo“.

Radomir Marković je kasnije, iznoseći primedbe ne svedočenje, rekao da to nije tačno, da porodice uvek štite zločince i da ne govore stvari koje im mogu naštetiti.

Na kraju je, u vreme dok je Milović bio načelnik UKP-a, krivična prijava podneta protiv službenika RDB-a. Kako je ranije rekao, nije detaljno čitao krivičnu prijavu i nije bio potpuno upoznat s njenim sadržajem i dokazima koji terete četvoricu sada okrivljenih.

„Verovao sam u profesionalnost svojih kolega koji su radili na slučaju. Moje je bilo da se složim s time do čega su kolege došle, ali samu prijavu nisam do kraja pročitao“, naveo je Milović.

Cedulja sa imenom zločinca – banalnost

Tokom ispitivanja od strane optuženog Milana Radonjića, Milović je rekao da mu je tokom jednog sastanka Aca Tomić, bivši šef Vojnobezbednosne agencije (VBA), rekao da uviđaj sa mesta ubistva Ćuruvije nije izvršen dobro i da je u nekom prolazu pronađen papirić na kojem piše Adem, da to asocira na Veselina Raičevića Medu, brata Voje Amerikanca Raičevića, jednog od osnivača kriminalnog klana „Amerika“. (I tokom ranijih svedočenja pominjana je ova cedulja, ali je tada ime „Adem“, odnosno „Meda“, povezivano sa Milanom Radonjićem, koga zovu Meda).

Milović nije bio siguran ni da li je papirić pronašao neko iz VBA ili neki građanin, ali je rekao da je za njega to bila samo „banalnost“.

Informaciju od Ace Tomića Milović je dobio, kako je rekao, pre nego što je Branka Prpa zvanično kao ubicu prepoznala Luku Pejovića na fotografiji koju je dobila od „jednog vojnog lica na nekom koktelu“.

Pre ovoga je rađeno i nezvanično prepoznavanje kada je Prpa prepoznala člana zemunskog klana Miloša Simovića kao mogućeg ubicu.

Vaskrsle bazne stanice i smešni foto-robot

Govoreći o policijskoj istrazi koja je vođena nakon ubistva Ćuruvije, Milović je naveo i da je u to vreme urađen jedan foto-robot ubice, kojeg mu je pokazao Dragan Karleuša. Pitao je Karleušu odakle mu podaci prema kojima je napravljen foto-robot, ali je naveo da mu ovaj nije odgovorio. Milović je kazao da se šalio na račun tog foto-robota, jer ga je neozbiljno shvatio.

Milović je naveo da mu je foto-robot ubice pokazao Dragan Karleuša. Pitao je Karleušu odakle mu podaci prema kojima je napravljen foto-robot, ali mu ovaj nije odgovorio

„Karleuša nam nije naredio da dalje radimo na tom foto-robotu, a ne znam da li je sam nešto po tom pitanju radio“, objasnio je Milović.

Milović misli da do 2003. godine nisu postojali listinzi baznih stanica mobilne telefonije, preko kojih se mogu određena lica povezati sa mestom događaja.

Međutim, 2003. im je Milutin Ateljević, nekadašnji radnik Državne bezbednosti, rekao kako može da „vaskrsne stanice“ (sleng koji su oni tada koristili), ali mu nije poznato da li se u to vreme došlo do nekih podataka.

Tek je desetak godina kasnije, na konferenciji za medije Komisije za istraživanje ubistava novinara čuo da su njegov kolega Dragan Kecman i jedan čovek iz Bezbednosno-informativne agencije rekli da se radi na tim listinzima i da se analiziraju bazne stanice.

Ministar pritiska policiju

Milović je i danas ponovio da je bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Nenad Ilić Glavonja rekao kako je na putu za Crnu Goru, gde su išli da izvrše atentat na Vuka Draškovića, Luković pričao da je moguće ubiti čoveka koga treba, a da se poštedi žena.

Ovo je Milovića asociralo na ubistvo Slavka Ćuruvije, ali nema potvrdu da je Kum mislio baš na to ubistvo.

Na pitanje Radonjića da li je neko uticao na njega povodom slučaja Ćuruvija, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije odgovorio je da su postojale dve situacije i da, osim njih, nije bilo drugih pritisaka.

Pošto je sa Kurakom obavljen razgovor pa je pušten na slobodu, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović tražio je da se on ponovo uhapsi. U drugom slučaju je ministar tražio da se za ubistvo Ćuruvije optuži Luka Pejović. Ni u jednom slučaju policija nije poslušala ministra.

Marković: Svedok pobrkao lončiće

Iznoseći primedbe na Milovićevo svedočenje, Radomir Marković je istakao, kako je rekao, čudne navike koje je general imao u odnosu sa Lukom Pejovićem, koje se često događaju u odnosima policajaca i njihovih informatora iz sveta kriminala. Marković smatra da je u tom odnosu Milović „pobrkao lončiće“, da mu je Pejović bio simpatičan, zbog čega je zaključio da je ovaj svedok neprofesionalan.

Milović je objasnio da su i on i njegove kolege tada bili ubeđeni da Luka Pejović nije ubica Ćuruvije, pre svega zato što Branka Prpa nije bila sigurna pri prepoznavanju ubice. Pri nekom ranijem prepoznavanju Prpa je ukazala na „zemunca“ Miloša Simovića

I Marković i Ratko Romić su istakli da je Milović odbacio i dva različita svedočenja koja su ukazivala na Luku Pejovića kao mogućeg izvršioca – ona Branke Prpe i Zorice Desnice, kao i da je odnos koji je imao sa Pejovićem bio razlog da protiv njega ne podnese krivičnu prijavu za ubistvo Ćuruvije.

Oni su podsetili na izvesne nedoslednosti u iskazu i vremenske nepodudarnosti, ali su ostavili mogućnost da je ona rezultat protoka vremena, odnosno činjenice da je prošlo gotovo 18 godina od ubistva.

Romić je dodao i da smatra kako je Milović lažno svedočio kada je rekao da nije bio upoznat sa krivičnom prijavom koja je podneta protiv četvorice koji su danas osumnjičeni za ubistvo novinara, kao i kada je tvrdio da na njega i Dragana Kecmana početkom 2014. nije bilo pritisaka da te prijave podnesu.

Kesiću preti kazna zbog neodazivanja

Ni danas se Zlatko Kesić, nekadašnji pripadnik „Poskoka“, nije pojavio na suđenju – iz zdravstvenih razloga. Priložena je zdravstvena dokumentacija u kojoj se navodi da ga je „zabolelo levo rame kada ga je povukao pas“. Kesić je već ranije nekoliko puta pozivan, ali se nije pojavio kao svedok.

Predsednica tročlanog sudskog veća Snežana Jovanović rekla je da će Kesić biti pozvan na idući pretres, uz pretnju novčanom kaznom od 100.000 dinara, jer je njegov nedolazak neopravdan.

Suđenje će biti nastavljeno 21, 22. i 23. februara u 9.30.