Mitrović: Privid slobode u domaćim medijima

Mitrović je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije ocenio da ljudi ne znaju šta je prava medijska sloboda i priznao da ni sam toga nije bio svestan do pre dve godine kada je napustio TV Nova S.

Ima nekih emisija koje ostavljaju utisak da u Srbiji postoji sloboda izražavanja i da se u njima može reći sve što se želi, ali smatra da je to ograničeno.

Prema Mitrovićevom viđenju, u medijima „vlada cirkus“ u kojem se konstantno pravi „tenzija koja očigledno ide na ruku svima, a najviše vlastima“ i služi da bi se stvorila lažna slika o medijima.

On misli da u Srbiji, nažalost, nema slobodnih i nezavisnih medija, nego postoje medijske kuće i mejnstim mediji i „one druge koji su kao nezavisne, a to nisu“, jer u njih ulazi inostrani kapital.

Mitrović je naglasio da je „veoma skupo platio“ svoju slobodu i lični integritet, braneći novinarsku profesiju, ali i sebe.

Kako je predolio, „taj naš pogled na medije, slobodu izražavanja, na običnog malog čoveka, uči te da treba da pogneš glavu, da saviješ kičmu, da gledaš svoja posla i da se mnogo ne mešaš“.

Na svom primeru video je da su slava, popularnost, i sve ono što je nekada radio, uveren da to ostavlja pečat u životu, zapravo iluzija u kojoj žive novinari.

„Mislio sam, ne samo da slušaju, nego i da čuju to što sam želeo da poručim tada. Međutim, prevario sam se“, rekao je Mitrović.

On je ocenio da je „potpuno poništen i izignorisan“ otkako je otišao sa TV Nova S i konstatovao da se popularna „kultura poništavanja“ koristi za poništavanje ljudi koji se ne slažu sa mišljenjem većine „koje je neko odredio“.

Mitrović stiče utisak i da u Srbiji postoji mnogo radio stanica, ali da ih drže „tri čoveka“ i da je u njih nekoliko pokušao da nađe posao.

Kako je precizirao, zvao neke radio stanice i pitao da li ima mesta za njega, ali da su mu rekli da nemaju potrebu za njim.

Dodao je da sebe ne smatra „nekom veličinom i zvezdom“, ali da je siguran da je zaista izuzetan radio voditelj.

Ocenio je da je sa radija ionako „izbačena priča“ i da je uvedena najava 60 minuta muzike, bez prekidanja i reklama, „bez živog čoveka, mišljenja i stava, samo vremenska prognoza i gužva u saobraćaju“.

Mitrović je pokrenuo podkast „Lobotomija“ u koji, u svoj dom, dovodi ljude sa kojima je blizak, jer mu nije cilj „da pošto-poto dovodi bilo koga, već da želi da čuje pametne i divne ljude“.

Prema njegovoj oceni, u Srbiji vlada mišljenje da „sve treba da postoji jedno, jedan podkast, jedan voditelj, jedan pastir koji nas vodi na poljanu gde ćemo da pasemo travu kao ovce“.

Upoređujući rad na podkastu i rad na radiju , Mitrović je objasnio da „nije isto kada sediš ispred mikrofona i gledaš u kompjuter i ne osećaš publiku koja te sluša“.

Prema njegovim rečima, od podkasta ne može da se zaradi, odnosno bar on to ne može, dok podkasti koji zarađuju uglavnom dobijaju novac od USAID i fondova Evropske unije.

On svoj podkast održava isključivo posredstvom pretlate na platformi Patreon „od jedva 70 ljudi“.

U početku je na njegov podkast bilo pretplaćeno između 400 i 500 ljudi, ali je taj broj pao, pošto su očekivali da će nastaviti sa nekim novim „Razgibavanjem“.

To „Razgibavanje“ pokrenuo sam mnogo pre na jednoj radio stanici i ne treba mi novo, zaključio je Mitrović.