Mladim kolegama: Nijedna vest nije vredna vaše glave niti povrede

Nijedna vest nije vredna vaše glave, niti povrede. 

Činjenica da ste povređeni je samo to: postali ste ilustracija šire priče, koja pak vredi tačno onoliko vremena koliko je publici potrebno da je čuje/vidi/pročita i ode da kuva boraniju za ručak. 

Povređeni niste od koristi ni sebi ni firmi. 

Ako firma nema para da vas opremi onda to morate sami, jer o vama se radi. 

Naučite da razlikujete policiju u civilu ili agente provokatore (jasno se vide ako znate karakter mase)

Građevinski/rudarski šlemovi su odlični. Iskreno preporučujem jedan za proteste kakvi su ovih dana u Beogradu.  Nikakva para, a investicija u sopstvenu glavu, koja je složićete se, skuplja od šlema.

Jednako valja i biciklistički šlem. Metnite ih u ranac dok ne krene da pada ozgo… 

Nikada ne dolazite na ovakve i slične događaje u šorcevima i japankama. To je već pola puta do urgentnog centra. 

Ne nosite sintetičku odeću, ako krenu Molotovljevi kokteli, već višeslojnu pamučnu (teže se pali, a lakše gasi), nosite boce sa vodom za ispiranje lica. 

Gas maska je idealna, svaka druga pomaže donekle. Bolje ju je imati nego nemati,  posebno zbog virusa. Obične HTZ naočare su takođe korisne iz očiglednih razloga. 

Opremu nosite pravilno ili je nemojte nositi uopšte jer od nje u tom slučaju nema ama nikakve koristi. 

Obeležite se jasno. Policija će barem 5 dodatnih sekundi oklevati pre no što primeni silu protiv jasno obeleženog novinara (vidljiv je – šefovima verovatno ne treba skandal, a individualnom policajcu -10% od plate po kazni) što je dovoljno da se pobegne van dometa pendreka. 

To međutim u neprijateljski nastrojenoj masi odmaže, tako da – igrajte na uvo… 

Ako policija namenski napada  novinare – prsluk se skine i baci. Ionako košta koliko paklica boljih cigareta. 

Ako vas napadaju demonstranti – priđite bliže policiji, probajte da prođete kroz kordon, tražite zaštitu – obično pomognu, osim ako ne rade zajedno u kom slučaju izađite na obode mase. 

Nikada ne dolazite na ovakve i slične događaje u šorcevima i japankama. To je već pola puta do urgentnog centra.

Žuti prsluk na kome markerom najdebljim slovima napišete PRESS je sasvim dovoljan. Legitimaciju nosite oko vrata ili tako da je lako možete dohvatiti. 

Najavite se policiji, na početku, pokažite legitimaciju. “Dobar dan, ja sam novinar/fotograf/snimatelj – gde da stanem da vam ne smetam?” Ako su ljubazni – poslušajte, lakše njima, lakše vama. Stanite gde vam kažu ili ako su neljubazni i ne sarađuju, napravite neku bezbednu distancu. 

Kordoni su uvek na nekoj udaljenosti i rade po naređenju, njihovo kretanje se može predvideti. Masa uglavnom ne. 

Koliko gledate u horizontalnoj ravni, gledajte i gore – odozgo padaju cigle, suzavci, itd..

Tekstopisci ne moraju da priđu kao fotografi ili snimatelji. Nikakve potrebe nema da se nalazite između kordona i mase. Rečenica “Policija je upotrebila suzavac i pendreke da rastera masu” je ista i za Slaviju i Glavnu poštu i Karaburmu ali uz nju mora da stoji i zašto se to dešava – šta je šira slika.

Naučite šta je Hamer, a šta Landrover, a šta BOV, ko ih koristi, kad i zašto, simbole jedinica, naučite policijsku opremu; ako znate šta su izneli, znate šta će raditi. 

Kordoni su uvek na nekoj udaljenosti i rade po naređenju, njihovo kretanje se može predvideti. Masa uglavnom ne.

Jednako naučite svojstva na primer suzavca – da li je CS ili pepper spray… kada se i zašto koristi konjica, šta je vod, a šta eskadron,  da vodeni topovi često koriste vodu sa nekim iritirajućim agensom, a da mlaz može da ozbiljno povredi… zapamtite gde su policajci ili civili sa dve-tri-četiri motorole ili telefona (nekome verovatno komanduju) – gledajte šta rade (ako pozivaju starešine vodova nešto će se ubrzo desiti). 

Naučite da razlikujete policiju u civilu ili agente provokatore (jasno se vide ako znate karakter mase), jednako i one koji su iz drugih razloga došli da naprave problem/preotmu protest. Odmaknite se jer možete da budete prva meta. 

Ponesite rezervni telefon, neki najjeftiniji, glupo je ostati bez mogućnosti da javite urgentne stvari, kablove, baterije, blok, olovku. 

Dođite na događaj sat vremena ranije i obiđite celu oblast par blokova okolo, proverite gde je policija i kuda možete da se brzo udaljite. 

Policija to verovatno sve zna mnogo pre vas ali je glupo da se nađete zarobljeni. 

Za javljanja uživo – smirite se – što nije lako ako ste pod adrenalinom ali to je vaš posao. 

Nema dreke. Smislite šta ćete da kažete u jednoj minuti. Mislite na jezik. 

Napravite live poziciju malo podalje od najgore gužve. Ako  nemate asistenta – reporter gleda šta je snimatelju iza leđa i obratno. Ako ga imate – asistent to radi za sve u ekipi. 

Ne trčite tokom javljanja: recite šta imate, pa se pomerite, vidite šta se dešava, pa se uključite ponovo. Uzgred, TV jeste slika događaja, a ne reportera u kadru. 

Pogledajte onaj snimak hapšenja ekipe CNN na protestu u Americi onomad. Knjiški primer kako treba raditi.

Autor je novinar