Mobilizacija medijsko-političke mašinerije protiv Ane Lalić: Zašto je KCV krio podatke kada ih je novinarka tražila?

Tek nakon što je puštena na slobodu posle privođenja zbog objavljivanja teksta o Kliničkom centru Vojvodine, novinarka portala Nova.rs Ana Lalić susrela se sa ofanzivom prorežimskih medija, koje je, naprasno, ponela potreba za – odbranom istine! Ana Lalić u razgovoru za Cenzolovku kaže da bi bila presrećna da je sve ono što se objavljuje nakon njenog teksta, a kako bi dokazali da nije bila u pravu – tačno.

Bilo je odista čudno posmatrati u četvrtak uveče novinare prorežimskih tabloida, poput Informera i Srpskog telegrafa, kako kritikuju „rekla-kazala“ novinarstvo (!), tvrdeći da je neko ko je objavio neistinu prošao nekažnjeno, a potom tražeći od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prokomentariše njihove zaključke o jednoj temi, koje su predstavili kao pitanje.

Bilo je zanimljivo i to što se dan nakon objavljivanja teksta Ane Lalić „KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre“, u onim tabloidima koji su oštro kritikovali „lažnu vest“ pojavila tabela koja bi valjda trebalo da posluži kao dokaz da sve potrebne opreme ima dovoljno i da su navodi novinarkinih izvora netačni. Kreatorima tabloida nije smetalo to što na pomenutom papiru sa tabelom nije bilo nikakvog pečata KCV-a ili pak potpisa nekog od nadležnih kojim bi se potvrđivala njegova autentičnost – oni su te podatke sa papira predstavili kao ultimativni dokaz.

Kao još jedan dokaz netačnog izveštavanja o KCV poslužio je i snimak agencije Rojters, koji je načinjen dan nakon objavljivanja teksta Ane Lalić. Kako je došlo do toga da strana novinska agencija dobije ono što do sada nijedan domaći mediji nije – ekskluzivno pravo da snimi unutrašnjost pojedinih odeljenja Kliničkog centra Vojvodine na kojima se leče zaraženi koronavirusom – još uvek nije poznato.

Kad zagusti, i kamere se puštaju u bolnicu 

Lalić u svom tekstu navodi da je za izjave svojih izvora zatražila zvaničan komentar i od KCV-a i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo. Umesto da joj odgovore na pitanja, sačekali su da tekst bude objavljen, a potom su izdali demanti i u njemu pride obznanili da su „zbog uznemiravanja javnosti i rušenja ugleda KCV“ o svemu obavestili tužilaštvo. 

Novinarka portala Nova.rs je iste večeri privedena u policiju, gde joj je određeno zadržavanje. Puštena je narednog jutra, izgleda pre nego što su i oni koji su je zatvorili to očekivali, pa je pokrenuta najšira moguća medijsko-politička ofanziva sa ciljem diskreditovanja novinarke i njenog teksta, kao i dokazivanja da je stanje u KCV daleko bolje od navoda anonimnih lekara i medicinskih sestara.

Čak i u tim naporima, zdravstvene vlasti u Vojvodini koristile su resurse samo određenih – nimalo slučajno – provladinih medija. Odjednom se našlo vremena da se prave popisi stanja zaliha i da se to šalje odabranim medijima, pa i za držanje konferencije za novinare, pa i dobre volje da se prvi put od početka krize pusti kamera u odaje gde se vodi borba protiv smrtonosne zaraze. 

Ako je stanje zaista već neko vreme takvo, a ne od četvrtka, postavlja se pitanje zbog čega nadležni takve informacije nisu želeli da i ranije podele sa novinarkom Anom Lalić.

U naprasnom osvešćivanju pojmova „odgovornost“ i „etičnost“, čemu do sada nipošto nisu bili skloni, Informer, Alo i Kurir su u očaju krenuli da ukazuju na to da je novinarka puštena iz pritvora iako je „dokazano širila lažne vesti“, ili pak kako je „lagala, a odmah puštena“, da bi poslovično odgovorni Kurir na sve to dodao i epitet „neodgovorna“. 

Zanimljivo je da su ta tri medija, uz Srpski telegraf, najčešće kršila Kodeks novinara u drugoj polovini 2019, što je zabeležio Savet za štampu, kao i da su imali blizu 1.000 lažnih vesti na svojim naslovnim stranama.

Oprema je sve vreme bila „tamo negde“

Ana Lalić smatra pohvalnim to što urednik Informera Dragan J. Vučićev govori da ona piše laži, jer to znači da je napisala apsolutnu istinu, „zato što taj čovek pokazuje sve što ne treba da se radi i pokazuje kako se ne piše istina“. 

Za Cenzolovku komentariše i paradoksalnu situaciju u kojoj se ona okrivljuje za lažno izveštavanje na osnovu anonimnih izvora, dok prorežimski mediji koriste upravo anonimni izvor kako bi diskreditovali nju i opovrgli istinitost njenog teksta. 

„Stvarno mi nije važno šta se priča, već ko priča. U pitanju je ofanziva pojedinaca na mene, a ne kolega, jer ih tako ne mogu nazvati. To što pričaju ili pišu Dragan J. Vučićević, neko iz Srpskog telegraf ili Kurir kroz nepotpisani tekst, stvarno me ne dotiče, to nije sfera mog interesovanja. To što oni koriste tabelu na kojoj su navodni podaci, a nema izvora odakle im to, pokazuje nam da oni jedini imaju ekskluzivitet na anonimne izvore. Želim da im poručim samo da se lažne vesti nikada ne smeju plasirati, a ne samo tokom vanrednog stanja, jer je to nedopustivo ukoliko ste profesionalci“, poručuje Ana Lalić.

Ona ukazuje i na to da je zanimljivo što sada odjednom država kroz Rojtersov snimak i objavljivanjem tabela dokazuje kako ima i zaštitnih maski i odela, te dodaje da su novinari „nedeljama apelovali na nadležne da daju precizne podatke“.

„I onda su nas grdili na konferencijama za medije kako niko nema vremena da nama broji sve to, da smo razmaženi, a sada je odjednom pronađeno vreme da se sve prebroji za 12 sati, koliko sam bila u pritvoru. Ja sam presrećna ukoliko je sve to tačno. Meni je jako žao da je ovde ‘neko’ protiv ‘nekoga’, jer stvarno mislim da smo u ovoj situaciji, kada imamo pandemiju koronavirusa, svi na istoj strani. Niti je moj tekst bio usmeren protiv nekoga, niti mislim da neko treba da svoja obraćanja i dokaze koje sada ima usmerava protiv mene“, objašnjava novinarka portala nova.rs.

Kako kaže, tekst je objavljen u sredu, ali su informacije počele da joj pristižu od prethodnog petka uveče. Redakcija je odlučila da u sredu objavi tekst, iako su donekle bili svesni rizika. Ana Lalić i dalje ostaje pri tome da je tekst u momentu objavljivanja bio tačan.

„Presrećna sam ukoliko se u četvrtak sve promenilo i ukoliko se ispostavilo da je moj tekst bio nepotreban. Moj tekst je bio nepotreban možda u četvrtak, ali u sredu, kada je objavljen, i te kako je bio potreban. To se dokazuje i povlačenjem vladinog zaključka, ali i time što vidimo sliku da je situacija u KCV danas bajna. Ponoviću još jednu stvar, koju nisam objavila u tekstu, ali je sada ponavljam kako ljudi ne bi mislili da su bili uvučeni u neku zaveru ili nečiji rat, a to je da mi nikada nismo osporavali da Srbija ima negde neku opremu. Oprema je verovatno postojala i u trenutku kada je objavljen tekst, kao što je, u krajnjem slučaju, potvrđeno u nekom od obraćanja, ali je ona sve vreme bila u magacinu KCV, koji je distributivni centar za celu Vojvodinu. To što su se oni loše organizovali, loše procenili koliko će opreme da daju svojim zaposlenicima koji su na direktnom udaru i u svakodnevnom odnosu sa zaraženim pacijentima, to samo govori u prilog tome da je neko tu kuću loše vodio“, smatra Ana Lalić.

Ona dodaje i da je nakon njenog privođenja došlo do ukidanja Zaključka Vlade Srbije o zvaničnim izvorima informacija, te do podizanja glasa javnosti, reakcije medijskih udruženja, kolega, kao i otvaranja kliničkih ustanova za medije, i ističe da je za sve to vredelo provesti noć u pritvoru.

Kao dokaz netačnog izveštavanja o KCV poslužio je i snimak agencije Rojters, načinjen dan nakon objavljivanja teksta Ane Lalić 

 

Šta će sve iz telefona završiti u tabloidima

Objavljivanje nečijih ličnih podataka zbog diskreditovanja kritičara vlasti nije strano ovdašnjim tabloidima. Prethodnih godina su objavljivane i informacije iz zdravstvenih kartona. Upravo u ovom smeru ide jedna od bojazni Ane Lalić, a to je da bi informacije o njenim izvorima mogle da procure u tabloide, čime bi oni bili izloženi tabloidnom linču.

Kako objašnjava za Cenzolovku, oduzeti su joj službeni i privatni telefon, i tokom tri-četiri sata policijski inspektori su njima, kako ona opisuje – „baratali“. Sa izvorima je kontaktirala putem aplikacija za dopisivanje, a njen je strah da bi informacije iz njenog telefona mogle da budu zloupotrebljene, što se i potvrdilo na konferenciji za medije na kojoj su govorili pokrajinski premijer Igor Mirović i sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

„Sekretar Gojković je okarakterisao moje izvore, koji bi trebalo da su njemu i javnosti nepoznati, kao ’neke ljude koji su nezadovoljni svojim statusom i privilegijama koje su nekada imali’. Meni je to dokaz da ne samo da je neko čitao te prepiske već da su one skinute sa telefona i očigledno su završile u rukama pokrajinskog sekretara za zdravstvo, a verujem da su otišle i dalje. To me užasava, ali me teši to što moji izvori nijednog trenutka nisu povukli svoje izjave i što, bez obzira na to što su izloženi riziku, poručuju da je to manje važno, da je bitnije to što je priča objavljena. Ono što mi uliva nadu jeste to da se pojavilo dovoljno reakcija u vezi sa čitavom pričom, ne samo iz Srbije već i iz inostranstva, uključile su se institucije, i teši mi to što čitava priča neće moći da se zloupotrebi u tolikoj meri da ti ljudi budu otpušteni sa posla ili da budu medijski linčovani, jer to neće proći nezapaženo“, zaključuje Ana Lalić.

Protiv Ane Lalić će se nastaviti redovan postupak po optužnom predlogu za krivično delo izazivanja panike i nereda, za šta joj preti kazna zatvora do pet godina, o čemu više možete da pročitate OVDE.