Moro: Odgovornost poslodavaca za pretnje novinarima proteže se i na internet. Novinari rade onlajn, to je njihovo radno mesto

Dženifer Moro, nacionalna predstavnica UNIFOR-a, najvećeg sindikata novinara privatnih medija u Kanadi, koji okuplja 10.000 medijskih radnika, govori za Cenzolovku o akcionom planu ovog sindikata za borbu protiv sve većeg nasilja prema novinarima, sa posebnim osvrtom na problem nasilja prema novinarkama i onih na rasnoj osnovi.

Moro, koja je i članica izvršnog odbora Međunarodne federacije novinara (IFJ), nedavno je predstavila plan u šest koraka koji predviđa ne samo prijavljivanje targetiranja ili napada, već i sveobuhvatnu brigu o novinarkama i novinarima koji su žrtve nasilja.

Uz to, konvencija Međunarodne organizacije rada C 190 o nasilju i uznemiravanju na radu identifikuje zlostavljanje na internetu kao nasilje koje se dešava na radnom mestu.

Moro objašnjava da u Kanadi većina poslodavaca razume da imaju zakonsku obavezu da obezbede radno mesto bez nasilja i uznemiravanja, u svim firmama, ne samo u medijima. Međutim, kaže ona, kada uzmete u obzir uznemiravanje od strane javnosti, uključujući anonimne trolove na mreži, voda postaje mnogo mutnija.

Ključna tačka u vezi sa Konvencijom 190 je da se ovaj pravni instrument bavi nasiljem na radnom mestu i u „svetu rada“. Novinari rade i u onlajn svetu, to je javni prostor u kome prate razne događaje. Odgovornost poslodavaca se proteže i na taj domen, kaže Moro i podseća da je Kanada ratifikovala Konvenciju 190 u januaru 2023. godine, te da Međunarodna federacija novinara (IFJ) podstiče druge zemlje da učine isto.

Cenzolovka: Jasno ste rekli da „onlajn uznemiravanje nije deo posla“, ipak mnoge novinarke i dalje ne prijavljuju tu vrstu napada i targetiranja.

Moro: Kada smo ispitivali članice našeg sindikata o njihovim iskustvima onlajn uznemiravanja, posebno smo pitali da li se osećaju komotno da prijave uznemiravanje menadžmentu kompanije u kojoj rade. Dobili smo različite odgovore: neke da, neke ne.

One koje se nisu osećale slobodno da prijave navele su različite razloge: nisu smatrale da će ih shvatiti ozbiljno ili su čak i prijavile i ništa se nije dogodilo.

Neke su smatrale da se ništa ne može učiniti, jer su napadači anonimni. Odgovor menadžmenta igra veliku ulogu u tome da li će žene prijaviti ili ne.

Kako odgovoriti na zlostavljanje

Cenzolovka: Identifikovali ste šest koraka kao odgovor na zlostavljanje:  pružanje podrške žrtvi, dokumentovanje zlostavljanja, procena pretnje i šta ona uključuje, pružanje odgovora osobi koja je zlostavljana, prijava pretnji (poslodavcu, policiji), korišćenje digitalne bezbednosti (takođe kao preventivno sredstvo) i praćenje slučaja i brigu člana sindikata ili udruženja. Kako i u kojoj meri se ovi koraci mogu primeniti na radnom mestu?

Moro: Ovi koraci su deo programa obuke koji smo razvili tako što smo pregledali na desetine izvora za borbu protiv uznemiravanja iz različitih organizacija, odabrali najbolje i spojili ih u jedan sveobuhvatan program. Tako možemo da obučimo predstavnike sindikata (i udruženja) da adekvatno reaguju ako se medijski radnik ili novinar obrati sindikatu za pomoć nakon što je doživeo uznemiravanje.

Dok smo razvijali ovaj program, članovi našeg sindikata koji su bili žrtve uznemiravanja i trolova pregledali su program i pomogli u njegovom razvoju.

Svako može da sledi ove korake, čak i poslodavac. Program smo razvili zato što su članovi našeg sindikata koji su se suočavali sa nasiljem tražili osobu kojoj bi se obratili. Proširili smo program i na uznemiravanje na terenu, jer su se mnogi naši članovi žalili da se i tu nasilje pojačava.

Prvi korak je da pažljivo slušate, bez osuđivanja i sa empatijom. Zatim se fokusiramo na dokumentovanje pretnje. Sve beležimo, postaramo se i da žrtva ne izbriše nijednu od uvredljivih poruka. One su važan dokaz.

Sledeći korak je da procenite pretnju, a iz toga će slediti vaš plan reagovanja ili tok akcije. To može uključivati alarmiranje poslodavca ili, u slučajevima kada je novinar ili medijski radnik u opasnosti, alarmiranje policije.

Digitalna bezbednost je važan korak koji se preduzima kao preventivna mera ili kao odgovor na pretnju. Naravno, stalna emocionalna podrška je važna, jer ova vrsta uznemiravanja može ozbiljno uticati na nečije mentalno zdravlje, a svako ko je u poziciji da pomaže drugima treba da zaštiti i svoje mentalno zdravlje. Neke od ovih poruka koje napadači šalju su izuzetno uznemirujuće, nasilne i zle.

Cenzolovka: IFJ ističe ulogu koje bi društvene mreže trebalo da imaju u borbi protiv nasilja i zloupotreba. Upozorava na njihovu neaktivnost u borbi protiv nasilja, posebno van engleskog govornog područja, pošto oni koji koriste druge jezike nemaju isti nivo zaštite. Kako rešiti ovaj problem?

Moro: Preporučujem svim vladama, posebno u SAD, da primene strože propise za onlajn platforme kako bi snosile odgovornost za onlajn nasilje. Ove platforme imaju veliku moć, a izuzeno uznemiruje to što im je dozvoljeno da rade globalno sa vrlo malo odgovornosti.

Pretpostavljam da bi, kada su već ove platforme počele da razvijaju veštačku inteligenciju na različitim jezicima, trebalo da bar počnu da zatvaraju taj jaz između korišćenja engleskog i svih drugih jezika.

Važno je prijaviti napad 

Cenzolovka: U Srbiji istraživanje “Bezbednost novinara u digitalnom okruženju” pokazuje da u 2022. godini, od ukupno 137 zabeleženih slučajeva napada i pritisaka, 52 su učinjena putem interneta. Intervjuisani novinari ističu da pretnje i uvrede najčešće dobijaju kroz komentare i poruke na ličnim profilima novinara na Iksu, Fejsbuku i Instagramu. Posebno je zabrinjavajuće kada se ne zna ko stoji iza njih. Dodatni problem predstavlja sekundarna viktimizacija, jer oštećene novinarke i novinari posle podnošenja krivične prijave moraju da se suoče sa osobom koja im je pretila i pred njom iznose pojedine lične podatke.

Moro: Sa tim je teško suočiti se i svakako saosećam sa novinarkama i novinarima koji su bili targetirani, ali i dalje verujem da je važno ustati i prijaviti ove slučajeve. Apsolutno je presudno da policija ove prijave shvati ozbiljno i sprovede mere kako bi targetirane žrtve bile bezbedne. Neuspeh da to učine je neprihvatljiv. Često se počinitelji procesuiraju tek pošto više od jedne osobe istupi i prijavi.

Cenzolovka: Isto istraživanje ističe kao jedan od najvećih problema sve alarmantniji trend „normalizacije“ onlajn uznemiravanja novinara u Srbiji, jer najčešće novinari smatraju da to sa čim se suočavaju na društvenim mrežama i onlajn platformama ulazi „u opis posla“, da je to „cena“ koju plaćaju za posao koji obavljaju i da je to neka vrsta „normalnog“ okruženja u kome rade i izveštavaju. Kako to komentarišete?

 Moro: To vuče korene iz tradicionalnog, ali zastarelog stava da ako ste novinar ili medijski radnik, kritika je deo posla. U redu je da javnost kritikuje ono što novinari rade. Nije u redu je kada to pređe u uznemiravanje, zlostavljanje ili pretnje smrću. Niko ne zaslužuje da ide na posao i prima pretnje seksualnim napadom ili silovanjem, pretnje porodici, uključujući i decu.

Niko ne zaslužuje da mu u inboks stignu poruke prepune rasističke zlobe. Poslodavci u Kanadi se polako bude i suočavaju sa činjenicom da ova nova era zloupotreba na društvenim mrežama nije normalna.

Ekstremno desni političari poput Donalda Trampa u SAD-u jesu ogroman deo problema kada ohrabruju svoje pristalice da napadaju novinare.

Cenzolovka: Tu je i odsustvo novinarske solidarnosti u medijskim redakcijama širom Srbije, kombinovano sa brojnim predrasudama i stigmom sa kojom se suočavaju u svom okruženju novinarke i novinari koji su izloženi onlajn uznemiravanju. Iako u nekim slučajevima dobijaju podršku unutar redakcije, većina novinara i novinarki ostaje bez šire podrške medijske zajednice, što posredno utiče na njihov profesionalni život. Na primer, jedan od razloga za neprijavljivanje napada i uznemiravanja je da ona koja prijavi može da se nađe u situaciji osude kolega – najčešće omalovažavajućim komentarima – oh, ona se uvek žali, samo želi pažnju… Kako se sa tim suočiti?

Moro: Upravo tu bi trebalo sinidikati i udruženja novinara da pomognu. Moramo se držati zajedno i razgovarati jedni sa drugima i podržavati jedni druge. Ovaj problem je pitanje zdravlja i bezbednosti, pitanje pravičnosti i pitanje slobode štampe.

Ti trolovi uglavnom ciljaju novinarke i medijske radnike druge etničke pripadnosti. Žele da nas nateraju da ućutimo i da napustimo profesiju. Zato je izuzetno važno da u redakcijama budu zastupljene i novinarke i novinari različitog etničkog porekla. To i te kako utiče na teme koje želimo da predočimo javnosti i način na koji ih uokvirujemo.

Zlostavljanje žena na internetu je globalni problem

Cenzolovka: Istraživanje o ulozi i položaju žena u lokalnim medijima u Srbiji iz 2021. ističe da su najčešće vrste pritiska na žene urednice – onlajn nasilje i govor mržnje, klevetanje i seksistički komentari. Čak 88 odsto učesnica istraživanja odgovorilo je potvrdno na pitanje da su bile pod stresom, osetile depresiju ili anksioznost zbog posla, a četvrtina je prijavila da su zbog njihovog rada njima bliske osobe bile izložene fizičkom i/ili onlajn nasilju (pretnjama na društvenim mrežama, upozorenjima na radnom mestu…). Da li je slično i u drugim državama?

Moro: Da, ovi rezultati izgledaju slično rezultatima ankete koju je naš sindikat sproveo ili nacionalnog istraživanja u Kanadi, ne samo po stopi učestalosti, već i po vrsti uznemiravanja.

Žene su mete i seksualnog i mizoginog uznemiravanja. To je ogroman problem.

Želela bih da poručim novinarkama u Srbiji – internet zlostavljanje nije normalno, i niste same. Ovo je globalni problem. Napadnuta si je jer je tvoj glas važan. Rad koji obavljate na podržavanju demokratije je važan. I svim internet trolovima i zlostavljačima – nikada nas nećete ućutkati! Nikada nas nećete sprečiti da ispričamo istinu!