Na 4. Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima i studija slučaja “Storyteller”

„Godina 2020. je za medije izazovna: puno daje, puno i oduzima. Naše je mišljenje da kada smo zagledani u ono što život daje, to može da naraste, a ukoliko smo zagledani u ono čega nema, to nemanje raste“, dodala je Heror, otvarajući ovogodišnje izdanje.

Već prvi dan je doneo pregršt informacija o tome, kako su manjinski mediji reagovali na pandemiju korona virusa. Craig Willis, mlađi naučni saradnik u Evropskom centru za manjinska pitanja i Univerziteta Evropa u nemačkom Flensburgu, predstavio je rezultate studije „Mediji na jezicima manjina u Evropi i pandemija Covid-19: Studija 10 jezičkih sfera“.

„U mnogim slučajevima, brojnost publike manjinskih medija se povećala, često za značajan procenat. Posebni porast se desio u vezi sa vestima, što verovatno odražava lokalnu prirodu pandemije. Manjine su želele da dobijaju ažurirane informacije na svom maternjem jeziku“, kazao je Willis i dodao:

„Međutim, istovremeno je došlo do pada prihoda od reklamiranja, posebno u manjinskim medijima koji su u privatnom sektoru i onih koji se delom finansiraju iz reklamiranja. Svaki put, kada je ovo tokom istraživanja pomenuto, to je bilo u kontekstu egzistencijalne pretnje, ako se stvari ne vrate na redovni nivo prihoda od reklamiranja.“

S druge strane, manjinski mediji su izazovima, kao što je smanjenje obima sadržaja usled neodržavanja raznih kulturnih i sportskih događaja, bili inovativni u prilagođavanju izmenjenim okolnostima i doneli nove, sveže sadržaje. „Mnoge manjinske zajednice su svoje kulturne događaje preselile onlajn, tako da su mediji iskoristile priliku i ponudile nove, interaktivne sadržaje i sadržaje, koje generišu korisnici, pre svega na društvenim mrežama“, dodao je Craig Willis.

O tome, kako i zašto je nastao slovačko-srpski portal „Storyteller“ iz Srbije, kako se razvija, kako je reagovao na pandemiju korona virusu i kakve inovacije i eksprimente je uveo u svoj sadržaj, predstavila je njegova osnivačica i odgovorna urednica Vladimira Dorčova Valtnerova u svojoj studiji slučaja.

Inspiracija i komunikacija su bile teme prvog konferencijskog panela, koji je moderirao Vladimir Huba Aradi, učenik IV razreda Gimnazije „Isidora Sekulić“ iz Novog Sada, čime se praktično konferencija i zvanično otvorila prema mladima. „Inspiracija je neuhvatljiva, dok je motivacija proces u kojem možemo imati povratnu informaciju koja je na praktičnim osnovama“, izjavila je Jelena Knežević, profesorka sociologije pomenute gimnazije i dodala:

„Motivacija u kontekstu obrazovanja i nastave može biti doprinos mladom čoveku da ga motiviše da kreativno dela. S druge strane, ne možemo biti sigurni da li je on delao zbog toga što smo započeli jedan motivišući proces ili je on želeo da izbegne sankciju ili kaznu.“

Damir Malešev, profesor filozofije u novosadskoj gimnaziji „Isidora Sekulić“ se nadovezao na ovu temu, naglašavajući ulogu dokolice u kreativnom delovanju. „Zapadna civilizacija baštini svoj duhovni profil iz grčke filozofije, odnosno antičke duhovnosti, paralelno iz duge i moćne tradicije hrišćanstva. Upravo ovako koncipirana dokolica u polisima vezana je za koncept elite. Ono što je zajednički imenitelj kroz sve vekove je jedna gotovo banalna činjenica da je obrazovanje privilegija, kao što je i stanje nadahnuća i inspiracije“, rekao je Malešev i dodao:

„Problem sa degradacijom dokolice vidim kao proizvod masovne kulture i zloupotrebe medija. Masovna kulturua je demokratizovala kulturu i omogućila mnogim slojevima da participiraju u svetskoj duhovnoj baštini. S druge strane, kada se masovna kultura u kapitalizmu počela pojavljivati kao izvor profita, elitizam koji vuče nit iz antičkih polisa se degradirao u svakodnevni proizvod za konzumaciju. To je ono što nazivamo proizvodnjom kiča i neukusa, što je tamna strana masovne kulture. Kao što je u informisanju, koje je jedan od stubova demokratije, spinovanje tamna strana i moćno oružje korupcije.

Mia Nedeljković, učenica IV razreda Gimnazije „Isidora Sekulić“, ocenila je da je za medije najbitnije da objektivno prenesu sve informacije koje imaju. „Glavni cilj je da ta informacija bude svima dostupna i da svako može da je shvati na svoj način.“ Dodala je i to da je u sadašnjosti, kada imamo veliki protok informacija, sve jedna velika medijska trka, u kojoj se svi takmiče ko će prvi preneti informaciju.

„Mislim da je u takvoj situaciji teško korisiti inspiraciju, već mediji više koriste motivaciju zato što moraji što brže da plasiraju sadržaj i moraju da se motivišu da se izbore sa rutinama. S druge strane, inspiracija je veoma važna ideja svake medijske kuće, jer ona stvara priče. Bez inspiracije ne bi bilo poente medija“, zaključila je Nedeljković.

U kontekstu komunikacije, informacije i medija, posebno u kontekstu mladih, važnu ulogu igraju građansko vaspitanje i medijska pismenost. „Građansko vaspitanje postoji već duži niz godina u našem školskom sistemu, ali sada se pojavljuju i neke nove teme. Jedna od jačih tema upravo je tema medijske pismenosti, zato smo joj poklonili jedan poseban predmet“, izjavila je Ljiljana Nikolić, profesorka građanskog vaspitanja pomenute gimnazije.

„Važnost medijske pismenosti je u tome što je informacija trenutno dostupna na svakom mestu, u svakom momentu. Druga stvar je što su generacije naših učenika generacije koje koriste različite tehnologije i te informacije su njima u svakom momentu stvarno tu – kroz poruke, stavove i sl. Suština medijske pismenosti je prepoznati šta ti je poslato putem te informacije i njihovo kritičko poimanje. Tokom časova sa učenisima potenciramo upravo kritičko razmišljanje. Ne možete biti medijski pismeni ako nemate kritičko razmišljanje“, zaključila je Nikolić.