Na Dan nekažnjivosti za zločine protiv novinara Apelacioni sud pozvan da prekine agoniju i objavi presudu za ubistvo Ćuruvije

Na jučerašnjoj konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, u organizaciji Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji (OEBS), pozvan je Apelacioni sud u Beogradu da objavi pravosnažnu presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Izvršna direktorka SĆF Ivana Stevanović podsetila je da konačna presuda za ubistvo Ćuruvije još nije objavljena, da iz tužilaštva i suda stižu „loši signali“ da je presuda oslobađajuća, ali se čeka „pravi trenutak“ za njeno objavljivanje.

Nekažnjivost zločina protiv novinara, osim što provocira nove napade – podriva vladavinu prava. Građani u Srbiji imaju nisko poverenje u pravosuđe i u tom smislu je presuda za ubistvo Ćuruvije još značajnija (Jan Bratu, Misija OEBS-a)

„Osmi je mesec od završetka pretresa pred Apelacionim sudom za ubistvo Slavka Ćuruvije. Činjenica je da imamo potvrdu od pre više meseci da je konačna odluka doneta. Očigledno je da se bira trenutak u kome će ta odluka biti objavljena i da dobijamo jako loše signale iz Tužilaštva, što dodatno uznemirava i urušava poverenje u pravosudni sistem. Mi pozivamo sud da što pre objavi ovu odluku i završi sa ovom agonijom”, navela je Ivana Stevanović.

Ona je podsetila i da se više od dve decenije čeka da Tužilaštvo za organizovani kriminal podigne optužnicu za ubistvo dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića, kao i da skoro pet godina od zločina nema pravosnažne presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.

Stevanović je upozorila da istovremeno rastu pritisci institucija, da su novinari meta za odstrel ne samo medija koji su pod patronatom vlasti, već i samih političara, i da u toj atmosferi novinari ne mogu bezbedno da rade svoj posao u interesu javnosti.

Javni tužilac Branko Stamenković nije želeo da komentariše izricanje presude u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije rekavši da bi to bio pritisak na sud, ali je istakao da je tužilaštvo kroz optužnicu, dokaze i ceo sudski postupak pokazalo kakav je njegov stav o ovom slučaju.

Američki ambasador Kristofer Hil je u izjavi novinarima podsetio da sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije traje osam i po godina.

„Ne želim da ulazim u postupanje suda, ali mogu da kažem da je važno da vidimo da je u ovom slučaju pravda zadovoljena“, rekao je Hil.

Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, naglasila je da novinari doprinose transparentnosti društva i stimulišu razmene mišljenja. „Zbog toga prečesto plaćaju preveliku cenu. Kada zločini protiv novinara ostaju nekažnjeni, to šalje lošu poruku za osnove slobodnog društva, slobodu medija i demokratiju. Borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima zahteva napore i vlasti, i društva, i medijskih radnika, i međunarodne zajednice”, naglasila je Konrad.

Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu takođe je pozvao sud da objavi konačnu presudu za ubistvo Ćuruvije, nazvavši taj slučaj sistemskim i institucionalnim. „Nekažnjivost zločina protiv novinara, osim što provocira nove napade – podriva vladavinu prava. Građani u Srbiji imaju nisko poverenje u pravosuđe i u tom smislu je presuda za ubistvo Ćuruvije još značajnija. Isto tako je važno doći do pravde za novinare Milana Pantića i Dadu Vujasinović, na čije slučajeve se izgleda zaboravilo“, kazao je Bratu.

Strepnja ostaje i kada napadi prestanu

Na konferenciji su predstavljeni rezultati godišnjeg Izveštaja o zaštiti slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije.

Prema rečima Nataše Jovanović iz SĆF, najveći broj krivičnih dela protiv novinara izvršen je putem interneta. Ona je upozorila da je to veoma opasno jer se „nasilje lako preliva iz virtuelne u realnu sferu“.

Novinarka nam je ispričala da je njeno dete iznenada počelo da mokri u krevet, jednom novinaru je rečeno da će mu roditelji biti ubijeni, a drugom je otac dobio otkaz zbog njegovog novinarskog angažmana, dok je on izbačen iz stana (psihološkinja Ana Đorđević)

Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije objasnila je da najčešće te pretnje nemaju nikakve veze sa sadržajem tekstova koje novinari pišu, već se napada ličnost novinara i medij za koji on radi.

SĆF je od januara ove godine nastavila da prati kako tabloidi na svojim sajtovima predstavljaju kritičke medije. Danica Đokić, koja radi ovaj monitoring, istakla je da su svi tekstovi u kojima se pominju kritički mediji negativno intonirani.

„Čitave redakcije označene su kao neprijatelji Srbije, strani plaćenici koji relativizuju zločine nad Srbima i ne vole Srbiju“, kazala je Đokić.

Takav tretman i orkestrirana hajka na novinare ima trajne posledice ne samo na njih već i na članove njihovih porodica, pokazalo je istraživanje komunikologa Čedomira Markova i psihološkinje Ane Đorđević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji su uticaj govora mržnje na novinare istraživali uz pomoć Slavko Ćuruvija fondacije.

Obavljen je niz dubinskih intervjua sa novinarima i novinarkama i neki od njih su istakli da je to bio prvi put da sa nekim otvoreno razgovaraju o svojim emocijama i posledicama koje je nasilje preko interneta na njih ostavilo.

„Novinari su nam rekli da oni i kad pretnje prestanu osećaju strepnju koja treperi. To ih ometa u svakodnevnom životu, ali ne samo njih, nego i njihove najbliže. Jedna novinarka nam je ispričala da je njeno dete iznenada počelo da mokri u krevet. Jedan novinar ispričao nam je da mu je stanodavac iznenada otkazao stan, a njegov otac dobio otkaz i da je uveren da to ima veze sa njegovim novinarskim angažmanom. Drugom novinaru desilo se da je prećeno njegovim roditeljima da će biti ubijeni“, ispričala je Ana Đorđević, koja je uočila i da je govor mržnje prema novinarkama najčešće obeležen mizoginijom i seksizmom.

SLAPP: Maltretiranje i iscrpljivanje medija

Ana Zdravković, doktorantkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, upozorila je na porast broja SLAPP tužbi.

Ne želim da ulazim u postupanje suda, ali mogu da kažem da je važno da vidimo da je u ovom slučaju pravda zadovoljena (ambasador SAD Kristofer Hil o iščekivanju presude za ubistvo Slavka Ćuruvije)

„Kod ove vrste tužbi, tužilac ulazi u spor da bi maltretirao i iscrpeo tuženog. Tužbeni zahtev je uglavnom neubedljiv i neosnovan, ali se zahteva visoka odšteta, a iz toga proističu više sudske takse“, objasnila je Zdravković.

Tužilac kod ove vrste sporova želi da zastraši novinare, ograniči slobodu izražavanja i podstakne autocenzuru.

Zdravković je naglasila da regulisanje SLAPP tužbi neće biti lako, ali „što pre počnemo, imaćemo više vremena da nađemo prave mehanizme“.

SLAPP tužbe su jedna vrsta zloupotrebe suda, dodaje Zdravković i objašnjava da i sudovi protiv toga treba da se bore zajedno sa novinarima.

Advokatica Kruna Savović je ukazala i na to da je u sudskim sporovima koji se vode zbog ugrožavanja bezbednosti novinara teško utvrditi ko je nalogodavac.

Vida Petrović Škero, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji, navela je nekoliko preporuka.

„Treba uvesti specijalizovana sudska veća za tužbe protiv medija kako bi se povećala efikasnost. Mediji koji krše prava drugih i Kodeks novinara ne bi trebalo da dobijaju javni novac na medijskim konkursima“, zaključila je Petrović Škero.