„Na slobodi sam daleko korisniji svojoj porodici i svima nama“: Otvoreno pismo Boška Savkovića koji je osuđen zbog Vučićeve lutke

On je ubrzo nakon toga bio lišen slobode, a optužnim predlogom tužilaštvo ga je teretilo za krivično delo ugrožavanje ustavnog uređenja. Nakon potpisivanja sporazuma, u toku jučerašnjeg dana je pušten iz pritvora, a danas se obratio javnosti otvorenim pismom koje prenosimo u celosti:

„Pre svega želim iskreno da se zahvalim celoj srpskoj javnosti koja se iskreno zabrinula zbog mog hapšenja i slanja u Istražni zatvor.

Delo koje mi je stavljeno na teret jedno je od najgorih dela koje postoji u našem krivičnom zakonodavstvu i u toj situaciji, u zemlji u kojoj je politika iznad sudstva osećao sam užasnu nelagodu i strah. Niko od nas nije od kamena, pa je i strah u toj situaciji sasvim normalan.

Način na koji sam odveden iz sopstvenog stana, bez ikakvog naloga, ni saopštenja mojoj porodici gde me vode, već dovoljno govori o svemu. Čitava dva sata nisam bio u mogućnosti da kontaktiram svog advokata. U pravnim sistemima to bi se moglo okarakterisati kao kidnapovanje. Nažalost, u Srbiji je to izgleda normalna pojava, možda čak i u nekim nepisanim procedurama organa reda i mira.

Ne želim da ulazim ovog časa u to da li je lutka koja u nekom karikaturnom smislu podseća na predsednika države podmetnuta od strane nekih ubačenih elemenata, ili ju je stavio samo neko ko je želeo da se tokom protesta 3. juna, slika sa transparentom koji sam lično napravio. Transparent je bio duhovit i veliki broj ljudi je sa njim želeo da se slika, pa je transparent išao iz ruke u ruku. Na jednoj strani je pisalo “PINK – STINK” a na drugoj “Lešinari i hijene šetaju zajedno za bezbednu Srbiju”.

Kako god da bilo, optužen sam po članu zakona koji podrazumeva višegodišnju robiju. Verujem da su i tužilac i sudija za prethodni postupak prilikom pisanja optužnog predloga i sastavljanju rešenja od 30 dana istražnog zatvora jako dobro znali da bit krivičnog dela u tome ne postoji. Niti je postojao umišljaj na pozivanje za rušenje ustavnog sistema i poziv na nasilje, niti ma kakva lutka na protestu može to da simboliše. Moram da kažem da je njihov odnos bio izuzetno korektan, ali da verujem da i kod njih postoji strah u situaciji kada Premijerka i Predsednik o tome govore po svim medijima i društvenim mrežama.

Želim da se zahvalim mnogim međunarodnim institucijama od Evropske Komisije do Evropskog Ekonomsko Socijalnog Saveta koji su se direktno založili za moje oslobadjanje i izrazili veliku brigu za moje zdravlje. Zahvalio bih se i mnogim pojedincima iz inostranstva koji su želeli i finanski da pomognu moju porodicu. Zahvaljujem se takođe i raznim filmskim strukovnim udruženjima iz inostranstva na nesebičnoj podršci.

Međutim, lako je iz inostranstva gledati šta se u Beogradu i Srbiji dešava. Zato najveću zahvalnost dugujem svima nama koji želimo bezbedniju i bolju Srbiju. Ja sam imao svoju ličnu borbu, potpuno nesvestan toga šta se iza zidina zatvora dešava. Srbija je i u mom slučaju pokazala ogromnu dozu empatije, ali i prema svakom drugom kome se tako nešto može desiti. Moram i da se zahvalim mnogim ljudima iz policije kao i zatvorskim čuvarima koji su jako dobro shvatili moju situaciju i imali veliku dozu empatije prema svemu.

Ličnu zahvalnost dugujem svojoj bivšoj profesorki Vesni Rakić Vodinelić, kao i Vidi Petrović Škero na sjajnim javnim analizama mog pravnog statusa. Zahvaljujem se Evropskom pokretu u Srbiji koji je u potpunosti stao iza mene. Zahvaljujem se Katarini Golubović iz YUKOM-a na pravnim savetima i podršci. Zahvaljem se organizaciji KRENI-PROMENI kao i brojnim dugim javnim ličnostima koje su stale iza mene i moje borbe. Zahvaljujem se zapravo celom nevladinom sektoru Srbije koji je ovog puta bio kompaktan i glasan u odbrani mojih ljudskih i građanskih prava.

Najveću zahvalnost dugujem ljudima koje nikada nisam upoznao, a koji su organizovali skup ispred Palate pravde za danas, 8. jun sa jednim jedinim zahtevom – oslobodite Boška Savkovića. Dobro je da toga nije došlo. Energiju ne treba rasipati.

Posebnu zahvalnost dugujem svim svojim kolegama iz medija koji su slučaj mog hapšenja neprestano ponavljali i posećali na to celu srpsku javnost. Neću ih imenovati, znate svi vrlo dobro o kojim se medijima radi. Zahvaljujem se takođe i svim novinarskim udruženjima na nesebičnoj podršci.

Sa druge strane, molim vas da shvatite da ja nisam ni Čegevara, ni Bolivar a ni Garibaldi. A ni Borislav Pekić koji je godinama trunuo u zatvorima Titove Jugoslavije. Ja sam samo jedan od vas, sa svojim porodičnim, poslovnim i životnim strahovima.

Iz tih razloga sam i pristao da potpišem nagodbu sa tužilaštvom u zamenu za uslovnu kaznu od 6 meseci, uz načelno priznanje članova dela koje mi se stavljalo na teret. Procenio sam da sam na slobodi daleko korisniji svojoj porodici i svima nama. Sudske presude se ne komentarišu pa kao diplomirani pravnik, to ne želim da radim ovog puta.

Citiraću na kraju samo jedan stih iz jedne divne pesme:

BEOGRAD PLIVA U VODI, A MENI NESTAJE DAH.

MLADOST NAM PRODJE U BORBI ZA BOLJI SUTRAŠNJI DAN.

DA LI JE ĆUTATI MUDRO KADA PREPOZNAJEŠ LAŽ,

DA LI SI OPREZAN ČOVEK ILI SI SUVIŠE SLAB.

Vremena su takva da moramo biti jaki u borbi za bezbednu Srbiju.

Voli vas sve i poštuje

Boško Savković“