Na „strane plaćenike“ možete pesnicom, poručuje srpsko tužilaštvo

Za nas, često počašćene terminom „strani plaćenici“, danas je važan dan. Godinama već lutamo. Tražimo priznanje i svoje parče zemlje pod suncem javnog prostora u Srbijici. Domaće pravosuđe je odlučilo da stane tome na kraj. Više javno tužilaštvo u Beogradu i Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi uspeli su da nas priznaju na spektakularan način, u dva odvojena slučaja.

Prvo je tužilaštvo u Beogradu odbacilo tužbu novinara i javnih ličnost protiv urednika Informera i Pinka, medija u kojima su danima razmazivani na najbezobrazniji i, moram priznati, najbizarniji mogući način.

U tekstu iz juna prošle godine pod dramoserskim naslovom „Kreće ubijanje Vučića!“, „drage kolege“ iz Informera napravile su listu novinara i javnih ličnosti koji, tobož, ‘ladno planiraju da roknu najmoćnijeg čoveka u državi. Našli su se tu i novinari Antonela Riha, Vukašin Obradović, Tamara Skrozza, Zoran Kesić, ali i glumci poput braće Trifunović (koji su izgleda danju glumci, a noću vrhunski atentatori). Pošto ne dolikuje da se navodnim ubistvom bezgrešnog premijera bave samo domaći izdajnici, stvar poprima međunarodni karakter i u scenario se uvlače ambasadori EU i SAD. Od „čvrstih dokaza“ i „izveštaja“ koji se u tekstu pominju videli smo samo slova napisana halucinogenom rukom hrabrog novinara koji se na tekst nije ni potpisao.

Već sledećeg dana, objavljen je još jedan panični naslov: „Zavera protiv vlasti u Srbiji!“, u kom su listi dodata i neka nova-stara lica. Sve je upakovano u stranoplaćeničku zaveru protiv Srbije, Srba i Srboljublja, jer već svaka muva zna da su Informer i Pink branici tradicije i kulture, posebno kroz vaspitno-obrazovne sadržaje u koje svakodnevno ulažu više nego što bilo koji strani plaćenik može da zaradi.

Prozvani su ovo protumačili kao krivično delo jer su, bez ikakvih dokaza, optuženi za neka od najtežih krivičnih dela. Da, upravo tako, Višem javnom Tužilaštvu u Beogradu promaklo je da su ljudi optuženi za jedno desetak članova Krivičnog zakonika u glavi dvadeset osmoj pod nazivom „Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti republike Srbije“. Osim što ih je Informer, a potom i Pink, optužio da planiraju ubistvu premijera (član 310. – Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, narodnog poslanika, predsednika Vlade, člana Vlade, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji ili Republičkog javnog tužioca, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.), na osnovu tog teksta ovoj ekipi se može suditi izmešu ostalog i za Udruživanje radi protivustavne delatnosti (Član 319.).

Sada bar znamo zasigurno – reći nekome „pizda ti materina pičko prodana, ruke ti smrde na govna od lažnih tekstova“ isto je što i reći nekome da je „strani plaćenik koji želi da sruši sopstvenu državu“.

Ipak, Tužilaštvo je to po kratkom postupku – „nema osnovane sumnje da su prijavljena lica izvršila navedena krivična dela niti pak neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, već se eventualno radi o krivičnom delu uvreda“, stoji u saopštenju koje potpisao zamenik javnog tužioca Aleksandar Momčilović. U prevodu – Informer je lagao kao pas, ali će i dalje dobijati kosku.

Okej, zvuči fer. Drago mi je da smo to konačno rešili.

U drugom pravno fascinantnom slučaju, Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi odbacilo je krivično prijavu za incident u Beški na tribini SNS-a na kojoj je govorio Veselin Šljivančanin. Amnezije radi, aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava prekinuli su tu tribinu protestujući što je osuđenom ratnom zločincu omogućeno da govori na skupu najmoćnije stranke u zemlji. Epilog svega je tuča iz koje su aktivisti izašli sa nekoliko povreda, kao i polupan automobil Anite Mitić iz Inicijative.

Povodom nasilja je podneta krivična prijava, tužilaštvo jeste utvrdilo da su aktivisti pretučeni, ali je krivičnu prijavu odbacilo genijalnim i čisto pravničkim obrazloženjem da povrede „nisu nanete sredstvom podobnim da se telo teško povredi i zdravlje naruši već su očigledno iste nanete rukom“, pa se ovo svrstava u laku telesnu povredu koja se ne goni po službenoj dužnosti. A ionako je tužilaštvo objasnilo da su, maltene, sami čačkali mečku.

U oba slučaja su najavljene žalbe.

Ja, jedan pišljivi strani plaćeničko, ne očekujem mnogo od toga. Izlišno je isterivati pravdu u zemlji u kojoj je ona zakopana duboko zajedno sa bilo kakvim razumom. Mnogo mi je lakše da živim svoj plaćenički život, pijem svoju plaćeničku kafu, plaćam svoj plaćenički porez i družim se sa svojim plaćeničkim prijateljima i porodicom.

A kada me sledeći put neki od iskrenih rodoljuba napadne na ulici uzvikujući da sam strani plaćenik, buniću se samo ako udara motkom. Pička.