Nadam se da me Srbija neće poslati u smrt

Da li će vlasti Srbije biti servis svih diktatorskih režima videće se kroz sudbinu beloruskog državljanina Andreja Gnjota. Za ovog novinara, režisera i aktivistu to može biti pitanje čak života i smrti, jer nažalost nije neuobičajeno da kritičari vlasti u Belorusiji, koja je treća zemlja u svetu po broju uhapšenih novinara, nestaju u tamošnjim kazamatima. Najmanje što mu preti u slučaju izručenja je višedecenijska robija u zemlji gde je utvrđeno da se sprovodi tortura nad zatvorenicima.

„Borio sam se protiv diktature. Da li je to zločin?“

„Želeo bih da pitam sve, kako biste se osećali da nisu počinili nikakav zločin, da sa najboljim namerama lete poslom u neku drugu zemlju i onda budu uhapšeni i zatvoreni sa pravim kriminalcima više od sedam meseci. Bez znanja jezika, bez veza u svetu kriminala i bez komunikacije sa porodicom i prijateljima. Drago mi je da je ova noćna mora gotova i da sam prebačen u kućni pritvor. Naravno da ne treba da budem u kućnom pritvoru, ništa nisam kriv: borio sam se protiv diktature, protiv izborne prevare, protiv nasilja, protiv kršenja ustava. Da li je to zločin? Sigurno ne“, kaže Andrej Gnjot za Radar.

On podseća da se u beloruskim zatvorima koriste najstrašnije metode torture, i dodaje: „Od 2020. do 2024. godine je najmanje 25 ljudi umrlo u zatvorima, iz nepoznatih razloga. Svi su bili politički zatvorenici. Zar u beloruskim zatvorima ne umire previše ljudi koji su se protivili diktatoru? Ne morate biti stručnjak da biste razumeli razlog. To je ono što me čeka u Belorusiji. A tu je i smrtna kazna streljanjem – to je jedina zemlja u Evropi u kojoj se strelja pet do sedam ljudi godišnje. Treba da znate – oni ih streljaju, a njihova tela se ne predaju rodbini, pa čak ni informacija o mestu sahrane. Da li je ovo hrišćanski?“

Beloruski kolega kaže da veruje „da Srbija poštuje ne samo međunarodne i domaće zakone, već i zakone zdravog razuma, zakone čovečnosti i zakone života koji su nam dati odozgo“.

„Poslati čoveka u mučenje i smrt je nešto što niko nikada ne može ni da oprosti ni da zaboravi. Prošle nedelje Švedska je greškom deportovala jednog Belorusa nazad u Belorusiju. Trebalo bi da znate da su tog nesrećnika policija i KGB zadržali odmah na granici. Sada je u zatvoru samo zbog svoje političke aktivnosti. Njegov život je uništen. Život njegove porodice i prijatelja pretvorio se u beskrajnu noćnu moru. I ova greška se više ne može ispraviti. Siguran sam da Srbija neće napraviti tako očiglednu grešku. Možda sam se razočarao u srpski Viši sud, koji je u nekoliko navrata napravio krupne greške, ali nikada nisam pogrešio u vezi sa srpskim narodom. Nikada ovde nisam sreo nijednu lošu osobu! Tako sam postao uveren da Srbija nema samo um, već i srce i dušu. Svako može da pogreši, ali je važno ispraviti grešku na vreme. I to je ono u šta ja zaista verujem!“, rekao je Andrej Gnjot, kome od konačne odluke Apelacionog suda u Beogradu, a moguće i ministarke pravde Srbije, zavisi i sam život.

Nesumnjiva politička pozadina

On je predsednik i jedan od osnivača građanskog udruženja poznatih beloruskih sportista SOS – BI (Slobodni savez sportista Belorusije), čijih je više od stotinu članova uhapšeno, mučeno i podvrgnuto krivičnim postupcima. SOS – BI je objavila otvoreno pismo 2.000 sportista i sportskih radnika sa zahtevom da se zaustavi nasilje u zemlji i održe novi fer izbori. Uputili su i apel Međunarodnom olimpijskom komitetu u kojem je napomenuto da brutalni postupci vlasti protiv beloruskih sportista krše načela Olimpijske povelje.

Andrej Gnjot je radio zajedno sa advokatom Aleksandrom Danilevičem na stvaranju baze dokaza i prikupljanju potpisa za ovo obraćanje. Međunarodni olimpijski komitet je prihvatio sve činjenice i zahteve navedene u apelu, pa je obustavio finansiranje Nacionalnog olimpijskog komiteta Belorusije. Primorao je i beloruskog Aleksandra, Lukašenka (predsednik Belorusije) da podnese ostavku na mesto predsednika Nacionalnog olimpijskog komiteta Belorusije. Advokat Danilevič je zbog svog rada izbačen iz advokatske komore i osuđen na 10 godina zatvora. Uz pomoć sportske zajednice, otkazano je Svetsko prvenstvo u hokeju u Belorusiji, što je bio snažan udarac za Lukašenka kome je ovaj sport propagandno sredstvo. Andrej Gnjot je kao novinar prikupljao i širio informacija o protestima u medijima u Belorusiji, a od avgusta 2020. član je profesionalne novinarske grupe za razmenu video-materijala.

Advokat Vladimir Hrle, jedan od zastupnika Gnjota pred srpskim sudovima, kaže za Radar da ovaj predmet ima nesumnjivo političku pozadinu. „To je i potvrđeno skorašnjom odlukom Interpola o brisanju poternice. U odluci o brisanje se pozivaju na nesaglasnost poternice sa ustavom Interpola koji zabranjuje Interpolu da preduzima bilo kakve aktivnosti koje imaju politički karakter. Interpol je tako potvrdio da je inicijalno stavljanje na zahtev države Belorusije Andreja Gnjota na poternicu, zapravo aktivnost koja je imala politički karakter, imajući u vidu prirodu slučaja koji se vodi protiv njega u Belorusiji“, kaže advokat Hrle.

Tvrdnja bez dokaza

On napominje da brisanje poternice svakako ima određeni značaj za postupak ekstradicije. „Sud nije u obavezi da formalno ceni ovu okolnost, ali svakako ona ima određenu težinu i može doprineti formiranju stava suda. Međutim, ono što je najvažnije u ovom predmetu jeste to da nema dokaza o postojanju osnovane sumnje da je Andrej Gnjot učinio delo koje mu se stavlja na teret, već samo postoji tvrdnja organa gonjenja iz Belorusije da je on to učinio, bez dostavljanja i navođenja konkretnih dokaza“, ističe advokat Hrle.

On objašnjava da stavljanje osoba od strane država molilja, u ovom slučaju Belorusije, na Interpolovu poternicu jeste akt koji ne podleže nikakvoj suštinskoj pravnoj proveri i dodaje: „Dovoljno je samo da članica Interpola smatra da treba da stavi određeno lice na takvu poternicu, što se upravo ovde i dogodilo. U ovom slučaju Gnjot se tereti za ’obično’ krivično delo – za utaju poreza, što je zapravo posledica njegovog političkog opredeljenja i angažmana koje je za državu Belorusiju bilo neprihvatljivo, imajući u vidu način na koji tretira političke neistomišljenike. Njegov progon je tako ’maskiran’ u vidu naizgled običnog krivičnog dela, pa ga je Interpol stavio na poternicu.“

Advokat Hrle navodi da je zahtev za brisanje poternice za Gnjotom poslat Interpolu još u novembru 2023, a da je odluka o brisanju bila doneta tek krajem juna 2024, što je, napominje, „skoro osam meseci nakon podnošenja, za koje vreme je Gnjot bio u ekstradicionom pritvoru u Srbiji“.

Advokat Hrle se osvrnuo i na zabranu torture po članu 3. Konvencije o ljudskim pravima, navodeći da međunarodna sudska praksa gotovo bez izuzetka dozvoljavala njegovu primenu. „Prema ustaljenoj praksi, ukoliko postoji opasnost od povrede člana Evropske konvencije o ljudskim pravima, gotovo izvesno neće doći do izručenja. Takođe je uobičajeno da se cene i garancije koje država koja je tražila izručenje dostavlja drugoj državi, a koje treba da pruže uverenje da neće doći do torture, ukoliko dođe do izručenja. Mi smo u ovom postupku istakli da je neophodno da se sprovede procena rizika od torture, ali i da se ceni valjanost beloruskih garancija. Ovo posebno imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, ali i najnoviju praksu Apelacionog suda u Beogradu, koji je, prvi put u praksi sudova u Srbiji u postupcima ekstradicije, ustanovio obavezu suda da sprovede procenu rizika od torture i da ceni valjanost garancija. Ovo nam sve uliva nadu da budemo optimisti i da verujemo da će odluka omogućiti da Gnjot ne bude izručen Belorusiji“, kaže advokat Hrle.

Režim u Beogradu pod vođstvom srpskog Aleksandra – Vučića – već dugo je označen od relevantnih međunarodnih organizacija kao onaj koji progoni novinare i sve kritičare. To su uostalom pokazali neskriveno i ovih dana, nakon protesta protiv rudarenja litijuma. Međutim, režim Vučića koji po stilu vladanja sve više podseća na njegovog beloruskog imenjaka, želi još i da održi privid da je na putu ka Evropskoj uniji. To može biti još jedna nada za Andreja Gnjota, osim prava i Evropske konvencije, da neće biti poslat u stradanje i moguću smrt.