Nagrađivana novinarka na meti tabloidne diskreditacije i ućutkivanja

Taj stav, vašingtonska nevladina organizacija, saopštila je na upit Glasa Amerike povodom okolnosti u kojima je nekoliko tabloidnih medija, bliskih vladajućim strukturama Srbije, objavilo sadržaje prema kojima je Skrozza navodno pozivala na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon petooktobarskih promena 2000. godine.

U vlasti, oličenoj u režimu Slobodana Miloševića Vučić je kao funcioner Srpske radikalne stranke (SRS) haškog osuđenika Vojislava Šešelja, bio ministar informisanja. Tadašnja Vlada Srbije primenjivala je izrazito represivne zakone prema nezavisnim medijima u Srbiji – što im je znatno otežavalo rad ili primoravalo na gašenje.

„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete“, rekla je Skrozza u jednoj televizijskoj emisiji.

Time je tumačila da nakon petotobarskih promena i svrgavanja Slobodana Miloševića, koji nije želeo da prizna izborni poraz, u novim vlastima Srbije nije trebalo da bude mesta za neke od kadrova koji su se sačinjavali pre septembarskih izbora i demokratske tranzicije.

Za tabloidne medije to je, međutim, bio dovoljan razlog za formulisanje i plasman neutemeljenih tvrdnji da je priznata dugogodišnja novinarka tvrdila da je Vučić trebalo ubiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000.

Atila Mong, predstavnik njujorškog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), rekao je Glasu Amerike da ta organizacija sa, kako je naznačio, velikom zabrinutošću prati klevetničku kampanju protiv kritički orijentisane novinarke.

“Takvi novinari u Srbiji postaju sve češće mete orkestriranih kampanja koje sprovode provladini mediji, pristalice, političari i javni zvaničnici. Vlasti Srbije treba da prestanu sa omalovažavanjem kritičkih novinara. Umesto toga, potrebno je odlučno da osude svako nasilje, intenziviraju napore u procesuiranju napadača na novinare i obezbede neophodnu policijsku zaštitu”, ustvrdio je Mong za Glas Amerike.

To, međutim, nije prvi put da je novinarka Skrozza targetirana. Pre šest godina našla se na meti televizije Pink, vlasnika Željka Mitrovića koji ne krije podršku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zbog istraživanja kojim je utvrđeno da se predstvnici stranaka na vlasti u medijima pojavljuju četiri puta više od opozicionara.

Reporteri bez granica, međunarodna nezavisna organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda, u komentaru Glasu Amerike izrazila je punu solidarnost sa Tamarom Skrozzom.

Opisuju je kao novinarku koja predstavlja kvalitetno i etičko novinarstvo što je, kako ukazuju, sušta suprotnost onima koji je napadaju.

“Orvelovska propaganda pokušava da ubedi Srbiju da Skrozza priželjkuje smrt predsednika, a sve što je uradila bila je kritika Milođevićevog režima. Kampanja protiv nje predstavlja otkriće: kritikovanje diktatora Slobodana Miloševića smatra se opasnim za predsednika Aleksandra Vučića. Ostaje pitanje: da li Vučićev režim pokušava da nam pokaže da prednost daje Miloševićevoj diktaturi u odnosu na demokratsku državu?”, kaže za Glas Amerike Pavol Salaj –u Reporterima bez granica zadužen za zemlje Evropske unije i Balkana.

Salaj upozorava da, kao što se već ranije dešavalo, klevetničke kampanje na televiziji i internetu mogu da dovedu do fizičkih napada na novinara.

“Ako se Tamari Skrozzi nešto dogodi za to ćemo odgovorne smatrati vladu i njene smatraćemo odgovornim vladu i medije koji rade u sprezi sa njom. Potrebno je da se nadležni postaraju za bezbednost novinarke Tamare Skrozze”, ističe Salaj.

Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, jedan je od nedavnih zaključaka Reportera bez granica u njihovom izveštaju o stanju svetskih medijskih sloboda. U dokumentu je navedeno i da se Srbija suočava sa izazovima nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentnom i pristrasnom medijskom regulacijom.

Pavol Salaj je uveren da se kampanje, poput trenutne koja obuhvata novinarku Skrozzu, ne mogu pokrenuti bez eksplicitnog ili implicitnog odobrenja samih vlasti.

“Vlasti ne samo što treba da se uzdrže od napada na novinare, već i da ih aktivno štite. U zemlji vladavine prava, nezavisni medijski organ bi delovao protiv nedozvoljenog sadržaja koji se emituje u medijima. REM u Srbiji ne deluje. Time postaje saučesnik u opasnim postupcima po novinare i novinarstvo”, zaključuje Salaj za Glas Amerike.

Srbija se, prema izveštaju Reportera bez granica nalazi na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.

Kao razlog za nazadovanje naveden je i sveukupni politički ambijent koji je, kako je zaključeno, neprijateljski nastrojen prema novinarima.

Takođe, Srbija se prema poslednjem izveštaju Saveta Evrope, nalazi među državama u kojima je počinjen najveći broj napada na novinare – čime su ugroženi njihova bezbednost i integritet.