Najavljeno svedočenje članova obezbeđenja redakcije Dnevnog telegrafa

„Sud ima adrese pripadnika obezbeđenja. A da li će oni doći, ne znam, videćemo“, kratko je za sajt Slavko Ćuruvija fondacije izjavila Zora Dobričanin Nikodinović, advokat Milana Radonjića i Ratka Romića, drugookrivljenog i četvrtookrivljenog u ovom slučaju.

Na prošlom ročištu, održanom pre mesec dana (17. oktobra), svedočio je Darko Popivoda, nekadašnji šef obezbeđenja Dnevnog telegrafa. Njegovo prisustvo iskoristili su advokati odbrane da uzmu kontakt adrese ostalih pripadnika obezbeđenja DT-a za koje smatraju da treba da budu saslušani.

„Pripadnici Ćuruvijinog obezbeđenja, na primer, tokom svih ovih godina nisu saslušani. Njihovih izjava nema. Smatram da je potrebno da se čuje šta imaju da kažu i da budu saslušani“, rekla je uoči prošlomesečnog ročišta Zora Dobričanin Nikodinović.

Popivoda je na nekoliko ponovljenih pitanja o tome da li su njegove kolege iz obezbeđenja bile sa Ćuruvijom i na dan ubistva, odgovorio da ne zna.

„Kad sam saznao za ubistvo, otišao sam ispred zgrade. Telo je već bilo odneto. Ne sećam se da li sam video nekog od kolega. Bilo je puno sveta, izjavio sam saučešće i bio posle na sahrani. Teško mi je sve to palo, nisam verovao da se zaista desilo, tako da tada nisam postavljao nikakva pitanja“, rekao je Popivoda.

U javnosti je povremeno bilo nejasnoća u vezi s tim da li je Slavko Ćuruvija imao lično obezbeđenje ili ne. Popivoda je na svedočenju rekao da je postojalo obezbeđenje redakcije DT-a, kako u Kosovskoj ulici gde je nekad bilo sedište DT-a, tako i u prizemlju zgrade u Svetogorskoj ulici.

Tokom sudskog procesa, advokat odbrane Zora Dobričanin Nikodinović najčešće je tvrdila da je Ćuruvija imao lično obezbeđenje.

Hladnokrvno izrešetan škorpionom

Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo, u Svetogorskoj ulici broj 35 u centru Beograda. Kako se iz pisane dokumentacije prikazane na prošlom ročištu (obdukcioni nalaz, izveštaji veštaka…) moglo zaključiti, ubistvo je izvedeno hladnokrvno i profesionalno. Ubica je Ćuruviji prišao s leđa i ispalio mu direktno u glavu ceo rafal iz automatskog pištolja škorpion kalibra 7,65 milimetara.

Prema obdukcionom nalazu od 12. aprila 1999. godine, Slavko Ćuruvija je ubijen oko 17 sati rafalom u desnu stranu glave i vrata. Patolozi su registrovali pet projektila i tri dela od projektila samo u glavi ubijenog novinara.

Čaure su letele na sve strane. Na mestu događaja nađeno ih je 14, na prostoru dužem od sedam metara. Pet čaura bilo je ispod tela Slavka Ćuruvije. Pored čaura nađena su i četiri projektila.

Za ubistvo Slavka Ćuruvije okrivljen je sam vrh tadašnjeg Resora državne bezbednosti: Radomir Marković, nekadašnji načelnik RDB, Milan Radonjić, načelnik beogradskog centra RDB, Miroslav Kurak, rezervista RDB, i Ratko Romić, nekadašnji glavni inspektor Druge uprave CRDB Beograd.

Suđenje je počelo u junu 2015. godine i do sada su saslušani svi svedoci Tužilaštva za organizovani kriminal i nekoliko svedoka odbrane. Od prošlog ročišta počelo se sa izvođenjem pisanih dokaza.

U međuvremenu, dvojica okrivljenih, Milan Radonjić i Ratko Romić,   pušteni su iz zatvorskog pritvora. Od jula ove godine oni su u kućnom pritvoru, sa elektronskim nadzorom.

Suđenje okrivljenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije nastaviće se i 28. novembra 2017. godine izvođenjem dokaza uvidom u pisanu dokumentaciju.