Napadnuto 74 novinara, samo šest osuđujućih presuda

– U javnim tužilaštvima 2020. godini formirano je 59 predmeta koje se tiču bezbednosti novinara, do kraja oktobra 2021. godine 66 predmeta. Od ukupnog broja predmeta, uključujući prošlu i ovu godinu, doneto je šest osuđujućih presuda, a od ukupnog broja predmeta iz 2021. godine, trećina je odbačena, rekao je Radičević na konferenciji u UNS-u. On je podsetio na slučaj fizičkog napada na novinara Daška Milinovića, kojom je prvooptuženi za napad osuđen na 14 meseci zatvora, drugooptuženi 10 meseci, a optuženi za podstrekivanje 16 meseci.

U istraživanju UNS-a sprovedena je anonimna anketa u kojoj je učestvovalo više od stotinu novinara iz novinarskih udruženja i sindikata koji su naveli da na njihov rad najviše utiču „ekonomska nesigurnost, pretnje i pritisci“.

– Manje od polovine anketiranih su lično pretrpeli verbalni ili fizički napad, a najveći broj nije prijavio napad zbog nepoverenja u nadležne institucije, istakao je Radičević i dodao da jedinstvena baza o napadima na novinare u Srbiji još ne postoji, mada oba novinarska udruženja – UNS i NUNS, beleže napade.

Potpredsednica UNS Olivera Milošević rekla je da su medijski radnici često vređani, ponižavani i diskreditovani od različitih instanci u čitavom regionu. Dodala je da su sve češći napadi na novinarke, ali i verbalni napadi, diskriminacija, mizoginija i govor mržnje.

Marko Divković, predsednik Udruženja BH novinari, istakao je da je stanje po pitanju medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini iz godine u godinu sve gore.

– Vlada stanje siromaštva, mržnje i straha koje političari neguju i podstiču. Mi u BiH imamo 1,5 napad na novinare sedmično. Nisam optimističan jer je poslednjih 14 godina, po svim kriterijumima, stanje slobode novinara vrlo zabrinjavajuće, kazao je Divković.

– Ove godine imali smo dvadeset napada na novinare, samo prošle nedelje četiri napada. Nama novinarima preti se ubistvima, preti se bacanjem u reku. Novinari imaju mnogo neprijatelja i ako ne pripadaš nekom klanu, ti si potpuno ugrožen, istakao je Burzanović.

Status novinara nije značajno bolji ni u Hrvatskoj i Sloveniji – iako su članice EU, položaj novinara u ovim zemljama se ne poklapa sa standardima Evropske unije.

– Ulazak u Evropsku uniju ne garantuje poboljšanje statusa novinara, kazao je Hrvoje Zovko, predsednik Hrvatskog novinarskog društva i dodao da je stanje po pitanju slobode medijskih radnika u Hrvatskoj „malo bolje nego u regionu“, ali je i dalje zabrinjavajuće.

U drugom delu konferencije u diskusiju se uključila i Slađana Trifunović , pomoćnica ministarke kulture i informisanja i istakla da su „novinari javni čuvari važni za očuvanje demokratskog društva“. Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić podsetio je na pretnje smrću i paljenjem redakcije KRIK početkom decembra i nedavno donetu presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Matić je istakao da se gotovo niko od medija nije pojavio na tom suđenju, čime su pokazali kakav odnos imaju prema tom slučaju. Podsetio je i na slučaj napada na novinara FoNeta Davora Lukača koga je fizički napala grupa muškaraca dok je izveštavao sa protesta u Beogradu u subotu.