Nastaviti sa dijalogom o izmenama Krivičnog zakonika, kako bi se postigao najširi društveni konsenzus i unapredila zaštita bezbednosti novinara

U svetlu predstojećih izmena Krivičnog zakonika (KZ), Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) i Koalicija za slobodu medija organizovale su okrugli sto „Zaštita bezbednosti novinara kroz izmene Krivičnog zakonika – možemo li do konsenzusa?”, kako bi se nastavio razgovor o unapređenju zaštite novinara i medijskih radnika u Srbiji.

Prošle godine je Koalicija tražila od Vlade da odustane od hitnog procesa usvajanja izmena KZ, kako bi se pronašla najbolja rešenja i postigao dogovor o tome šta bi u tom procesu trebalo uraditi da se unapredi bezbednost novinara a da se istovremeno ne ugrozi sloboda govora i druga prava i slobode i novinara i građana.

Odbacivanje prijava – problem u zaštiti novinara

Razgovor je otvorio ambasador Kraljevine Holandije Just Reintjes, koji je izrazio podršku Slavko Ćuruvija fondaciji i drugim organizacijama koje pronalaze mehanizme da zaštite novinare, naglasivši da je izuzetno važno da u demokratskom društvu vlada sloboda govora, kako bi svako mogao da iznese svoje mišljenje bez straha. On smatra da je važno da srpska vlada učini sve da spreči uznemiravanje i govor mržnje, te da omogući apsolutnu slobodu izražavanja.

Ambasador je rekao da svakodnevno dobija pres kliping i da je šokiran onim što tabloidi u Srbiji pišu. Podsetio je i na to da je napada na novinare u Evropi sve više, te da je u Holandiji prošle godine ubijen Peter R. de Fris, jedan od najpoznatijih istraživačkih novinara.

Počasna predsednica Fondacije Jelena Ćuruvija zahvalila je prisutnima na učešću u zajedničkoj borbi za jačanje bezbednosti novinara, kao jednom od prioriteta SĆF, dok je izvršna direktorka SĆF Ivana Stevanović istakla važnost dijaloga:

Režimski mediji su glavna poluga vlasti u primeni posredne cenzure i suzbijanju kritike, tako da se ne smemo baviti samo zaštitom novinara već i zaštitom od novinara (Slobodan Beljanski)

„U procesu izmene Krivičnog zakonika potrebno je da nastavimo tamo gde smo stali prošle godine i da zajedno dođemo do rešenja, poboljšamo položaj novinara i postignemo najširi mogući konsenzus.”

Nataša Jovanović, pravnica iz Slavko Ćuruvija fondacije, osvrnula se na izazove u sistemu krivičnopravne zaštite i podelila veliko iskustvo SĆF kroz višegodišnja istraživanja, monitoringe i analize prijavljenih slučajeva napada na novinare i pretnji koje su im upućivane, te njihovih ishoda kroz tužilačke istrage i sudske procese.

Više od 70 odsto slučajeva prijavljenih ugrožavanja bezbednosti novinara okončano je odbacivanjem krivične prijave ili službenom beleškom da nema mesta pokretanju postupka, navela je Jovanović.

Od slučajeva napada koje je SĆF analizirala, polovina je rešena, dok je polovina predmeta i dalje aktivna. U poslednje dve godine broj konačno rešenih predmeta je nešto povećan – oko 57 odsto, a među njima je veliki broj slučajeva okončan sporazumom o priznanju krivičnog dela, ukazala je Jovanović.

Najveći broj prijavljenih slučajeva, više od 75 odsto, odnosi se na krivično delo ugrožavanja sigurnosti, za koje je najvećim delom (više od 60 odsto) nadležno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal – pošto su u pitanju pretnje upućene na internetu.
Jovanović smatra da bi trebalo proširiti domen krivičnopravne zaštite novinara i da veliki deo izazova dolazi iz Zakona o krivičnom postupku.

Prema rečima Marije Babić, pravnice iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prijave se često odbacuju u „graničnim slučajevima”, kada tužilaštva tumače da nema direktne pretnje:

„Mislili smo da ćemo, kroz Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara i razgovor, navesti tužioce da šire posmatraju celokupnu situaciju i da ne gledaju samo da li je pretnja direktna, nego da prate širi kontekst, ali mislim da nismo uspeli iako smo se prilikom prijavljivanja trudili da objasnimo taj kontekst i ukažemo zašto je u pitanju pretnja.”

Mi imamo pravna sredstva, ali nisu efikasna za sve – jesu za funkcionere ili režimske novinare, ali ne i za nezavisne (Milena Vasić, JUCOM)

Advokat Veljko Milić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine smatra da je izazov u zaštiti novinara i to što tužilaštva odbacuju prijave kada procene da je reč o krivičnim delima koja se ne gone po službenoj dužnosti, nego po privatnoj tužbi:

„Ti postupci su drugačiji, jer novinar mora biti prisutan svaki put u sudnici i ima brojne troškove.”

Milić kaže da su često problem uvrede u onlajn okruženju:

„Često među hiljadama komentara ima gnusnih uvreda koje dolaze od ljudi koji se kriju iza pseudonima ili lažnih profila. Pokušavali smo to da prijavimo, ali su nam iz policije rekli da ponovo prođemo kroz sve komentare i razdvojimo šta je uvreda, a šta ugrožavanje sigurnosti, da oni to ne bi radili.”

Beljanski: Novinare ugrožavaju vlast, kriminalci, verski fanatizam

„Novinari su danas ugroženi, a ugrožavaju ih autoritarna vlast, verski fanatizam, kriminalni gangovi i neke druge interesne grupe”, rekao je advokat Slobodan Beljanski iz Centra za pravosudna istraživanja (CERPIS), koji smatra da su riziku izloženi novinari koji objavljuju podatke o bilo kojoj od ovih grupa, a da su napadači najčešće oni koji hoće da „prikriju istinu, jer se plaše istraživanja o onome čime se bave i žele da u tom pogledu osujete slobodu izražavanja”.

Državu ništa ne košta da traži pooštravanje kazni za napade na novinare, iako „smo primetili da vlast indukuje te napade”, kaže Beljanski.

Osim napada na novinare iz vrha države, Beljanski je istakao i da je „zabrinjavajuća činjenica da se u mnogim slučajevima napadi događaju unutar struke” i da su „tzv. režimski mediji glavna poluga vlasti u primeni posredne cenzure i suzbijanju kritike”. „Tako da se”, kaže on, „ne smemo baviti samo zaštitom novinara već i zaštitom od novinara.”

Beljanski je istovremeno podsetio da broj zabrana i strogo zaprećenih kazni ne odvraća od kriminala u bitnoj meri.

Milovanović: Potrebno preciznije tumačenje pretnji

Predrag Milovanović iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije ukazao je na neke problematične delove Krivičnog zakonika, kao i na nelogičnost da je delo klevete dekriminalizovano 2013, kada smo ušli u novu eru tabloidnog novinarstva, ali da je ostavljeno lakše delo uvrede.

Kod nas, kako kaže Milovanović, pretnja mora biti ozbiljna, moguća, stvarna i mora se dokazati umišljaj počinioca, što je prilično veliki problem kod uslovnih pretnji. Sudska praksa je morala da razradi šta je to stvarna pretnja.

Kao dobar primer naveo je zakon u Hrvatskoj, koji jasno označava krivično delo pretnje, kada neko „preti kakvim zlom da bi zastrašio ili uznemirio” oštećenog.

On smatra da bi, pored preciznijeg označavanja pretnje, trebalo da se „čak i ‘opomena’ sankcioniše, tj. da uđe u kriminogenu zonu”.

„Tačno je da je država sa mnogo zakona loša država. Mnogo bismo zadovoljniji bili kada bismo imali etiku odgovornosti. Pošto smo sa etikom i odgovornošću zakazali kao društvo, moramo da reagujemo zakonskim odredbama”, zaključio je Milovanović.

Predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić istakao je da je za novinare posebno opasna atmosfera u kojoj je jedan deo medija najveći neprijatelj profesionalnih novinara, ali i u kojoj vlast „generiše pravac pritisaka, pretnji i napada na novinare”.

On je podsetio na različite probleme koji se javljaju prilikom procesuiranja napada na novinare – od samih novinara koji ne veruju sistemu i ne prijavljuju pretnje i zbog toga što neće da ponovo prolaze  kroz taj proces, preko tužilaca koji iz različitih razloga donose odluke o odbačajima prijavljenih pretnji, često i zato što procenjuju da neće proći na sudu, pa do same sudske prakse koja je „pronašla svoju poziciju u toj lagodnoj situaciji u kojoj se vrlo dosledno sa određenom namerom tumači formulacija same pretnje”.

„Sam zakon veoma često ne znači puno. Pitanje bezbednosti novinara je mnogo šire nego što bi to mogao da reši Krivični zakonik. Ove promene bi mogle da reše jedan deo koje se pojavljuju kao pretnje i ugrožavanje sigurnosti, ali je mnogo opasnija atmosfera koja je građena u ovom društvu godinama i stvaranje mutanta jednog dela medija koji se pojavljuju kao najveći neprijatelji profesionalnih novinara”, rekao je Matić. On podseća i na osmogodišnji sudski proces za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije i očekuje da će se tom presudom u decembru, kada se proces otvara pred Apelacionim sudom, staviti tačka na nekažnjivost ubistava novinara u Srbiji.

On kaže da je vlast ubila Slavka Ćuruviju, kao i da je predstavnik vlasti optužen za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, koje Matić vidi kao pokušaj ubistva.

Veran Matić je podsetio i na to da sve više novinara nose biber-sprejove kako bi se zaštitili posle pretnji koje dobijaju.

U ovoj državi svi žele da im novinari nešto rešavaju, ali kad mi imamo problem, onda nas pitaju: Šta sad vi hoćete, da budete zaštićeni kao beli medvedi? (Ljiljana Stojanović, JUGpress)

S druge strane, Lidija Komlen Nikolić iz Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije istakla je da, kada je reč o izmenama krivičnopravne zaštite, „ne možemo pričati samo o jednom delu društva”, misleći na novinare, i da „nas čekaju izmene koje se odnose na mnoge druge”.

Ona smatra da novinari moraju da se zainteresuju za okruženje u kom radi pravosuđe, te podsetila i na to da se iz korena menja organizacija tužilaca, što, kako kaže, medije nije zainteresovalo, iako je ceo taj proces važan i kada su u pitanju novinari i njihova zaštita. Ona misli da nije potrebno menjati samo KZ, nego i medijske zakone.

Komlen Nikolić je iznela i pitanje ko se može smatrati novinarom, koje se provlačilo do kraja diskusije. Dovelo je do nekoliko reakcija, te je Tamara Filipović iz NUNS-a pojasnila da se ne mogu novinarima smatrati samo članovi novinarskih udruženja, već su to svi oni koji objavljuju informacije u javnom interesu.

Nejednaka sudska praksa za novinare i predsednika

Istraživanja pokazuju da postoji nejednaka tužilačka i sudska praksa kada je reč o ugrožavanju sigurnosti predsednika Srbije ili političkih funkcionera sa jedne strane i novinara se druge strane, iako ih štiti isti član zakona, istakla je Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM).

„Posle pretnji Aleksandru Vučiću rešeni su slučajevi kakvi se odbacuju kada su u pitanju novinari”, rekla je ona. Podsetila je i da predsednik nikad ne daje izjavu tužilaštvu, dok novinari to moraju:

„Mi imamo pravna sredstva, ali nisu efikasna za sve – jesu za funkcionere ili režimske novinare, ali ne i za nezavisne novinare.”

Novinari moraju da se više zainteresuju za okruženje u kome radi pravosuđe. Iz korena se menja organizacija tužilaca, ali to medije do sada nije zainteresovalo (Lidija Komlen Nikolić)

Osim toga, ona je istakla i važnost dekriminalizacije uvrede, jer se zbog toga pojavio veliki broj „potpuno neosnovanih tužbi protiv nezavisnih novinara”:

„Šta ćemo sa SLAPP tužbama? Moramo da razmišljamo malo šire. Ne samo o zaštiti jedne društvene grupe nego i o zloupotrebi Krivičnog zakonika.”

Kada je reč o izmenama KZ-a u pogledu bolje zaštite novinara, Tara Petrović iz Građanskih inicijativa rekla je da su se organizacije koje se bave ljudskim pravima najviše pobunile oko kruga lica koja se štite, odnosno da kriminalizaciju društveno štetnih ponašanja smatraju pogrešnim ako se odnose isključivo na novinare.

„Mi podržavamo da definicija novinarstva ne treba da bude preuska, ali po načinu na koji su ove odredbe formulisane u predlogu – da se štiti svako lice koje objavi mišljenje ili informaciju od javnog značaja – dolazi se do toga da se ne štite samo novinari i građanski novinari nego i javne ličnosti, što je, kao i kriminalizacija klevete, trend koji dovodi do toga da se javnim ličnostima daje veća zaštita nego onim koji to nisu”, kaže Petrović.

„Imamo problem, kao i uvek kada govorimo o medijima i onima koji štite prava – svako ostaje pri svom”, izjavila je Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda.

„Svaka profesija mora da razume drugu. Ako to ne uradimo, ništa nema ni od medija ni od pravosuđa, ni od vladavine prava ni od zaštite oštećenih”, rekla je ona i dodala da u funkcionisanju pravosuđa postoji problem nezavisnosti i samostalnosti, a u pogledu medija problem postojanja stvarnog novinarstva i toga ko je novinar.

„Mislim da pravna struka i novinari, udruženja i nevladin sektor nisu toliko polarizovani, koliko nema suštinske volje da se na nekom nivou uspostavi efikasna saradnja”, rekla je Marina Barbir iz Društva sudija Srbije.

„U ovoj državi svi žele da im novinari nešto rešavaju, ali kad mi imamo problem – a problem jeste kada vam neko preti pa se svi prave mutavi – onda nas pitaju: ’Šta sad vi hoćete, da budete zaštićeni kao beli medvedi?’”, rekla je urednica portala JUGpress i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara Ljiljana Stojanović.

Ona je rekla i da novinari „ne žele da budu beli medvedi, ali žele da se uvaži činjenica da su oni koji rade u javnom interesu izloženi pretnjama, neprijatnostima, pritiscima”.

Lidija Komlen Nikolić je rekla da novinari treba da se interesuju i za problem selektivnosti pravosuđa, te istakla da su mnogi različito tumačili i vršili pritisak na postupanje tužilaštva, jer je nedavno brzo odreagovalo na jedan napad na novinara (urednika Informera Dragana J. Vučićevića, prim. nov.).

„Ne smeju da postoje različita tumačenja. Svi imaju zaštitu pred zakonom. Zašto nemaju jednaku zaštitu, to je ono o čemu svi pričamo”, zaključila je.