Nebezbednost novinara i dalje utiče na slobodu medija

Napadi na novinare i nekažnjavanje krivičnih dela nad novinarima nastavljaju da utiču na slobodu medija u zemljama članice OEBS, ocenila je danas predstavnica OEBS za slobodu medija Dunja Mijatović. Ona je, predstavljajući svoj polugodišnji izveštaj o slobodi medija Stalnom savetu OEBS, istakla da napadi na novinare, ali i novinarstvo, nastavljaju da eskaliraju, te da bezbednost novinara nastavlja da dominira njenom agendom

Mijatović je kritikovala što nekažnjavanje ubistava, napada i pretnje protiv novinara i dalje postoje u mnogim delovima regiona OEBS, i da taj trend treba pod hitno preokrenuti.

Od marta ove godine njega kancelarija je, kako je prenela, intervenisala u vezi sa slobodom medija u 35 država članica.Velika većina intervencija imala je veze sa bezbednošću novinara, uključujući i ubistvo pripadnika medija, fizički napad i oštećenje njihove imovine.

U cilju podrške zemljama članice u praćenju napretka u borbi protiv nekažnjivosti za ubistva novinara Kancelarija OEBS za slobodu medija izradila je spisak ubijenih novinara u regionu koji pokriva ova organizacija, sa osnovnim informacijama o napretku u istrazi, procesuiranju, kao i kažnjavanju odgovornih.

„Sve države OEBS će biti uskoro upitane da isprave i dopune informacije sa te liste, koju će moja kancelarija učiniti javnom preko svog sajta početkom godine“, najavila je ona.

Mijatović je izrazila nadu da će lista biti važan resurs za vlade i pravne organe, novinare, kao i naučnike i nevladine organizacije uključene u rešavanju ovih pitanja.

U svom obraćanju Stalnom savetu OEBS Mijatović se osvrnula i na pitanje lažnih vesti, posebno preko socijalnih medija.

Prema njenim rečima, nametanje pravila ili teranje kompanija socijalnih medija na brisanje objava na socijalnim platformama, koje su shvaćene kao laži, nije pravo rešenje.

Mijatović je upozorila da takve mere samo mogu naneti veću štetu slobodi izražavanja nego samim lažima.

U svom izveštaju, koji predstavila Stalnom savetu OEBS, Mijatović je ukazala na aktivnosti njene kancelarije tokom protekle pola godine.

Kada je reč o Srbiji, ona je navela da je 11. aprila izdala saopštenje povodom 17. godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije, pozivajući vlasti na obustavljanje nekažnjivosti za krivična dela protiv novinara.

Takođe je 11. juna izdala saopštenje povodom 15. godišnjice ubistva Milana Pantića i podsetila na ostale nerešene slučajeve u Srbiji.

Dalje je 17. juna izdala saopštenje osuđujući ubustvo novinara Luke Popova u Srpskom Krsturu i pozvala vlasti da istraže sve napade na pripadnike medija.

Pored toga, 20. juna je javno pozdravila brzu reakciju lokalnih organa bezbednosnih koji su uhapsili tri lica za ubistvo Popova i izrazila nadu da će se nastaviti rešavanje i drugih slučajeva ubistva i napada na novinare, uključujući Dade Vujasinović, Pantića, Davora Pašalića i Pedraga Blagojevića.

U izveštaju se navodi da je 16. septembra izdala saopštenje u kojem je pozvala vlasti da u potpunosti istraže pokušaj zastrašivanja i pretnje protiv više novinara, ukazujući na pretnje smrću Nedimu Sejdinoviću, Dinko Gruhonjiću i Slobodanu Georgijevu, te i Dragani Pećo, Borisu Džiniću, Maji Živanović, Zoranu Kesiću.

Na kraju dela izveštaja posvećen Srbiji, ona je navela da je 23. septembra pozvala sve odgovorne u Bosni i Hercegovini i Srbiji, posebno medije, da se uzdrže od zapaljivog rečnika koji bi mogao da izazove mržnju.