Apelacioni sud u Beogradu po drugi put poništio je presudu Višeg suda u Beogradu po kojoj su NIN i novinarka Sandra Petrušić ministru policije Nebojši Stefanoviću zbog navodne povrede časti i ugleda trebalo da plate 300.000 dinara, a samim tim i obavezu glavnog i odgovornog urednika Milana Ćulibrka da tu presudu objavi u NIN-u. Po presudi Gž3 225/19 od 14. maja, koja je na sajtu Apelacionog suda objavljena 10. jula, Stefanović je dužan da Sandri Petrušić i NIN-u u roku od 15 dana isplati 73.200 dinara za troškove parničnog postupka.
Apelacioni sud je zaključio da se pravno stanovište, izloženo u prvostepenoj presudi ne može prihvatiti, jer Viši sud nije primenio odredbu člana 8. Zakona o javnom informisanju, dok je ostale odredbe tog Zakona pogrešno primenio, te je iz činjenica koje je pravilno utvrdio izveo nepravilan zaključak na kome je zasnovana prvostepena presuda.
Navodeći da kritičko mišljenje, izneto u NIN-u na račun ministra policije ima činjenični osnov i u izveštaju Zaštitnika građana, Apelacioni sud je zaključio da naslov „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“ ima preneseno, metaforičko značenje, kojim se slikovito i figurativno ukazuje na tužiočevu političku odgovornost za ponašanje policije u vezi sa dešavanjima u Savamali. Takvo poređenje predstavlja vrednosni sud koji je kao takav dopušten, jer ne zahteva utvrđivanje istinitosti, a ima činjeničnu podlogu u navedenom izveštaju Zaštitnika građana“, stoji u drugostepenoj presudi.
Kada se tekst čita kao celina zaključuje se da izneto mišljenje novinara nije bezralozažan privatni napad na tužioca koji ima za cilj omalovažavanje njegove ličnosti, već je usredsređeno na pitanje od javnog interesa i kao takav predstavlja doprinos javnoj raspravi, zaključio je Apelacioni sud, po čijem mišljenju tužilac kao političar mora pokazati veću toleranciju povodom kritika medija na njegov rad budući da je sloboda političke debate u samoj srži demokratkog društva (presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Lingens protiv Austrije), pa i više od toga, jer su granice dozvoljenog kritikovanja u konkretnom slučaju još šire s obzirom na to da je tužilac ministar u Vladi, a u demokratkom društvu radnje ili propusti Vlade moraju biti predmet detaljnog ispitivanja ne samo zakonodavnih i sudskih vlasti, već i štampe i javnog mnjenja (presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Kastels protiv Španije).
Zbog svega toga Apelacioni sud smatra da je u konkretnom slučaju interes društva na otvorenu diskusiju o političkim stvarima pretežniji od prava tužioca na zaštitu časti i ugleda dosuđivanjem tražene naknade nematerijalne štete, jer bi se pravo medija na slobodu izražavanja nesrazmerno ograničilo, zbog čega je prvostepena presuda morala biti preinačena.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.