„Nečastivi Slavko u sve opet umešao prste“: Sagovornici Danasa o još jednoj tužbi protiv fondacije Slavko Ćuruvija

Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, jedan za drugim, tužili su SĆF i tražili odštetu od po 500.000 dinara, a zbog saopštenja u kom je fondacija izrazila neslaganje sa odlukom Apelacionog suda.

Prvi je tužbu podneo bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milan Radonjić.

Odmah za njim, isto je učinio i Miroslav Kurak, koji je bio optužen kao neposredni izvršilac ubistva i kome se sudilo u odsustvu jer je bio u bekstvu.

Treći i za sada poslednji, tužbu je podneo i Ratko Romić, nekadašnji operativac Resora državne bezbednosti.

Gunjić: Možda će država na kraju uspeti da dokaže da je Ćuruvija sam izveo sopstveno ubistvo

Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, portala čiji je osnivač Slavko Ćuruvija Fondacija, za Danas ukazuje da će država na kraju, možda, uspeti da okrivi za sve samog Ćuruviju.

„Možda će država na kraju uspeti u svojim nastojanjima da dokaže da je Ćuruvija sam inspirisao, organizovao i izveo sopsveno ubistvo, uprkos tome što ga je 27 državnih službenika non-stop pratili do samog zločina, u nastojanjima da ga u tome spreče? A to su, da pripomognu koliko mogu, iz poznatog čovekoljublja i zbog sopstvene naivnosti, koordinisali načelnici u beogradskom centru Resora državne bezbednosti“, kaže Gunjić.

Nastavlja Gunjić da je onda, i to nekako, „svojim stranoplaćeničkim vezama s onog sveta uspeo da zloupotrebi optužujući nevinu Službu, poznatu po protivljenju svakom obliku nasilja, posebno tokom devedesetih“.

Potom je, kaže Gunjić, verovatno Ćuruvija lično opstruisao istragu i organizovao „apsurdni devetogodišnji sudski proces samo da bi oklevetao državu“.

„Ne znam kako vi, poštovani novinari Danasa to vidite, ali posle svega, ja nemam drugog odgovora nego da je nečastivi Slavko u sve opet umešao prste“, zaključuje Gunjić.

Todorović: Reč o jednom od dva sudska predmeta koji su obeležili Srbiju pre i posle Petog oktobra

Advokat Jovica Todorović ističe da je vrlo delikatan zadatak pred sudom koji treba da sudi u ovom slučaju.

„Tužioci po zakonu imaju pravo da podnesu tužbu za naknadu nematerijalne štete u vidu duševnog bola zbog povrede časti i ugleda. To je prvo, i o tome nema nikakve dileme. Drugo, sporna rečenica iz saopštenja Fondacije da su ‘oslobođeni oni koji su ubili novinara’ jeste leziono podobna, odnosno jeste podobna da povredi čast i ugled onoga na koga se odnosi, a iz konteksta je kristalno jasno na koga se odnosi“, počinje advokat.

Ali, nastavlja on, u demokratskom društvu mora postojati i sloboda izražavanja, pa i komentarisanja pravnosnažnih sudskih odluka.

„Reč je o događaju i jednom od dva sudska predmeta koji su obeležili Srbiju pre i posle Petog oktobra. Sloboda izražavanja, a to znači i ličnog uverenja o tom dogadjaju, pa i o ishodu sudskog postupka, pripada svim građanima zbog društvenog značaja samog događaja“, kaže Todorović.

Ukazuje on da sud treba posebno da pruži zaštitu slobodi izražavanja oštećenih i njihove privatne ustanove, kao što je njihova fondacija.

„U ovom slučaju, dakle, sloboda izražavanja, kao jedna od osnovnih sloboda, mora imati prevagu nad zaštitom časti i ugleda, kao ljudskim pravima bilo kog pojedinca, pa i lica koja su oslobođena optužbe za učešće u događaju o kome je reč. Zato što je to neophodno u demokratskom društvu. Ako sud u ovom slučaju ne presudi u korist slobode izražavanja, to će biti vrlo loš znak za izglede koje demokratija ima u našem društvu u budućnosti. Jer, ako sud ne zaštiti slobodu izražavanja, i demokratija će ostati bez zaštite, a to je vrlo opasno“, naglašava Todorović.

Sud uvek ima delikatan posao da stavi u odnos dva dobra, prava ličnosti (čast i ugled) i slobodu izražavanja pojedinaca ili medija, objašnjava on.

U ovom slučaju, ukazuje advokat, posebno delikatno je to što je reč o slobodi izražavanja privatne ustanove (fondacije) oštećenih, ćerke i sina pokojnog Slavka Ćuruvije.

Matić: Da se zastraši SĆF kako ne bi dalje istraživala

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić podseća da je sporno saopštenje, zbog kojeg su podnete tužbe, objavljeno pre šest meseci.

„Toliko su tužitelji imali vremena da zahtevaju uklanjanje sadržaja koji smatraju spornim. Umesto toga stigle su tužbe, što znači da postoje drugi motivi, na primer, da se zastraši Fondacija kako ne bi dalje istraživala činjenice vezane za ubistvo Slavka Ćuruvije i da se nanese finansijska šteta koja bi otežala rad fondacije, da se kroz više suđenja smanji operativnost u njenom radu“, navodi Matić.

„Nastavak progona Slavka Ćuruvije“

„Nakon 25 godina od ubistva Ćuruvije, devet godina dugog sudskog postupka, dve prvostepene presude kojima su proglašeni krivim i konačnog oslobađanja optuženih zbog nedostatka dokaza, zločin nad novinarom i vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina ostaje nekažnjen i nerazrešen.

Sada prisustvujemo pokušaju da se i samo sećanje na Ćuruviju zatre, i da se ućutkaju glasovi koji ne pristaju na zaborav i nekažnjivost.

Ova tužba je posledica atmosfere u društvu koju kreira vlast. Zarobljena država ne razrešava i ne kažnjava zločine činjene za njen račun i u njeno ime. Nasilje i zločin se veličaju i ohrabruju, a zločinci slave kao heroji. Svaka vrsta kritike na račun sadašnjih i prošlih grehova vlasti se najbrutalnije guši.

Ovo je nastavak progona Slavka Ćuruvije, 25 godina nakon što je ubijen. Slavko Ćuruvija fondacija će nastaviti da neguje sećanje na novinara čije ime nosi, ali i da insistira na kažnjavanju svih napada na novinare. Najpre oslobađajućom presudom, a sada i zastrašivanjem tužbama, takvi napadi se ohrabruju. Na to ne pristajemo“, saopštenje je SĆF povodom prve tužbe.