Nedim Sejdinović: Čekaju nas žestoki dani

Pažnju javnosti privukla su nova imena među ministrima, pogotovo ona koja su do poslednjeg momenta demantovala da im se sprema mesto u drugoj vladi Ane Brnabić. Za kulturu i informisanje, do aprila 2022, koliko je predsednik Srbije oročio ovu vladu, biće zadužena Maja Gojković. Da li će se promeniti nešto na medijskoj sceni zbog takvog rešenja, razgovarali smo sa novinarom Nedimom Sejdinovićem.

* Kako biste prokomentarisali izbor Maje Gojković za ministra kulture i informisanja?

– Svakako kao veoma, veoma lošu vest, jer je u pitanju osoba koje je sve svoje dužnosti obavljala na katastrofalan način, sa više nego poražavajućim rezultatima. Podsetimo se da je na čelu Novog Sada napravila nekoliko aranžmana koji su taj grad doveli na rub bankrota. Tu, pre svega, mislim na aranžman sa autobuskom stanicom, poznatom kao Afera ATP Vojvodina, zbog koje su Novosađani morali da plate odštetu od oko 400 miliona dinara. Nije odgovarala zbog toga jer je – beskrupulozno – pretrčavala iz jedne u drugu stranku, uvek bivajući uz vlast.

Katastrofalno je vodila i republički parlament, ponižavajući opoziciju, onemogućavajući bilo kakav ozbiljan dijalog i dopuštajući i podstičući skaradne istupe svojih stranačkih kolega. Zahvaljujući između ostalog i njoj, opozicija je praktično isterana iz skupštine. Prethodni ministar Vukosavljević je imao milion mana, ali i jednu dobru inicijativu, a to je da se smanji obim rijaliti-programa na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Plašim se da je Maja Gojković osoba kojoj su rijaliti-programi i tabloidno smeće duhovna hrana, i da će takve sadržaje, možda upakovane u nekakvu oblandu, i podržavati kao ministarka.

* Šta ju je kvalifikovalo za tu funkciju?

– Ona se mnogo puta do sada gurala da bude ministarka kulture i informisanja, verovatno joj to godi, verovatno tako zaceljuje neke svoje davnašnje rane. U pitanju je apsolutno nekompetentna osoba za to mesto, ali – ruku na srce – nije jedina u novoj vladi, kojoj je drugo ime nekompetencija i ulizištvo. Kako ona doživljava kulturu i kulturni život, najbolje pokazuje izložba „Advokat“, koja je pre par godina postavljena u novosadskoj Galeriji likovne umetnosti „Rajko Mamuzić“. Naime, njen otac, poznat kao Mita Šteta, po zanimanju je bio advokat i u decentnoj galeriji postavljeni su njegovi amaterski likovni pokušaji, naravno pod Majinim pokroviteljstvom. Dakle, možemo očekivati da će – po sličnom modelu – njeni rođaci i prijatelji preko noći postajati ugledni književnici, pozorišni reditelji ili dirigenti. A da će njihove umetničke pokušaje plaćati državni budžet.

* Čeka li nezavisne medije sudbina lista Dnevnik?

– Da se razumemo, da mogu, naprednjaci bi pogasili sve medije koji nisu pod njihovom kontrolom. Srećna okolnost je da međunarodna zajednica to ne dozvoljava, i da još uvek ima toliko uticaja. Ali, stvari se mogu promeniti brzo i, ako okolnosti budu povoljnije po njih, naprednjaci će svakako još žešće krenuti na nezavisne medije, koji su iovako višestruko diskriminisani i rade pod snažnim pritiskom. Treba, međutim, naglasiti da Ministarstvo nije adresa sa koje se strogo kontroliše medijska scena u Srbiji – to se obavlja sa drugih mesta, iz kabineta predsednika i iz stranačkih prostorija.

* Očekujete li, ubuduće, još veću polarizaciju na medijskoj sceni?

– Što se bude više zaoštravala politička i društvena situacija, a postoji jasna tendencija značajnog pogoršanja, to će se više polarizovati i medijska scena. Priča o nekakvom društvenom dijalogu je bajka za malu decu, a novi javni nastupi naprednjaka, progoni političkih protivnika, aktiviranje ekstremističkih organizacija – samo govore u prilog tome da nas čekaju žestoki, baš žestoki dani.

* Da li ministarstvo kulture i informisanja treba da budu dva odvojena ministarstva?

– Teško je to reći, ali je jasno da sadašnje ministarstvo ima manjak zaposlenih, i da stoga ne može da ispunjava, bar ne na kvalitetan način, sve svoje zakonske obaveze. Takođe, i budžet kojim raspolaže nije veliki, naprotiv. Ali sa druge strane, ako imate Maju Gojković na čelu ministarstva, jasno je da bi povećanje broja zaposlenih značio upošljavanje njenih stranačkih jarana i jaranica, a da bi uvećan budžet značio da će se lova odlivati na sadržaje koje nisu u interesu građana već ekipe na vlasti.