Nejednak tretman novinara i političkih funkcionera u slučajevima ugrožavanja sigurnosti, tužbe protiv medija koji retko krše Kodeks novinara manje uspešne od tužbi protiv tablioda

Broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta je veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Jedan od zaključaka drugog redovnog izveštaju o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – „Sloboda izražavanja pred sudom“, koji je posmatrao pravnosnažne presude za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jeste da pravosuđe nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih građana pred zakonom.

Foto: SCF

Za razliku od prijavljenih pretnji novinarima izrečenih u kondicionalu, koje po pravilu bivaju odbačene već u tužilaštvu, ovakve pretnje izrečene predsedniku dovode do sudskih postupaka i sankcija za učinioce. Od predsednika nije traženo da lično da iskaz u postupcima, dok je za novinare to obavezan deo postupka. Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti novinara nije izrečena ni jedna kazna zatvora koja je trebalo da bude izdržana u zatvorskim uslovima. Ovo, međutim, nije slučaj u postupcima koji su vođeni radi zaštite sigurnosti političkih funkcionera – predsednika, narodnih poslanika i članova Vlade.

U izveštaju smo posmatrali i primenu načela oportuniteta u slučajevima napada na novinare. I kod ovog instrumenta je uočen nejednak tretman oštećenih: obaveze nametnute osobi koja je uputila pretnje uredniku provladinog tabloida, uveliko prevazilaze obaveze nametnute učiniocima dela u kojima su oštećeni nezavisni novinari.

Kada je reč o medijskim sporovima u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda, u drugom redovnom izveštaju posmatrali smo predmete koji su vođeni protiv onih medija za koje je Savet za štampu utvrdio da retko krše Kodeks novinara Srbije, odnosno da u svom radu pretežno postupaju profesionalno. Analiza dostupnih predmeta je pokazala da su mediji koji retko krše Kodeks daleko ređe tuženi od medija koji to čine učestalo. Tužbe protiv profesionalnih medija u posmatranom periodu ne samo da nisu bile masovne, već su mahom bile i neuspešne po tužioce – manje od polovine tužbenih zahteva je usvojeno i to samo delimično.

Međutim, 2021. godine uočavamo značajnu promenu i pojavu tužbi za koje postoji sumnja da predstavljaju tzv. SLAPP tužbe – strateške tužbe protiv učešća javnosti. Analiza predočava i neke od pravnih i praktičnih mogućnosti rešavanja problema SLAPP tužbi protiv medija u domaćem pravosudnom sistemu.

Autorke analize su Vida Petrović Škero, Kruna Savović, Nataša Jovanović, Ana Zdravković i Nataša Stojadinović.

Analiza Sloboda izražavanja pred sudom dostupna je na ovom linku.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.