– Svedoci, Albanci koji su mogli da vide šta se dogodilo kroz prozore stanova, čuli su da su ljudi koji su pucali na njih govorili srpski jezik. Videli su i ranjenu devojku, ali ona nikada nije htela da svedoči. Koliko znamo, srpska policija je došla brzo, par minuta nakon što su ubijeni. Takođe, srpski tužilac je zajedno sa policijom izašao na mesto zločina. Ne znamo šta se tačno desilo, jer ne znamo ništa zasigurno – ispričila je za UNS-ov Dosije Gresa Malići.
Kako je dodala, njena porodica od policije nije dobila nikakve informacije.
– Do narednog dana nisu nam dozvolili ni da preuzmemo telo moga oca. Članovi moje porodice nisu razgovarali sa pripadnicima srpske policije o ovom slučaju jer im to nije ni traženo. U bolničkom izveštaju je navedeno da su njih trojica ubijena iz puške, ali se ne spominje sa koliko metaka. S druge strane, srpska policija je rekla jednom od članova moje porodice da je moj otac ubijen sa više od 30 metaka. Za sada nema istrage o slučaju ubistva mog oca i njegovih prijatelja. Možda jer je to bilo ratno vreme, a većina slučajeva ubijenih u ratu ostaju uglavnom neistražena – kazala je ona.
U Kosovskoj knjizi pamćenja beogradskog Fonda za humanitarno pravo, navedeno je da je Afrim Malići ubijen kao pripadnik oružanih formacija. Prema evidenciji OVK, Malići je bio pripadnik 152 brigade. Ipak, druge informacije ukazuju da je ubijen kao civil.
– Da bi naglasila nekažnjivost za ubistva novinara, Kancelarija visokog predstavnika za slobodu medija sačinila je spisak medijskih radnika koji su ubijeni u regionu OEBS-a u poslednjih 25 godina. Gospodin Afrim Malići je bio novinar u novinama Bujku, ubijen je u Prištini 1998. Bilo je zaista teško odrediti da li je osoba ubijena kao novinar, civil ili član oružanih snaga. Za nas je najvažnije da je on bio medijski profesionalac, dok je na lokalnim vlastima da privedu pravdi sve i transparentno istraže sve okolnosti u vezi sa tim ubistvima – odgovorila je UNS-u misija OEBS-a u Beču.
Afrim Malići rođen je 1. decembra 1965. godine. Diplomirao je i započeo magistraturu na Fakultetu albanskog jezika na Univerzitetu u Prištini. Jedan je od osnivača Kulturnog centra u Podujevu 1990. Od 1992. radio je kao nastavnik u Osnovnoj školi u Podujevu, a dve godine kasnije počeo je novinarsku karijeru u listu „Rilindja“. Nastavio je u listu “Bujku”. Izveštavao je o kulturi i obrazovanju, a od 1995. o politici.
– Prvi takav tekst je objavio je 15. februara 1995. godine u “Bujku”, a govori o Albancima zaposlenim u srpskoj adminstraciji, odnosno da su diskriminisani i pljačkani. Pisao je o masakrima, ubistvima, spaljivanim selima – kaže njegova ćerka.
Afrim Malići, Hizri Tala i Ilir Durmiši na Kosovu su proglašeni narodnim mučenicima i tri ulice nose njihova imena. Takođe, 2013, bivša kosovska predsednica Atifete Jahjaga, Malićiju je dodelila Orden slobode, a na kulturnim susretima “Kadri Kadriju” nagrada za najbolju poeziju nosi Malićijevo ime.
Izvor: UNS i NUNS
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.