Nema solidarnosti sa napadnutim novinarom u Pančevu: Strah, interes, cenzura

Medijski pritisci i huškačke kampanje protiv novinara i novinarki, i pored nedavne poruke predsednika Srbije da će država raditi na unapređenju medijskih sloboda, i dalje traju, a poslednji javni okršaj pančevačkog medija RTV Pančevo sa neistomišljenicima snažno je odjeknuo u javnosti. Na nišanu privatnog režimskog medija bio je – ne prvi put – Nenad Živković, novinar nezavisnog sajta Pančevo city.

Nakon što je govorio na protestu #1od5miliona u Pančevu, u petak, 22. februara, na RTV Pančevo pojavio se prilog čiji je autor Miroslav Milakov, urednik tog medija.

Živković je u tom prilogu nazvan „smradom“, „klasičnom lažovčinom“, „separatistom“, „dangubom“, „polusvetom“. Kampanja protiv novinara Nenada Živkovića nastavljena je zatim na društvenim mrežama, ali i tokom narednih dana. 

Nisu svi lokalni mediji objavili vest o novoj medijskoj hajci na kolegu Živkovića, a većina njih nije zabeležila ništa ni o političkom pritisku na tog kolegu prošle godine

Na Radio-televiziji Pančevo emitovana su još tri priloga slične sadržine – koji predstavljaju klasičan vid propagande i sa novinarstvom nemaju nikakve veze – u kojima je Živković označen i kao špijun.

Da li novinari i novinarke mogu da očekuju podršku kolega kada se nađu u ovakvoj situaciji, i da li su građani i građanke spremni da ih zaštite?

Novinari i novinarke sa kojima smo razgovarali saglasni su da kolege i koleginice treba podržati. Ipak, do sada nisu svi lokalni mediji objavili vest o novoj medijskoj hajci na kolegu Živkovića, a većina njih nije zabeležila ništa ni o političkom pritisku na tog kolegu prošle godine.

Građani i građanke, ocenjuju naši sagovornici, solidarisaće se sa novinarima i medijima u koje imaju poverenja. Nažalost, sve je više onih koji ne rade u njihovom interesu, pa i podrška izostaje.

Najmanja podrška medija u svom gradu

Nenad Živković kaže za Cenzolovku da nije očekivao takav medijski napad „propagandne mašinerije SNS-a“ na njega, koji je izazvan „poimeničnim prozivanjem ljudi koji upravljaju gradom i nanose nenadoknadivu štetu ne samo javnim finansijama nego i celom društvu“. 

 „Na delu je apsolutno posrnuće profesionalnog novinarstva u nekada uglednom mediju. Ovo je primer dokle su sve spremni da idu takozvani novinari zarad poslušnosti centrima moći, i na taj način upropašćavaju temeljna načela novinarstva i profesionalnu etiku. Strašna je to pojava jer se na taj način crtaju mete svim ličnostima koje nisu pod kontrolom SNS-a“, kaže Nenad Živković za Cenzolovku i dodaje da njegov pravni tim razmatra mogućnost tužbe protiv Radio-televizije Pančevo, za koju on misli da ima osnova.

Dodaje da društvo u kojem je javna komunikacija na ovakvom nivou ne može da bude zdravo i ocenjuje da će ukoliko se ovakva praksa nastavi – posledice biti nesagledive.

Propagandistički prilog javno su osudili NUNS, NDNV, UNS i dva pančevačka portala, dok se drugi lokalni mediji tim povodom još nisu oglasili.

„Bojim se da danas nema medija koji uživaju toliko poverenje građana da bi ih oni masovno branili. Veliki broj njih postoji da bi širili propagandu, a ne da bi išli u susret problemima građana“ (Nenad Živković)

Solidarnost među novinarima u Pančevu nije na zavidnom nivou, slažu se kolege sa kojima smo razgovarali. S druge strane, upravo je kolegijalnost preduslov za odupiranje političkim pritiscima, ali i početak formiranja mehanizma za zaštitu od javnih pritisaka u zajedničkom nastupu kroz, na primer, udruženje, koje Pančevo takođe nema.

Ovo nije prvi pritisak na kolegu Živkovića. U roku od dva meseca, prošle godine ga je zbog tekstova objavljenih na sajtu Pančevo city, dva puta tužio Branko Malović, poverenik Srpske napredne stranke  za Južnobanatski i Podunavski okrug. Ipak, posle nešto više od mesec dana, tužbe su povučene. Živković pretpostavlja da se to dogodilo zbog pritiska javnosti i prisutnosti ove teme u medijima.

Kolege i mediji ga jesu podržali, ali je najmanja podrška stigla iz njegovog grada.

„Žalosna je činjenica da veći broj medija u Pančevu nije preneo tu vest. Očekivao sam da će ta podrška biti jasno izražena, ne zbog sopstvene sujete, već zbog toga što je tužen neki kolega. U tom smislu sam očekivao ne samo da prenesu nego da javno, jasno i glasno iskažu svoj stav protivljenja i izraze solidarnost sa tuženim kolegom. Takođe, da budu spremni da pruže razne vrste pomoći, da organizuju druge vrste akcija, zajednička saopštenja, tribine… Imali smo protest u ono vreme – „Novinari ne kleče“ – dakle, bezbroj je načina javnog, demokratskog i nenasilnog ispoljavanja mišljenja o nekoj društvenoj temi. Bilo je lične podrške kolega koji su mi rekli da ne očekujem da će se pojaviti nešto o tome u medijima za koje rade, ali da su tu ako mogu lično da mi pomognu“, priča Živković.

Prilog o tome da je tužen Nenad Živković, između ostalih, nije se pojavio ni na RTS-u. 

Goran Jovičić, šef pančevačkog dopisništva RTS-a, kaže za Cenzolovku da je ideja bila da se prate suđenja, ali do njih nije došlo. On smatra da kolege uvek treba podržati, a razlog za izostanak solidarnosti vidi u cenzuri i autocenzuri nekih medija i kolega.

Ipak, napominje da u njegovom slučaju, za 19 godina, koliko je šef dopisništva RTS-a, nije bilo pritisaka, cenzure i direktnih pretnji, već samo nekoliko sugestija.

Bez saglasnosti o osnivanju udruženja novinara

Nakon tri decenije, upravo na inicijativu Nenada Živkovića, u novembru 2017. godine novinari i novinarke grada Pančeva okupili su se na okruglom stolu radi unapređenja saradnje i razgovora o temama bitnim za rad profesionalnih medija.

Dogovora tada nije bilo, ali jeste konstruktivnih predloga, koji, nažalost, ni do danas nisu realizovani. Goran Jovičić, koji je predložio osnivanje udruženja novinara Pančeva, i dalje smatra da je ono Pančevu, kao centru južnog Banata, neophodno.

„Nekakva organizacija bi doprinela sigurnosti i mogućnosti da se kroz zajednički nastup izborimo za bolje uslove rada. Bili bismo sigurno jači da zajedno nastupimo kada su bitne teme u pitanju, i da diskutujemo o problemima sa kojima se suočavamo. Mislim da bi kroz to udruženje morao da se izvrši ogroman pritisak na raspodelu novca iz gradskog budžeta za konkursno finansiranje medija, u smislu da lokalni mediji dobiju veći deo kolača“, smatra Jovičić.

On navodi da je moguće osnovati udruženje, ali da to nije lako:

„Svi gledaju neke svoje interese, neki nemaju snagu da to pokrenu, a nedostaju nam i iskusne i uticajne kolege. Nekada je bilo mnogo više novinara, dopisnika velikih beogradskih medija. Takođe, nema ni mladih novinara.“

„Na delu je apsolutno posrnuće profesionalnog novinarstva u nekada uglednom mediju. Ovo je primer dokle su sve spremni da idu takozvani novinari zarad poslušnosti centrima moći“ (Nenad Živković)

Živković smatra da kada bi postojala takva vrsta organizacije, solidarnost bi se lakše izražavala, a nastup, uticaj i pozicija novinara u gradu bili bi ojačani, te vlastodršci možda ne bi mogli da drže dobar deo medija pod kontrolom.

On dodaje da je okupljanje novinara i novinarki u novembru 2017. godine bio skup niskog intenziteta i ispod očekivanja, a da je ideja bila da se novinari i novinarke u gradu povežu.

 „Nažalost, pokazalo se da to još nije moguće jer ne postoji saglasnost o novinarskim interesima u gradu. Trenutno, oni nisu objektivno, profesionalno i slobodno novinarstvo. Problem je u tome što su takozvane kolege u mnogim takozvanim medijima spremni na tu vrstu dogovora, saradnje ili prihvatanje pritiska. Od sajtova, novinara, medija koji odranije postoje pa su pronašli nove modalitete saradnje, do veštačkih paramedija i novoformiranih preduzeća, i nisu ništa drugo nego propagandistički promoteri aktivnosti vlasti u južnom Banatu i Pančevu. S druge strane, to su perionice para koje stižu iz javnih izvora, najčešće preko konkursnog sufinansiranja medija i direktne državne pomoći. Mislim da će se okupljanje desiti kada se jedni oslobode straha, drugi prestanu da pristaju da budu robovi, i kada se budu pojavili novinari sa integritetom i stavom“, navodi Živković.

Teške devedesete i „zlatno doba“ novinarstva

Osamdesetih godina je u Pančevu postojao Aktiv novinara, koji je, kako navodi Nenad Živković, zanemarujući ideološku dimenziju, predstavljao vrlo zgodnu formu komunikacije između novinara o problemima struke.

Nemilosrdne devedesete, obeležene ratovima i sankcijama, za pančevačko profesionalno novinarstvo bile su „zlatno doba“. Slavica Jovanović, novinarka koja je 34 godine provela na Radio Pančevu, nekada simbolu slobodnog novinarstva, kaže da je pre tri decenije bilo više solidarnosti i novinara koji su držali do profesije, a manje pritisaka. Priseća se događaja iz 1993. godine i štrajka novinara i novinarki Radio Pančeva, koji je trajao šest meseci.

„Glavna urednica je bila smenjena. Mi smo smatrali da je to neopravdano i svi smo stali uz nju. Niko nije mogao da nas natera da prekinemo štrajk. Nije bilo redovnog programa, imali smo samo Građanski parlament, gde su se uključivali građani koji su nas podržavali. Naš bojkot je na kraju uspeo jer je urednica vraćena na posao i niko nije dobio otkaz“, priča Slavica Jovanović.

Saradnja sa kolegama na dnevnom nivou je za Mirjanu Marić, novinarku nedeljnog lista Pančevac,  zadovoljavajuća. Ona pak smatra da postoji sistemski problem nepoštovanja institucija, pa samim tim i nepoštovanja novinarskih udruženja.

U godinama kada su pritisci, verbalni i fizički obračuni sa novinarkama i novinarima sve češći, solidarnost kolega je još potrebnija, ali je veoma značajna i podrška građana i građanki.

„U onoj meri u kojoj postoji među građanstvom poverenje u medije na osnovu autentičnosti medijskog sadržaja, tolika će biti i podrška građana medijima. Međutim, bojim se da danas nema medija koji uživaju toliko poverenje građana da bi ih oni masovno branili. Jer veliki broj njih postoji da bi širili propagandu, a ne da bi išli u susret problemima građana“, objašnjava Nenad Živković.

Kada se novinarstvo vrati u okvire profesionalnih normi i standarda, kada ga budu činili ljudi od integriteta, zanata i samopouzdanja, a ne partijski poslušnici, tada će, smatraju naši sagovornici, novinari stati jedni uz druge i izboriti se za rad u normalnim uslovima, bez političkih pritisaka i autocenzure.