Nemoguća misija: Ujedinjenje medija u Srbiji u odbrani novinara od napada

„Gospodine predsedniče, dobro došli u zemlju slobodnih medija“, jedna je od poruka koje su preko bilborda Finci poslali dvojici predsednika, američkom i ruskom, Donaldu Trampu i Vladimiru Putinu, kada su njih dvojica u julu prošle godine boravili u Helsinkiju na samitu Tramp – Putin.

Da Finska zaista jeste tlo koje gaji slobodnu reč, potvrđuje i drugo mesto koje ove godine ta zemlja zauzima na Indeksu slobode medija Reportera bez granica. Uprkos tome, rad novinara se i u toj zemlji suočava sa ograničenjima, odnosno zastrašivanjima i govorom mržnje preko interneta.

Sindikat finskih novinara piše da se beleži porast broja slučajeva u kojima su novinari i novinarke izloženi linču. Navode da uznemiravanje novinara i kampanje protiv njih u onlajn sferi često eskaliraju pa dolazi i do pretećih poziva ili novinari bivaju izloženi direktnom sukobu sa nekim.

Zbog sve većeg broja verbalnih napada na novinare, pre svega sa društvenih mreža, krajem maja ove godine u Finskoj je pokrenut fond podrške za novinare (stalno zaposlene i frilensere), pa bi novcem iz tog fonda trebalo da se plaćaju troškovi advokata i sudskih postupaka u slučajevima kada novinari prijave verbalne i fizičke napade

Novinarke, novinari, istraživači, pa čak i sudije sada su osetljiva grupa koja je izložena agresivnom ponašanju na internetu, izjavila je Merja Ula Antila, direktorka finskog javnog servisa Yle.

„Ljude targetiraju i prave od njih mete za govor mržnje. To je očigledan pokušaj ućutkivanja, jer će svako posle takvog iskustva dva puta razmisliti da li želi da opet bude meta napada. Ja mislim da je to najveći rizik za opstanak slobode govora u Finskoj“, rekla je Ula Antila i dodala da najveće pretnje stižu sa društvenih mreža.

Upravo zbog toga je krajem maja ove godine pokrenut fond podrške za novinare (stalno zaposlene i frilensere), pa bi novcem iz tog fonda trebalo da se plaćaju troškovi advokata i sudskih postupaka u slučajevima kada novinari prijave verbalne i fizičke napade.

U finansiranju fonda učestvovaće vodeće medijske kompanije te nordijske zemlje – A-lehdet, Alma Media, Keskisuomalainen, Sanoma Media, javni servis Yle, Sindikat novinara, Fondacija za promociju kulture novinarstva, Federacija finskih medija, Asocijacija izdavača periodične štampe, kao i Finska novinska asocijacija.

„Dobrodošao je svako ko je zainteresovan da se pridruži i podrži fond, bez obzira na to da li se radi o sektoru biznisa, o fondacijama, sindikatima ili pojedincima, sa velikim ili malim donacijama“, rekla je za finske medije predstavnica Sindikata finskih novinara Hane Aho.

Jasni kriterijumi za članstvo u fondu

Ako pogledamo platforme sa kojih novinarima stižu pretnje, šablone targetiranja i legitimizovanja kao mete za najgore uvrede i osude, situacija u Srbiji se ne razlikuje od one u Finskoj.

Potrebu za osnivanjem zajedničkog fonda, srpske verzije finskog modela, vide svi sagovornici Cenzolovke: predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine,  Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost, neprofitnog medija civilnog sektora Balkanske istraživačke mreže (BIRN), kao i privatne kompanije United media, u okviru koje u Srbiji posluju regionalna televizijska mreža N1 i Nova S.

„Nisam sigurna da bi bilo dobro da u tom fondu budu mediji koji mobinguju svoje radnike ili proizvode takvu vrstu vesti koje mogu biti utužive od strane nekog drugog.“ Tamara Filipović Stevanović (NUNS)

NUNS već desetak godina nudi pravnu pomoć novinarima i novinarkama koji su tuženi zbog svog rada, ali je važno da nisu prekršili Kodeks novinara Srbije, kao ni medijske zakone. Pro bono pravnu podršku svojim članovima nude i NDNV i Sindikat Nezavisnost, s tim da se u slučaju Sindikata uglavnom radi o sporovima iz oblasti radnog prava.

Novinare BIRN-a njihovi advokati nekada zastupaju besplatno, a nekada ih BIRN plati iz sopstvenog fonda za pravnu pomoć. Sve zavisi od kompleksnosti slučaja.

Osim prepoznavanje potrebe za zajedničkim fondom, većina sagovornika bi učestvovala i u njegovom pokretanju, ali ističu niz problema sa kojima bi sigurno bili suočeni.

„Verovatno bi postojali neki kriterijumi ko može da bude u tom fondu i zašto se daje novac. Nisam sigurna da bi bilo dobro da tu budu mediji koji mobinguju svoje radnike ili proizvode takvu vrstu vesti koje mogu biti utužive od strane nekog drugog“, kaže za Cenzolovku Tamara Filipović Stevanović, menadžerka projekata NUNS-a.

Osim toga, problem bi moglo biti i to što je u Srbiji veći deo medijske industrije stavljen u pogon političkih partija, pre svega vlasti, dodaje njen kolega i aktuelni predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

„Mislim da mediji u Srbiji nemaju dovoljno novca za jedan takav poduhvat, a istovremeno pojedini mediji, nažalost, ne bi ni bili spremni da učestvuju u troškovima u ostvarivanju ovakve inicijative.“ Norbert Šinković (NDNV)

„Tako da zaziremo od bilo kakve saradnje sa njima jer oni su nam u suštini jedni od glavnih, uslovno rečeno, protivnika i kreatora ove medijske slike u Srbiji“, izričit je Bodrožić.

Saradnja velikih medijskih kuća u okviru takvog fonda, prepreka je koju vidi i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Norbert Šinković i kaže da je u ovom momentu takav potez teško izvodljiv.

„Mislim da mediji u Srbiji nemaju dovoljno novca za jedan takav poduhvat, a istovremeno pojedini mediji, nažalost, ne bi ni bili spremni da učestvuju u troškovima u ostvarivanju ovakve inicijative“, kaže Šinković.

Predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost Dragan Milanović Pilac pokretanje fonda podrške vidi kao imperativ i način odvraćanja potencijalnih pretnji.

„Teško će se neko usuditi da širi mržnju i preti ako zna da iza novinara stoji jedan institut zaštite – fond sa svojim advokatima, koji može efikasno da pomogne u otkrivanju i procesuiranju napadača. Problem je u Srbiji to što napadači na novinare uživaju ‘zaštitu’ vlasti i taj proces traje veoma dugo ili se nikad ne otkrije počinilac, ili je epilog neka nagodba sa minimalnom kaznom“, smatra Milanović.

Pomoć novinarima na lokalu

Kompanija Junajted medija bi svakako podržala bilo koji projekat koji doprinosi slobodi i nezavisnosti medija, ali i osnaživanju i podršci novinarima, kaže generalna izvršna direktorka te kompanije u Srbiji Aleksandra Subotić.

„Videćemo kako će se u Finskoj taj model pokazati, jer je tek nedavno pokrenut. Da bi se slična stvar pokrenula u Srbiji, smatramo da je neophodno da postoje snažni sindikati novinara koji su taj model i izneli u Finskoj. Takođe, medijska udruženja moraju biti glasna i ujedinjena u odbrani prava novinara, odbrani profesije i standarda profesionalnog novinarstva“, dodaje ona.

„Problem je u Srbiji to što napadači na novinare uživaju ’zaštitu’ vlasti i taj proces traje veoma dugo ili se nikad ne otkrije počinilac, ili je epilog neka nagodba sa minimalnom kaznom.“ Dragan Milanović Pilac (Sindikat Nezavisnost)

Osnivanje fonda rešilo bi i problem novinara lokalnih medija, koji su češće izloženi napadima, a nemaju uvek novca za advokate ili pristup besplatnoj pravnoj pomoći, misli regionalna direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Marija Ristić.

„Generalno, u Srbiji nam fali solidarnost u profesiji, a ovo je nešto gde bismo mogli da pokažemo da smo uz naše kolege“, kaže ona.

A dok se ne pronađe srpski model ujedinjene borbe protiv onlajn maltretiranja novinara, Marija Ristić kaže da će kolege iz svoje redakcije nastaviti da štiti prijavljivanjem svih pretnji i targetiranja kojima su veoma često izloženi.

„Nikako ne treba bežati od toga da se slučajevi prijavljuju – to je jedini način da se osigura odgovornost onih koji pretnje upućuju. Državne institucije postoje da bi štitile građane od povrede njihovih prava. To kako država reaguje, odnosno ne reaguje na ove pretnje, dosta govori i o stanju pravosuđa u Srbiji“, zaključuje regionalna direktorka BIRN-a.

„Nismo mislili ozbiljno“

Svaku pretnju novinarima ili celoj redakciji N1 televizije, prijavljuje i ta kuća. Policija je na neke od njih reagovala brzo, a sudovi su izrekli i uslovne kazne u nekoliko slučajeva, navodi Aleksandra Subotić iz kompanije Junajted medija.

„Ono što poražava u svim tim slučajevima jeste činjenica da ti ljudi ne shvataju da su uradili nešto loše, iako su iznosili vrlo ozbiljne pretnje: da će podići zgradu N1 u vazduh, streljati novinare i njihove porodice… Oni su svoje odbrane u policiji i na sudu iznosili na način da u tome ne vide ništa loše jer ’nisu to ozbiljno mislili’. Sve nam to govori o jednoj atmosferi nasilja koja je preuzela društvo, koja izmiče kontroli, a vlast ne samo da nije u stanju da smiri tenzije već neretko bude inspirator te mržnje.“

Zbog kampanje koja se sa vrha države trenutno vodi protiv N1 televizije, Aleksandra Subotić kaže da su bili prinuđeni da zaštitu zatraže od međunarodnih i nevladinih organizacija, medijskih asocijacija, ali i od same Evropske unije.

„Osnivanje fonda rešilo bi i problem novinara lokalnih medija, koji su češće izloženi napadima, a nemaju uvek novca za advokate ili pristup besplatnoj pravnoj pomoći.“ Marija Ristić (BIRN)

Međutim, ideja o osnivanju zajedničkog fonda i kontinuirano prijavljivanje slučajeva pretnji i onlajn napada na novinare samo su saniranje posledica. Preventivna mera bi mogla biti edukacija građana o težini javne reči i prepoznavanju govora mržnje, predlaže predsednik NDNV-a i asistent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Norbert Šinković.

Direktorka BIRN-a Marija Ristić takođe misli da je neophodna edukacija, ali novinara.

„Koje korake treba da preduzmu i ko to može da uradi u njihovo ime. Možda bi ovaj fond mogao da ima i tu ulogu“, dodaje ona.

Zasad, takve informacije novinari mogu da dobiju od NUNS-a u vidu vodiča za podnošenje krivičnih prijava, napravljen je i kratak video na tu temu, a organizuju i treninge o digitalnoj bezbednosti, kaže Tamara Filipović Stevanović.

Željko Bodrožić, predsednik tog udruženja, dodaje i da su neophodne izmene postojećih zakonskih rešenja, a na predlozima izmena NUNS takođe želi da radi.

Da li bi podržali svoje kolege kroz zajednički fond i koje preventivne mere bi oni predložili, pitali smo i predstavnike javnog servisa Radio-televizije Srbije i vodeće kompanije na polju digitalnih i štampanih izdanja – Ringier Axel Springer, ali oni na naša pitanja nisu odgovorili.