Nena Kunijević: Beli listići najcrnja strana istorije Srbije

Kunijević je istakla da se stalno priča o kontrolisani medijima, ali da ta priča stoji tek 30 odsto, dok je veći problem u uredničkoj samokontroli koja je “dostigla nivo bolesti”. Danas u medijima ima malo velikih imena koja status štite svojim autoritetom, smatra ona i dodaje da se danas status štiti tako što se kaže: “Bolje da se ja ne zameram”.

Gošća Novog dana upozorava da su intelektualci zanemeli, i da se javno mnjenje u Srbiji u suštini ni ne čuje, već se određuje na kolegijumima televizija. “Kao što je na nacionalnoj televiziji, tako je na svim ostalima – vaše pravo da znate sve je ono što odredi kolegijum, a ne ono što se dešava”, kaže Kunijević.

Politika je, podseća ona, uvek pokušavala da utiče na informativni program, ali danas se uplela u sve segmente televizije. Do toga je došlo zato što se oni koji su na funkcijama na kojima ne bi trebalo da budu, održavaju time što uvode autocenzuru, tvrdi Kunijević.

Pritom je pitanje rejtinga od svih televizija napravilo tabloid, ističe gošća Novog dana i dodaje da bi nacionalni servis trebalo potpuno da ukine rejting kao kriterijum, jer je njihova dužnost da kroz zabavu edukuju ljude, a ne da podilaze najgorem ukusu onih koje bi trebalo da obrazuju.

Kunijević ukazuje na nedostatak odgovornosti i pita se da li ljudi koji su postavljeni u upravne odbore i programske savete razmišljaju o svojoj moralnoj obavezi prema narodu.

“Sada mene da neko imenuje da budem predsednik Upravnog odbora Vinče, ja bih to odbila. Možda i Narodnog pozorišta, iako sa njima sarađujem 40 godina, ali ne znam kako unutra funkcioniše”, kaže Kunijević i ocenjuje da je neprihvatljivo da u Upravnom odboru i Programskom savetu RTS-a sede ljudi koji ne znaju ništa o televiziji.

“Tražila sam da me primi predsednik Upravnog odbora televizije – vrlo ljubozno, profesor je, nema veze sa televizijom – i on je konsultovao pravnu službu da li može mene da primi. Ne sme da me primi, jer zna da ne može da mi odgovori na pitanja”, navodi ona.

Tokom rasprave Skupštinskog odbora za kulturu i informisanje o kandidatima za članove Programskog saveta RTS-a imala je, kako kaže, priliku da čuje mlade dame koje su govorile o tome kako su odrasle uz Branka Kockicu, ali se pita kako one mogu zaista da doprinesu kvalitetu programa RTS-a.

Osvrnula se i na rad same Skupštine, ocenjujući da je količina mržnje koju poslanici međusobno razmenjuju, strašna. Kunijević kaže da poslanici toliko optužuju jedni druge da kada gleda Skupštinu, stiče utisak da su “svi Srbi lopovi”.

“Pošto se izbori bliže, za mene su beli listići najcrnja strana istorije Srbije. To što ćete reći ‘neću da izađem na izbore’, šta to znači – neću da prihvatim odgovornost? Čekam ko će da pobedi, pa ću da odredim na čijoj sam strani. Nema gaženja preko vode, ako se ne ukvasiš… Mislim da su beli listići ljudi koji su mislili da rade nešto pametno i časno, izuzetno krivi za sve što se dešava ili ne dešava. Njima bih oduzela svako pravo komentara javnog”, smatra Kunijević.

Dugogodišnja urednica muzičkog programa RTS-a podseća i da su nekada u medijima postojale granice, pa se tako npr. turbofolk pojavio mnogo pre 90-ih godina, ali je tada bilo nezamislivo da se takva muzika probije na RTS. Danas su, kako kaže, svi kriterijumi prekršeni i pita se čemu služi REM.

Neću cenzuru, već donju granice ispod koje, zbog vaspitanja, ne sme da se ide, poručuje Nena Kunijević.