(Ne)ozbiljnost advokatske “pretnje” – slučaj novinarke Jelene Zorić

Svetislav Bojić nije bilo koji advokat i njegove reči dobijaju novu težinu kada se zna da je njegov klijent osoba osumnjičena za pravljenje najveće skank laboratorije u Evropi.

Tog dana advokat Bojić je imao još jednu poruku za novinarku – “Ja sam stalno u kontaktu sa monasima Hilandara koji sve prate u vezi sa suđenjem, ko god se o Peđu ogrešio nije dobro prošao”.

Peđa je nadimak kojim je advokat zvao svog klijenta – Predraga Koluviju. Do 2019. Koluvija je bio potpuno nepoznata osoba za javnost u Srbiji. Mladost je proveo u Nemačkoj, a 2001. došao je u Srbiju sa idejom da vrati ljude na selo i pokrene organsku prizvodnju.

“Hteo sam da napravim prvi pravoslavni prehrambeni standard, tako sam i osnovao ‘Jovanjicu’.”^[1]

Dok je advokat Bojić izgovarao ove rečenice, Jelena je pokušavala da shvati šta se zapravo dešava. Jelena Zorić je iskusna novinarka koja godinama prati razna suđenja, uključujući i slučaj “Jovanjica”. Srela je i razgovarala sa raznim advokatima i videla njihova ponašanja tokom suđenja.

Ipak, nije joj bilo jasno zašto nju pozdravalja osoba optužena za trgovinu drogom, zašto njegov advokat pominje monahe i zašto joj sugeriše da bude precizna. Ovako nešto joj se nikada ranije nije desilo.

“Ovo zvuči kao neke mafijške pretnje,” rekao je Jeleni njen snimatelj koji je prisustvovao razgovoru.

Sledećeg dana advokat Bojić je nastavio neformalnu konverzaciju sa novinarkom Jelenom Zorić i preneo joj pozdrave svog klijenta koji je optužen pred Tužilaštvom za organizovani kriminal 2021. godine nakon što je na imanju njegove firme Jovanjica pronađeno oko 1,6 tona stabljika kanabisa^[2].

“Ej znaš šta se sada desilo? Za malo Peđu da puste iz pritvora, a Peđa te puno, puno pozdravio,” rekao je Bojić.

Za Jelenu Zorić ovo jesu bile pretnje koje su je iznemirile. Pretnje koje dolaze od advokata osobe umešane u jedan od najvećih slučajeva trgovine drogom u Srbiji. Zorić se uplašila za svoju bezbednost zbog značaja celog suđenja na čija ročišta je išla iznova i iznova. I redakcija N1 za koju je Zorić tada radila je shvatila reči advoka veoma ozbiljno, toliko da je urednik ponudio da skloni Zorić sa praćenja suđenja nakon što je ona ispričala kako se advokat pozvao na Boga i da neće da čeka da je sutra neka cigla udari u glavu.

Ceo razgovor Zorić je prijavila.

Slučajem advokata Bojića bavila se Advokatska komora Srbije i Drugi osnovni sud u Beogradu. U oba slučaja Bojić je oslobođen optužbi da je uputio pretnje novinarki Zorić.

Advokat Bojić je negirao optužbe da je pretio novinarki i da su zbog celog slučaja on i njegova porodica izloženi medijskom linču.

Ishod oba postupka protiv advokata Bojića ukazuje na jednu vrstu pravne praznine u kojoj ne postoji način da se novinari zaštite od pokušaja advokatskog zastrašivanja.

“Ovaj slučaj pokazuje da postoji model ponašanja advokata koji jako uznemirava žrtvu, kao i da je taj krivično pravni mehanizam pretnje neefikasan”, kaže Rade Đurić, pravnik u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS).

Praktično, advokat može novinarima da uputi poruke koje mogu da izazovu osećaj uznemirenosti i straha, a da u praksi nema načina da se to spreči i da se novinari od zastrašivanja zaštite.

Šta je pretnja, a šta zastrašivanje?

Slučaj advokata Svetislava Bojića i način na koji je on komunicirao sa novinarkom Jelenom Zorić bio je od 2021. godine predmet rasprave pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu. Tužilaštvo je tražilo da se advokat uslovno osudi na osam meseci zatvora zbog pretnji.

Bojić je u martu 2023. godine oslobođen optužbi da je pretio novinarki Zorić odlukom Drugog osnovnog suda. Zaključak je bio da iako je tačno da je advokat sporne rečenice izgovorio i da su one uzmenirile novinarku Zorić, one ne predstavljaju pretnju u smislu realne ugroženosti po njenu fizički sigurnost i život.

Ovaka interpretacija pretnje je dugogodišnja praksa pred sudovima u Srbiji – umesto da sud posmatra svaki slučaj pojedinačno, uzima u obzir kontekst i značaj, najčešća situacija je da se mere subjektivni i objektivni elementi slučaja. Ako objektivno nema opasnosti po život, ne postoji krivično delo, iako subjektivno žrtva može da ima osećaj ugroženosti i straha.

“Ovo je jako efikasan način da vi nekome pošaljete poruku koja će tu osobu jako uznemiriti, a da to ne bude krivično delo,” upozorava Rade Đurić iz NUNS-a koji dodaje da to u praksi znači da zastrašivanje novinara nije kažnjivo.

Verbalne pretnje čine 30% pretnji koje novinari u Srbiji dobijaju, pokazuju podaci Baze napada na novinare koju vodi NUNS. Najveći broj ovih pretnji se desi na internetu.

Upravo je 2020. godina, kada se desio slučaj Jelene Zorić, godina u kojoj je najviše novinara bilo izloženo verbalnim pretnjama – ukupno 50 slučajeva je zabeležio NUNS u bazi koja prati pretnje od 2008. godine. Među novinarima koji su prijavili verbalne pretnje policiji i tužilaštvu, pored Zorić, bili su i Brankica Stanković, Nedim Sejdinović i više novinara TV N1.

Rečenice koje je novinarka Jelena Zorić doživela kao pretnje važno je razumeti u kontekstu sudske prakse u drugim slučajevima koji su vođeni zbog sumnje u pretnje.

Pretnje novinarima, advokatima, policajcima ili visokim državnim funkcionerima strože se sankcionišu Krivičnim zakonikom nego pretnje drugim građanima. Tako se recimo za ugrožavanje sigurnosti predsednika ili novinara kazna može kretati od šest meseci do pet godina zatvora.

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS)^[3] uradio je analizu 47 odluka Višeg suda u Beogradu donetih u periodu od tri godine, od početka 2018. do kraja 2021. godine. Analiza CINS-a pokazuje da se više od polovine procesa odnosilo na pretnje na internetu upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Sud je u najvećem broju slučajeva sklapao sporazume o priznanju krivice sa osumnjičenima, dok su četiri osuđujuće presude kasnije oborene nakon žalbe, a samo u 3 slučaja doneta je oslobađajuća presuda, pokazuju podaci ovog istraživanja.

Pored toga, CINS je ukazao na činjenicu da tužilaštvo u slučaju Aleksandra Vučića nije ni uzimalo izjavu predsednika o tome da li oseća strah od pretnji ili ne, što je inače praksa koju je i sama novinarka Jelena Zorić osetila kada je svedočila o tome kako se oseća.

Etika i Advokatska komora Beograda

“U zastupanju, ponašanju, javnom istupanju i privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti, advokat treba da čuva vlastiti ugled i ugled advokature,” kaže Kodeks profesionalne etike advokata. Advokati koji prekrše Kodeks mogu dobiti opomenu, novčanu kaznu ili biti izbrisani iz Imenika advokata.

Koliko je bilo ugledno ponašanje advokata Bojića i koliko je bilo u skladu sa ugledom advokature procenjivala je, pored suda, i Advokatska komora Beograda (AKB).

Pet meseci nakon spornog razgovora sa novinarkom Zorić, u maju 2021. disciplinski organi AKB podigli su optužnicu protiv advokata Bojića zbog kršenja Kodeska provesionalne etike advokata.

Međutim, skoro godinu dana ovaj slučaj je tapkao u mestu u AKB.

Konačno, u martu 2022, disciplinski tužilac AKB Biljana Kajganić donela je odluku da potpuno odbaci optužni predlog i odustane od daljeg vođenja postupka protiv advokata Bojića. U obrazloženju Kajganić je navela nekoliko razloga za ovakvu odluku – da opis onoga što je advokat Bojić izgovorio nema obeležja kršenja Kodeksa profesionalne etike, da opis dela liči na krivično delo pretnje ali po mišljenju tužiteljke Kajganić nema elemenata za postojanje tog dela, kao i da je u toku krivični postupak pred Drugim osnovnim sudom, zbog čega AKB ne može da vodi postupak za isto delo.

Jelena Zorić je za odluku AKB saznala skoro godinu dana nakon što je odluka donešena, na dan kada je pred Drugim sudom advokat Bojić osobođen optužbi, 20. marta 2023. godine.

Sudija Dragana Branković je tokom čitanja presude prema pisanju BIRN-a^[4] rekla nešto važno za način na koji se advokati odbrane ponašaju prema novinarima –  da ono što je advokat izrekao u razgovoru s novinarkom, ipak nije u skladu sa advokatskim kodeksom i da je Bojić svojim ponašanjem grubo prekršio kodeks profesionalne etike advokata, ali da se sud time neće baviti.

Sa ovim mišljenjem se disciplinska tužiteljka AKB Biljana Kajganić ne slaže.

“Smatram da svako u svom poslu treba da se drži svojih nadležnosti i ovlašćenja i da na osnovu činjenica i propisa stoji iza svojih odluka i postupaka, a istovremeno izražavam sumnju da je neko od sudija, posebno ne sudija Dragana Branković, pročitala Kodeks profesionalne etike advokata,” rekla je u pisanom odgovoru NUNS-u Kajganić.

Na pitanje da li je donošenjem odluke o odbačaju optužnice u slučaju advokata Bojića poslata poruka da advokati tokom svog rada mogu da šalju poruke novinarima koje za njih predstavljaju uznemiravanje i zastrašivanje i koje mogu rezultovati autocenzurom ili odustajanjem od rada na određenoj temi, nije bilo odgovora u AKB.

U pisanom odgovoru je navedeno da su tokom mandata disciplinske tužiteljke Kajganić, u periodu od oktobra 2021. do juna 2023. godine, primljene 362 disciplinske prijave, dok je iz prethodnog perioda u radu ostalo 144 prijave, ukupno 506.

Najveći broj prijava je odbačen, 422, dok je u 22 slučaja došlo do podizanja optužnice. Ko su advokati protiv kojih su optužnice podignute se ne zna jer to nije javna informacija prema dopisu AKB zbog poštovanja pretpostavke nevinosti.

U dopisu je takođe navedeno da su najćešće predmet optuženja nesavesno zastupanje advokata, prekomerno naplaćivanje suprotno advokatskoj tarifi, preuzimanje u rad prevelikog broja predmeta itd.

Šta su kriterijumi na osnovu kojih se Disciplinski organi AKB vode kada odlučuju da li je advokatsko ponašanje “ugledno” i u skladu sa Kodeksom, nije moguće zaključiti bez uvida u dosadašnje optužnice i presude advokatima.

U maju ove godine u medije je dospeo slučaj advokata i narodnog poslanika SNS Vladimira Đukanovića koga je disciplinski sud osudio je na novčanu kaznu od 300.000 dinara^[5]. I ovaj slučaj ima veze sa predmetom Jovanjica i Predragom Koluvijom.

Prema pisanju lista Danas, u optužnici disciplinskog tužilaštva AKB-a navodi se da je Đukanović „sa umišljajem, svestan da je delo zabranjeno“ u emisiji „Ozbiljno sa Đukom“ kao branilac Predraga Koluvije koga zastupa u postupcima Jovanjica 1 i Jovanjica 2, istovremeno u ulozi novinara, intervjuisao svog branjenika. Tom prilikom Đukanović je koristio informacije koje je imao kao Koluvijin branilac.

Za disciplinskog tužioca ovakvo ponašanje bilo je dovoljno da se podigne optužnica, a za disciplinski sud AKB da odluči da to nije bilo u skladu sa Kodeksom jer je Đukanović “svojim postupcima naneo štetu advokaturi i ugrozio njenu samostalnost i nezavisnost”.

Prošlo je dve i po godine od kako je advokat Svetislav Bojić uputio sporne rečenice novinarki Jeleni Zorić, a krivični postupak je još uvek u toku jer je tužilaštvo uložilo žalbu na oslobađajuću presudu Drugog osnovnog suda. Sa druge strane, za Disciplinske organe AKB ovaj slučaj je završen. Ponašanje advokata Bojića je u skladu sa etikom i Kodeksom.

U NUNS-u upozoravaju da nema načina da se spreči ovakav vid slanja poruka i uznemiravanja kojima su novinari izloženi tokom svog rada.

“Često su te verbalne pretnje izrečene u kondicionalu, sudovi na to ne gledaju kao ugrožavanje sigurnosti, zastraživanje nije kažnjivo, a na novinare mogu da ostave ozbiljne posledice,” zaključuje Rade Đurić.

^[1] https://www.istinomer.rs/izjava/jovanjica-prvi-pravoslavni-prehrambeni-standard/

^[2] https://www.vreme.com/vesti/vodic-kroz-jovanjicu-1-ko-je-ko-i-sta-je-sta-u-najvecem-pravosudnom-i-politickom-skandalu-u-srbiji/

^[3] https://www.cins.rs/vucic-i-pretnje-na-internetu-strah-koji-gazi-zakon/

^[4] https://birn.rs/koluvijin-advokat-oslobodjen-optuzbi/

^[5] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/advokatska-komora-beograda-osudila-vladimira-djukanovica-na-novcanu-kaznu-zbog-intervjua-sa-vlasnikom-jovanjice/