Nerežimski novinari na udaru vlasti

Već duži period u Srbiji su na udaru vlasti objektivni mediji. Među njima su dnevni list Danas, nedeljnik NIN, televizija N1, portali KRIK, BIRN…

Sejdinović ističe da je bezbednost novinara trenutno ugrožena skoro svuda u svetu, a pogotovo u neuređenim, večno tranzicionim društvima kakva je Srbija.

– Pogoršanje političkih i društvenih prilika se, po pravilu, prvo odražava na položaj medija i novinara. Tako smo, recimo, pravi, antidemokratski karakter naprednjačke vlasti mogli da prepoznamo upravo u njenom odnosu prema novinarima, medijima i medijskim slobodama, odmah po preuzimanju vlasti, u periodu kada je jedan deo građanskog društva još uvek verovao da su se nekadašnji radikali zaista promenili. Tamo gde se iza kulisa vlasti odigravaju kriminalne ili polukriminalne aktivnosti, kao što je to slučaj u Srbiji, novinari koji o tome progovore izloženi su velikom riziku – ukazuje Sejdinović.

Kako dodaje, s obzirom na činjenicu da vlast u Srbiji ne podnosi ne samo to da bude uhvaćena u besomučnoj zloupotrebi javnih sredstava, nego je neprijatelj bilo kakvog drugačijeg, a pogotovo kritičkog mišljenja – bezbednost novinara je dodatno na udaru.

– Može se reći da je izvršna vlast glavni generator atmosfere mržnje i nasilja u društvu, u kojem niko nije bezbedan, a pogotovo ne oni koje, kao što je to slučaj sa nerežimskim novinarima, vlast i njena propagandna mašinerija proglašavaju za neprijatelje društva. Pošto je ogromna većina medija u Srbiji u službi vlasti, takav je slučaj i sa novinarima ili „novinarima“. Ne može se reći da su ti mediji i novinari ugroženi, naprotiv oni su veoma često na različite načine povlašćeni. Zapravo je ugrožena ona manjina novinara i medija koji drže do svoje profesije i novinarskog kodeksa, a često njihovu bezbednost ugrožavaju i „kolege“ iz medija bliskih vlasti – naglašava Sejdinović.

Prema njegovom mišljenju, ne postoji politička volja da se slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara rešavaju.

– Spomenuću samo moj slučaj, pošto sam u njega najbolje upućen – proteklih godina dobio sam stotine pretnji, od kojih su one najdrastičnije prijavljene tužilaštvu, a od svega toga samo su dva slučaja „rešena“, i to upotrebom načela oportuniteta, odnosno oni koji su mi uputili najstrašnije pretnje dobili su nalog da uplate neki novac u humanitarne svrhe ili da obave nekoliko sati društveno korisnog rada. Sa ovakvom neefikasnošću i sa ovako blagim kaznama, društvu je zapravo poslana poruka da je novinarima dozvoljeno pretiti i napadati – ističe Sejdinović.

Naš sagovornik smatra da će se politička i društvena situacija u Srbiji samo pogoršavati, i da će to za posledicu imati nove udare na medijske slobode, nezavisne medije i novinare, ali i na sve koje ova vlast doživljava kao svoje protivnike.

– Ima u svemu ovome što se u poslednje vreme dešava i pozitivnih pomaka: a to je pre svega intenziviranje kvalitetnog, istraživačkog i analitičkog novinarstva koje je u proteklom periodu javnosti prezentovalo mnogobrojna značajna otkrića i afere u koje je vlast upetljana. Što više novinari budu obavljali posao u javnom interesu i bili ono što bi po definiciji trebalo da budu – kontrolori vlasti i političkih i društvenih procesa – to će udar na njih biti veći. Takođe, poznajući karakter vlasti, treba biti siguran da će ona, kada oseti da joj opada popularnost, biti veoma surova i još opasnija. Očekujem dakle jedan veoma težak period za novinare i medijske slobode – zaključuje Sejdinović.

Veljanovski ističe za Danas da je situacija sa medijima uopšte, pa i sa bezbednošću novinara jako loša, i možda na najnižem stupnju u poslednjih 30-ak godina.

– U društvu ne postoji svest o tome da bezbednost novinara i njihov neometan rad nije nužan zbog samim novinara, nego zbog javnosti u celini. Dakle, novinari koji ne mogu bezbedno da rade svoj posao, ne mogu da donesu javnosti ono što u demokratskom društvu mora da se donese, a to je kiseonik demokratije – ukazuje Veljanovski.

Kako dodaje, reakcija nadležnih organa izostaje zbog toga što je u Srbiji na delu izražena sprega vlasti koja štiti sopstveni status i položaj, i nije spremna da dopusti da se kritički ispoljava mišljenje prema njoj.

– A kritičko mišljenje obezbeđuju slobodni mediji i novinari. Mi imamo jednu autoritarnu vlast kojoj demokratija nije ono čemu teži – naglašava Veljanovski. Prema njegovom mišljenju, ovakva medijska slika nije održiva, „jer mi nismo najgora država da moramo da tolerišemo ovakvu autoritarnu vlast i nedostatak medijskih sloboda“. On očekuje da se strukovna udruženja, građani i civilni sektor, kao i razumne političke opcije koje teže prosperitetu i demokratiji, udruže u borbi za promenu stanja.