Njihove kolege i ove godine su se okupile u Velikoj Hoči, ispred obeležja „Tražimo ih“ gde su Perenić i Slavuj poslednji put viđeni, zahtevajući ponovno otvaraje istrage.
Kada su Ranko Perenić i Đuro Slavuj iz Orahovca otišli ka manastiru Zočište da razgovaraju sa monasima, tek oslobođenim iz zarobljeništva OVK, niko nije ni slutio da će im taj zadatak biti poslednji. Sa njega se nikada nisu vratili. Bilo je to pre tačno 20 godina, a do danas nije poznato šta im se dogodilo.
„Zato danas mi ne tražimo, mi zahtevamo, mi optužujemo. Optužujemo institucije da su 20 godina saučesnici u zločinu, jer nisu ništa uradile da se bilo koji zločin nad novinarima procesuira. Mi koji se ovde okupljamo ispisujemo tu optužnicu“, poručio je novinar Živojin Rakočević.
Istraga u slučaju nestanka Ranka Perenića obustavljena je još 2013. Udruženju novinara Srbije rečeno je da kosovske pravosudne institucije nisu odustale od te istrage, već tvrde da će svi slučajevi ubistava i nestanaka novinara biti prebačeni u Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Kada, tih informacija nema.
„Jedino što mi sigurno znamo je da istrage adekvatne nije bilo. To nije samo moj utisak, već zaključak savetodavne komisije za ljudska prava UNMIK-a, koja je kroz svoj izveštaj zapravo dala nama prvi uvid u to kako su vođene istrage na Kosovu i koja je u svojim zaključcima pokazala i ukazala da nije bilo efikasnih istraga“, kaže Jelena Petković iz UNS-a.
Dokaz da prava istraga nije vođena u UNS-u vide i u činjenici da nema podataka da su istražni organi ikada analizirali informacije do kojih je to udruženje veoma brzo došlo, među kojima je i pitanje komandne odgovornosti za eventualne zločine.
„Kod te regije gde su kidnapovane naše kolege dolazile su jedinice pod kontrolom Fatmira Ljimaja, takođe i do zone Paštri, koja je bila stancionira u Prizrenu, ali i jedinice Ramuša Haradinaja“, dodaje Petković.
Iz Velike Hoče zatraženo je da se rasvetle ne samo ta dva slučaja, već i ubistva Aleksandra Simovića i Momira Stokuće, nestanci Ljubomira Kneževića, Marijana Melonašija i Mila Buljevića, kao i sudbine nestalih i ubijenih albanskih novinara Afrima Malićija, Envera Maljokuja, Šefki Popove, Džemailja Mustafe, Bekima Kastratija, Bardilja Ajetija i Krista Gegaja.
Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.