Nezakonit otkaz Ljiljani Smajlović u „Politici“

U obrazloženju presude sudija Violeta Saveljić Dolašević ističe da je „Ljiljana Smajlović 4. jula 2016. godine podnela ostavku na položaj glavnog i odgovornog urednika, mejlom koji je uputila zastupnicima tužene (PNM, prim.nov), ali nije izrazila svoju volju da radni odnos prestane, a njena izjava ni po formi, ni po sadržani, ne predstavlja izjavu o otkazu Ugovora o radu“.

Uprkos tome, stoji u presudi, direktorke „Politike“ Mira Glišić Simić i Nina Samardžić su izjavu o ostavci „protumačile kao otkaz Ugovora o radu i dana 11. 7. 2016. godine, dok je tužilja bila na godišnjem odmoru, donele Rešenje o prestanku radnog odnosa bez obrazloženja i pouke o pravnom leku“.

Ljiljana Smajlović na sudu je izjavila da dobro zna razliku između ostavke na mesto glavnog i odgovornog urednika i otkaza Ugovora o radu, da nije dala otkaz, već je podnela ostavku na mesto urednika kada je shvatila da je obmanjivana od strane direktorke Mire Glišić Simić koja je tvrdila da se radna mesta ne mogu popunjavati bez sednice Skupštine Društva.

Smajlović je istakla i da je „ostavku podnela ciljem da se sazove Skupština koja bi, između ostalog, razmatrala njenu ostavku, ali se i izjasnila da li podržava autonomiju glavnog urednika i samostalnost redakcije“.

Navela je i da je „uverena da je doprinela ugledu i uticaju „Politike“, da je samostalno vodila uređivačku politiku i da je to dovelo do podrške javnosti i blagog rasta tiraža“.

Sud je iskaz Ljiljane Smajlović „prihvatio kao jasan, logičan, iskren i uverljiv“.

Bivšu urednicu „Politike“ zastupala je Aleksandra Kovačević iz Advokatske kancelarije „Tomanović“.

Protiv ove presude dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u Beogradu.