Nezdrava i zabrinjavajuća atmosfera

Pošto nije bilo reakcije od strane predsednika RG, nekoliko organizacija članica RG je tražilo da se objavi reakcija grupe na napad na KRIK koji se pojavljivao svakodnevno u nizu tabloida, a potom i od strane političara u Narodnoj skupštini Srbije. Pošto nije bilo ni debate u RG a ni javne reakcije, pet organizacija je napustilo ovu grupu.

Posle svega Udruženje novinara Srbije tražilo je vanrednu sastanak Radne grupe za bezbednost novinara koji se, na žalost, nije desio. Sada čekamo održavanje redovnog sastanka za koji iz dana u dan imamo sve više materijala.

Da krenemo od predstavničkog doma u kojem je Administrativni odbor odbacio prijave zbog vređanja novinara i nevladinih organizacija. Njihovo pravo. Samo se kosi sa logikom, pošto ovim odborom predsedava niko drugi do predsednik poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović, koji je akter ovih napada u skupštini zajedno sa Nebojšom Bakarecom, Đorđem Milićevićem i Sandrom Božić koja predsedava odborom za kulturu i informisanje.

Nadali smo se da je usvajanje i poštovanje Kodeksa ponašanja poslanika preduslov za normalizaciju atmosfere i javnog govora vezanog za bezbednost novinara. Umesto toga, doživeli smo da pojedini poslanici vladajuće koalicije traže odgovornost za podnosioce prijava negirajući težinu izgovorenog u skupštinskoj debati.

Čemu da se nadamo ako takav rečnik koristi potpredsednik skupštine čiji su poslanici „četiri medija pomenuli najmanje 37 puta u negativnom kontekstu“.

U ovakvu atmosferu uklapa se ćutanje REM-a, čiji se Savet ne oglašava nakon „brutalnih napada i kriminalizacije novinara KRIK-a na televizijama sa nacionalnom frekvencijom“.

Poštujem njihovu nezavisnost ali sam sklon da poverujem da ovakva atmosfera savršeno pogoduje opstrukciji ponovljenog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje je za pola godine imalo samo šest ročišta glavnog pretresa. Opstrukcije advokatice odbrane Zore Dobričanin, koja ponovo nije došla na suđenje i nije dostavila opravdanje za prethodne nedolaske, navelo je predsednicu sudskog veća Snežanu Jovanović da najavi da će u slučaju nastavka ovakvog ponašanja, optuženima dodeliti branioca po službenoj dužnosti. U isto vreme gospođa Dobričanin daje izjave po medijima na razne teme.

Vidljivo je da se sistemom spojenih sudova nezdrava atmosfera preliva iz jedne u drugu instituciju, iz jedne u drugu temu koja se odnosi na bezbednost novinara.

U prethodnih nekoliko meseci Radna grupa za bezbednost novinara imala je šansu da taj trend predupredi, ali sada je mnogo teže jer stvari treba da se vrate u koliku-toliku normalu. U međuvremenu su predstavnici brojnih medijskih i novinarskih udruženja napustili ovo telo, a u isto vreme je i pokrenuta inicijativa za ulazak predstavnika GONGO organizacija u ovu Radnu grupu.

Sasvim dovoljno da se svi zabrinemo i zapitamo šta i kako dalje u ovakvim okolnostima. Očito je potrebno ozbiljno resetovanje, „vraćanje na fabrička podešavanja“ i neki novi početak. Ako to neki članovi Radne grupe ne vide i na razumeju, neka pročitaju otvoreno pismo deset međunarodnih organizacija koje se bave slobodom govora.

Znam koliki je njihov uticaj i šta znači kada je ono upućeno Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, OEBS-u i Evropskom parlamentu. Oni sada direktno pišu i predsedniku i premijerki ove države. Zaobilaze poslanike i resornu ministarku jer znaju gde je stvarna poliička moć. To me i brine jer znam kako izgleda kada se pokrene ovakav mehanizam. Iskustvo mi govori da je potrebno uraditi nešto konkretno, vidljivo i merljivo. I konačno preći sa reči na dela.

A za uspeh je neophodan konsenzus svih aktera. I poverenje. A ono se stiče pravovremenim snažnim reakcijama na svako ugrožavanje svakog novinara i medija.