Nikolin: Ne postoji manje ili više ozbiljna pretnja. Poslednje što treba je da se povučemo, kao što smo radili u prošlosti

Ako izgleda kao patka, hoda kao patka i ponaša se kao patka, biće, rekli bi Amerikanci, da je reč o – patki.

Ako vam neko poruči „ili ćete vi mene ili ću ja vas pobiti” ili pak „snosićete posledice, nećemo vas provozati po Fruškoj gori u gepeku, ali ‘oćemo se naći na sudu, pa ćemo videti ko zbori istinu a ko laže” – šta je još potrebno? Mora li i da izgleda, hoda i ponaša se kao pretnja, e da bi ovakvi navodi i zvanično bili okarakterisani – kao pretnja?

Za Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, očito je potrebno mnogo više od toga. Kad su tom tužilaštvu u januaru 2019. godine Gorica Nikolin i Gordana Mihailović, novinarke Radija i portala 021 iz Novog Sada, podnele prijave za pretnje, koje, između ostalog, sadrže i navedene citate, i pritom sve to potkrepile dokazima, tužilaštvo je odlučilo da te prijave odbaci. Saslušali su onog ko je te pretnje uputio, te su nakon toga zaključili da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo”.

Novinarke se, međutim, s takvim ishodom nisu pomirile, žalile su se Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu koje je pak nedavno naložilo da Osnovno tužilaštvo ponovo ispita osumnjičenog i da se ovog puta razmotre raspoloživi dokazi.

Pretnjama u odbranu brata

Sve je počelo još 2019. godine kada je 021.rs objavio priču o nepravilnostima u radu jedne osnovne škole u Irigu, za šta je odgovornost, prema roditeljima ali i tadašnjem pokrajinskom sekretaru za obrazovanje, snosio direktor škole. Da su bili u pravu, govori i činjenica da je mesec dana nakon toga direktor smenjen, upravo zbog manjkavosti navedenih u tekstu, podseća portal 021.rs.

Nikada ne znamo šta može da se desi jer i najmanja pretnja može da eskalira u nešto vrlo opasno. Ne postoji manje ili više ozbiljna pretnja… Poslednje što treba je da se povučemo, kao što smo i ja i moje kolege radili u prošlosti (Gorica Nikolin)

Iako su nadležnima u školi pre objavljivanja priče poslata pitanja, odgovora nije bilo, ali su nakon objavljivanja priče počeli pozivi redakciji. Prvo je zvao pomenuti direktor, pa nešto kasnije i njegov brat. On je redakciji uputio mejlove u kojima je, između ostalog, priču nazvao „hajkom”, tražio je demanti, uz poruku da je to „najljudskija opomena, bez imalo pretnje”.

Sa pozivima se nastavilo, a nakon nekoliko dana, kako navodi 021.rs, direktorov brat je novinarki Gordani Mihailović preko telefona rekao: „Ili ćete vi mene ili ću ja vas pobiti”. Kasnije je u razgovorima sa novinarkom Goricom Nikolin, koji su snimljeni, rekao, između ostalog, „snosićete posledice, nećemo vas provozati po Fruškoj gori u gepeku, ali ‘oćemo se naći na sudu, pa ćemo videti ko zbori istinu a ko laže”. Sve se završilo obećanjima brata da će svima „stati na put” i „da će odgovarati” pred njim.

Posle prijave – ništa

Gorica Nikolin je odlučila da ovaj događaj prijavi nadležnim organima. Kako navodi, par dana nakon svega, ovu priču je na jednom sastanku ispričala i tadašnjem zameniku direktora policije koji ju je posavetovao da sve prijavi, uz opasku: „Kako mislite da dođemo do neke pravde i da vas zaštitimo ako vi to ne prijavite”. Tada se u medijima govorilo o napadima na novinare KRIK-a, a početkom godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stevanović izjavio je da „svakome ko zapreti novinaru, automatski pravda dolazi najbrže moguće”.

Osnovno javno tužilaštvo odlučilo je da ne razmatra dokaze. Nisu uzeti u obzir snimci razgovora, mejlovi, ali je uzeto u obzir svedočenje osumnjičenog

„Onda sam to prijavila – i ništa se potom nije dogodilo. Vidiš da su sve to bile laži, da se ne izlazi na kraj s tim i da se štite počinioci. Bez obzira na to da li su to neki ljudi niskog profila, bez kriminalnih dosijea, ili neki veći ‘potencijalni’ kriminalci, dolazimo do istog epiloga. Ova osoba (brat direktora škole, prim. aut.) odranije je poznata policiji, za njom je izdata međunarodna poternica”, kaže Gorica Nikolin za Cenzolovku.

Osnovno javno tužilaštvo je krajem 2021. godine odlučilo da u ovom slučaju ne razmatra dokaze. Nisu uzeti u obzir snimci razgovora, mejlovi, ali je uzeto u obzir svedočenje osumnjičenog. Prijave i Gordane Mihajlović i Gorice Nikolin su odbačene uz obrazloženje da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti”.

Ponovo na početku

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je početkom ove godine usvojilo žalbu novinarki 021 na rešenje kojim je prijava odbačena. Naloženo je da se osumnjičeni ponovo ispita i da se uzmu u obzir raspoloživi dokazi. Time se sve, čini se, vraća na početak.

„Vodim se inatom da dokažem toj osobi da nije jača od sistema, iako je sistem nefunkcionalan. Možemo da ne verujemo u sistem, ali treba da ga koristimo kako bismo došli do pravde i zaštitili sebe. Nikada ne znamo šta može da se desi jer i najmanja pretnja može da eskalira u nešto vrlo opasno. Ne postoji manje ili više ozbiljna pretnja… Poslednje što treba je da se povučemo, kao što smo i ja i moje kolege radili u prošlosti”, objašnjava Nikolin.

Kako kaže, jako je bitno da ovakvi slučajevi, sa lokala, dođu do šire javnosti koja se uglavnom bavi događajima iz Beograda.

„Pretpostavljam da se ovakve stvari na lokalu dešavaju češće, ali da se o njima ne govori. Ne možemo pričati samo o slučajevima koji se dese u Beogradu, a na druge obraćati pažnju samo u ekstremnim situacijama kada kolegi zapale kuću i skoro ga ubiju. Odgovornost nas novinara je da se založimo za sebe, ali i da očekujemo i insistiramo da javnost stane iza nas, jer su lokalni mediji izuzetno bitni”, zaključuje Gorica Nikolin.