NIN: Zaboravljene žrtve i veličanje zločinaca

„Razrešavanje ubistva Ćuruvije bila je tema za naprednjake pred izbore 2014, kada su se još umivali od svoje radikalske prošlosti. Tog januara 2014, kao prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić zajedno sa tužiocem i predstavnicima policije saopštio je kako su uhapšeni okrivljeni za ubistvo Ćuruvije. Vučić se posle preuzimanja apsolutne vlasti iste te 2014. retko osvrtao na ubistvo Ćuruvije, a kada je iznosio podatke iz drugih krivičnih istraga pred novinarima govoreći ko je kriv i ko nije, više mu nisu bili potrebni profesionalci iz pravosuđa i MUP-a“, piše NIN.

I mediji pod kontrolom režima retko izveštavaju o postupku za ubistvo Ćuruvije, koji je sada u završnoj fazi, jer Veće Apelacionog suda u Beogradu uskoro treba da donese konačnu pravosnažnu presudu četvorici optuženih, navodi list.

Čak, dodaju, neki od tih medija rehabilituju vinovnike tog mračnog vremena, koji se opet verbalno obračunavaju sa mrtvim Ćuruvijom, kako su to radili i pred njegovo ubistvo.

Tako se na primer, u Ilustrovanoj politici vodila kampanja pred izricanje prvostepene presude 2018. Izvođač radova je bio propagandista Đorđe Martić, koji je bio urednik Politike Ekspres u kojoj je po narudžbini Mirjane Marković (predsednica JUL-a i supruga Slobodana Miloševića, preminula aprila 2019. u Moskvi), kako je utvrđeno u postupku, samo nekoliko dana pred ubistvo objavljen sraman tekst „Ćuruvija dočekao bombe“ kao uvertira za zločin. Iako je Vučić 2014. najavio da neće biti zaštićenih, očito je da u postupku nema naručioca ubistva, podseća NIN.

Za ubistvo Ćuruvije okrivljen je kao naredbodavac Radomir Marković, šef DB-a, koji je u zatvoru od januara 2001, gde služi kaznu od 40 godina za druga politička ubistva. Tadašnji šef centra DB Beograda Milan Radonjić okrivljen je kao organizator, a tadašnji glavni inspektor u 2. upravi DB Ratko Romić optužen je kao saizvršilac ubistva. Njih dvojica su uhapšena 13. januara 2014, a zatvorski pritvor zamenjen im je kućnim 6. jula 2017. Kao neposredni ubica optužen je Romićev kum, tada instruktor pucanja u DB-u Miroslav Kurak, koji je sve vreme u bekstvu.

Predistragom ubistva Ćuruvije bila je obuhvaćena i Mirjana Marković, podseća NIN.

„Osim što je naručila sramni tekst, bila je bliska sa optuženim Radonjićem, koji je boravio u centrali JUL-a u Beogradu pred ubistvo. Prijatelji i porodica Ćuruvije svedočili su kako mu je ona pretila pred ubistvo. Takođe je otkrivena i njena posredna veza sa Kurakom. Naime, Markovićeva je, otkad je pobegla u Moskvu, pre ubistva premijera Zorana Đinđića, održavala kontakt sa Draganom Filipovićem – majorom Fićom, koji je u svojoj knjizi napisao da su se u vrhu DB-a dogovorili nakon svrgavanja Miloševića da se dalje oslone na „radikale i nacionalne snage”. On je bio nadređeni optuženom Romiću i saradnik ostalih optuženih za ubistvo Ćuruvije“, predočava se u tekstu.

Tako je zabeležen presretnuti razgovor između Filipovića, koji je bio u Šangaju od akcije Sablja, i Kuraka koji se krio u Africi.

„Zatim je zabeležen razgovor šefice JUL-a i Filipovića. Sadašnji vlastodršci se nikada nisu interesovali za Mirjanu Marković kod ruskih vlasti gde je ona dobila azil. Zanimljivo je da je optuženi tadašnji šef DB-a Marković, koji negira krivicu za ubistvo Ćuruvije, aprila 2003. dao iskaz da je Milošević naručio ubistva političkih protivnika. Taj njegov iskaz, koji je kasnije pokušao da negira na suđenju, deo je pravosnažne presude za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva

Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine“, podseća nedeljnik.

U toj presudi piše da je Milošević „iz niskih pobuda naredio ubistva političkih protivnika“. Te činjenice nisu sprečile da mediji pod kontrolom naprednjaka, kada su prestali da se peru od radikalske prošlosti, veličaju vinovnike vremena zločina i ponovo se obračunavaju sa žrtvama.

Opširnije pročitajte u NIN-u.