Novinar Ljubiša Mitić ipak nije službeno lice, niti će morati na „službeni put“, ali ga je VKS kaznio uslovno

Ljubiša Mitić, dopisnik Južnih vesti i Politike iz topličkog kraja i nekadašnji urednik portala Prokuplje, moj kraj, ipak neće morati da tri meseca provede u kućnom zatvoru, odlučio je Vrhovni kasacioni sud, ali mu preti ista kazna – i to u onom pravom zatvoru – ukoliko u narednih godinu dana prekrši uslovnu osudu.

Ne samo da je VKS istom presudom, donetom 23. januara ove godine, preinačio kaznu koju je lane izrekao Osnovni sud u Prokuplju, a potvrdio Viši sud u tom gradu, već je nižim sudovima i zamerio što su kaznu odmerili pogrešno zaključivši da je Mitić – kao novinar i urednik – krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka počinio – u svojstvu službenog lica.

To što ga je prokupački sud zastrašujuće pogrešno proglasio službenim licem (!), samo je deo problema – isti taj sud je i, kao da ne živimo u 21. veku, kao validan dokaz uzeo odštampani skrinšot onlajn članka – iako se njime može manipulisati

Iako mu je, kako priznaje za Cenzolovku, laknulo što neće morati da odguli kaznu u sopstvenom stanu, Mitić je duboko nezadovoljan ne samo time što ga je i VKS oglasio krivim – za nešto što, od početka to tvrdi, nije učinio: da je na sajtu koji je nekoć uređivao objavio fotografiju izvesne Milice Radosavljević, bez njenog pristanka – već što je najviša sudska instanca prešla preko toga što je do podizanja optužnice, suđenja i, na kraju, presude, uopšte i došlo.

„Vrhovni kasacioni sud usvojio je naš zahtev za zaštitu zakonitosti i time potvrdio da ja nisam službeno lice i da nisam smeo biti tako tretiran u čitavom postupku. To znači da tužilaštvo nije ni moglo protiv mene da vodi postupak po službenoj dužnosti i po članu Krivičnog zakonika koji se odnosi na službena lica; sud je trebalo da tu optužnicu odbaci, ali me je umesto toga osudio po članu zakona koji se odnosi na službena lica. Viši sud je onda tu presudu morao da poništi, ali ju je umesto toga – potvrdio. Na kraju, Vrhovni kasacioni sud ustanovio je da sam pogrešno proglašen službenim licem, ali me je svejedno, zanemarivši na kakvim dokazima sam osuđen, oglasio krivim preinačivši zatvorsku kaznu uslovnom“, priča s nevericom Ljubiša Mitić.

Zbog svega toga, napominje, podneo je prošlog meseca žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na pravično suđenje, a ako ta žalba bude odbijena, žaliće se Sudu za ljudska prava u Strazburu.

Fotografija nastala nakon objavljivanja?!

Mitićev slučaj ima puno svojstvo „crvenog upozorenja“ za sve novinare u Srbiji; malo njih se, naravno, potreslo zbog svega. To što ga je prokupački sud zastrašujuće pogrešno proglasio službenim licem (!), samo je deo problema – isti taj sud je i, kao da ne živimo u 21. veku, kao validan dokaz uzeo odštampani skrinšot onlajn članka, uprkos mišljenju sudskog veštaka da se sa skrinšotovima može manipulisati.

Kada je Mitić sudijama Višeg suda u Prokuplju, u žalbenom postupku, skrenuo pažnju na to da danas svako može da ubaci fotografiju na neki sajt i napravi skrinšot i da će, ako potvrde prvostepenu presudu, i drugi novinari biti tuženi i osuđivani za nešto što nisu uradili, sudije su se, priseća se, samo nasmejale.

Pisala je već Cenzolovka o tome kako je Mitića optužnica lokalnog javnog tužilaštva teretila da je 24. marta 2017. godine, „u stanju uračunljivosti i s umišljajem, kao službeno lice u vršenju službe“ na portalu Prokuplje, moj kraj, u okviru teksta „Pijani tehničar maltretirao pacijente psihijatrije“, uz fotografije same bolnice objavio i fotografiju izvesne Milice Radosavljević, bez njenog pristanka.

Na sudu se Mitić branio, a to je ponovio i za Cenzolovku, da tu fotografiju ne da nikad nije objavio nego je nikad pre nije ni video, niti ona postoji u arhivi portala, a da dotičnu Milicu Radosavljević ne poznaje i da ju je prvi put video u tužilaštvu prilikom davanja izjave.

Mitićev slučaj ima puno svojstvo „crvenog upozorenja“ za sve novinare u Srbiji; malo njih se, naravno, potreslo zbog svega

Suprotno zaključku veštaka, Osnovni, a kasnije i Viši sud u Prokuplju, osuđujući Mitića na tri meseca zatvorske kazne (koju bi odslužio u svom stanu, ali bez „nanogice“), cenili su kao validan dokaz odštampani snimak ekrana teksta sa portala, uz koji je, navodno, objavljena sporna fotografija, a koji je oštećena Milica Radosavljević priložila policiji. Prema njenim tvrdnjama, fotografija je nastala nekoliko meseci nakon što se našla u spornom tekstu. Hm, sasvim logično.

Veštak Nenad Ivković zaključio je, naime, u svojoj analizi za sud, da tehnički nije moguće utvrditi da li je fotografija oštećene Milice Radosavljević objavljena na portalu Prokuplje, moj kraj 24. marta 2017, „niti da li je i kada naknadno objavljena na navedenom portalu“.

U pogledu odštampanog skrinšota, veštak Ivković navodi da se „ni za jedan štampani materijal niti skrinšot, bez obzira na vidljive datume, URL adrese, fotografije ili tekst koji sadrži, ne može smatrati da, sam po sebi, na verodostojan način reprezentuje sadržinu veb-stranice u bilo kom trenutku“.

Sumnju u verodostojnost skrinšota, pogotovo kao sudskog dokaza, iskazali su ranije i u SHARE fondaciji.

„Skrinšotove, kao i svaki drugi fajl, odnosno kao i svaku drugu fotografiju, moguće je uređivati različitim alatima, na primer Fotošopom. Forenzičkom analizom moguće je utvrditi autentičnost fotografije na dva načina, analizom metapodataka fajla i analizom različitih vizuelnih elemenata na samoj fotografiji (foto-forenzika).“

E sad, moguće je da su svi ovi novi termini – sajtovi, URL-ovi, skrinšotovi i ini – dali zbuniti sudije. No, ispada da ih je isto zadesilo i kod iskaza oštećene.

Milica Radosavljević, kako pokazuju spisi iz slučaja, o svojoj fotografiji na sajtu Prokuplje, moj kraj saznaje od prijateljice, i to tek u februaru 2018. godine, 11 meseci nakon objavljivanja teksta, i po tom saznanju kontaktira s policijom. U martu 2018. dolazi u policiju i donosi odštampani skrinšot spornog teksta.

U svojim iskazima, u koje je Cenzolovka imala uvid, ona navodi da je navodno objavljena fotografija načinjena krajem 2017. ili početkom 2018. godine kada je nekoj novinarki davala izjavu o drugom događaju. Optužnica, podsetimo, tereti Mitića da je fotografiju objavio 24. marta 2017.

Kazna za džep

Sporni tekst o incidentu u prokupačkoj psihijatriji, ispričao je Ljubiša Mitić svojevremeno za Cenzolovku, imao je više od 4.000 pregleda, ali ga ama baš niko od sugrađana nije pitao otkud fotografija osobe koja nema veze s temom u samom tekstu. Nije video smisao, dodao je, u tome da u neki tekst nakon godinu dana od publikovanja ubacuje bilo kakvu fotografiju. Pogotovo ne osobe koja nije povezana s pričom, a čiju fotografiju, pride, i ne poseduje.

Pa, zašto onda sve ovo, ovolika reakcija – policije, tužilaštva i na kraju sudova? Kolega Mitić je onomad sve to nazvao „čistom nameštaljkom“, uz napomenu da je do čitavog slučaja došlo zbog toga što se svojim pisanjem zamerio nekom od lokalnih političara.

VKS je usvojio naš zahtev za zaštitu zakonitosti i time potvrdio da ja nisam službeno lice i da nisam smeo biti tako tretiran u postupku. To znači da tužilaštvo nije ni moglo da protiv mene vodi postupak po službenoj dužnosti (Ljubiša Mitić)

Isto, baš isto, misli i danas. „Nemam privatnih problema ni sa kim u Prokuplju, te ovo može biti samo u vezi s mojim novinarskim radom“, izričit je Mitić.

Iako je izbegao, zasad, status zatvorenika, pa i u sopstvenom stanu, neke druge kazne, po njega čak i gore, zato nije. Svojevremeno je za Cenzolovku izneo zebnju da bi osoba čiju je fotografiju, navodno, neovlašćeno objavio mogla da ga tuži…

… i to se, avaj, upravo desilo.

„Prošlog meseca dobio sam njenu tužbu, traži da joj isplatim 80.000 dinara za pretrpljenu duševnu bol, i početkom septembra imamo prvo ročište“, navodi Mitić kojeg još čeka da advokatima u postupku isplati 150.000 dinara.

„Bili su toliko fer pa nisu tražili da im platim dok se ne završi postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.“