Novinari bojkotovali Vučića zbog odnosa prema medijima

Skup su napustili novinari Centra za istraživačkco novinarstvo Srbije (CINS), KRIK-a, BIRN-a, Centra za istraživačko novinarstvo iz Crne Gore, Magločistača iz Subotice i još nekoliko kolega.

„CINS je napustio salu konferencije sa još nekoliko kolega kada je ušao Aleksandar Vučić zbog odnosa prema novinarima i medijima“, napisao je na Twitteru direktor CINS-a Branko Čečen.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Nedim Sejdinović, prethodno je, iz protesta, otkazao učešće na regionalnoj medijskoj konferenciji u Beogradu i naveo da to čini jer je najavljeno da će je otvoriti premijer Vučić.

„Smatram da se svojim dugogodišnjim političkim angažmanom Aleksandar Vučić dokazao kao provereni neprijatelj medijskih sloboda“, kaže Sejdinović za RSE i dodaje da je „potpuno cinično da on otvara taj skup“.

„Ja sam imao u vidu i činjenicu da su mnoge kolege i članovi Udruženja čiji sam predsednik bili izloženi svojevrsnom političkom nasilju da su ostajali bez posla i da su ponižavani, a neki su prolazili i kroz svojevrsnu medijsku torturu, upravo u proteklom periodu. Provereno, svi ti pritisci dolaze od ljudi bliskih Vučiću, odnosno iz kabineta premijera Vučića iz koga se vrši svojevrsni medijski menadžment u ovoj zemlji, koji je direktno u suprotnostni sa medijiskim slobodama“, kaže Sejdinović.

Sam Vučić, u govoru na skupu je rekao da je „za Vladu Srbije od velikog značaja sloboda medija i govora“ i da „Vlada Srbije i on direktno nikada nisu vršili pritisak na medije i da želi da obeshrabri one koji to rade.“

„Protivim se bilo kakvom mešanju u uređivačku politiku, ali ako i ima samoprozvanih zaštitnika moga dela – nema potrebe da me bilo ko brani, sposoban sam da to sam učinim“, rekao je Vučić.

Kao telo od posebne važnosti Vučić je označio Komisiju koja se bavi rasvetljavanjem zločina počinjenih nad novinarima.

„Kada postoji politička volja nema nepremostivih prepreka i pokazuje da zločini prema novinarima neće biti zaboravljeni i opravdani“, rekao je Vučić.

Sve više pretnji novinarima u Srbiji: ’Setite se Šarli Ebdoa’

Ipak, od početka godine u Srbiji je zabeležen, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), duplo veći broj napada na novinare nego tokom cele 2015.

Šta je uzrok povećanog broja pretnji, pritisaka i napada? Naši sagovornici su saglasni da je to upravo društvena atmosfera koju kreiraju i političari i učesnici u javnom životu i pojedini mediji, a čiji je rezultat hajka na one koji se usude da kritički pišu.

Samo od početka ovog meseca, šira javnost Srbije je nekoliko puta imala priliku da se upozna sa pretnjama koje su upućene novinarima. 17. novembra uhapšena je osoba iz Beograda zbog postojanja osnovane sumnje da je putem Fejsbuka uputila poruku preteće sadržine zaposlenima na televiziji N1.

Nešto ranije ovog meseca, policija je saopštila da je otkrila osumnjičenog za pretnje glavnom uredniku dnevnog lista „Danas“, Dragoljubu Draži Petroviću.

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) je početkom novembra saopštio da njihove novinare „prate i fotografišu nepoznate osobe“, što su prijavili policiji i Tužilaštvu.

„Taj talas povećanih pretnji novinarima je nešto vidljiviji u poslednjih nekoliko meseci, međutim on ne prestaje već jako dugo. Može se reći da traje i godinama“, kaže Perica Gunjić, urednik Cenzolovke, portala Fondacije koja nosi ime 1999. godine ubijenog novinara Slavka Ćuruvije.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović, ukazuje da su od početka godine zabeležili 57 napada na novinare – uključujući fizičke i verbalne, zatim pritiske na novinare i napade na njihovu imovinu.

Poređenja radi, tokom cele 2015. godine zabeležena su 24 napada, ističe Obradović.

„Generalno gledano, u odnosu na prošlu godinu sada, zaključno sa novembrom, skoro je duplo veći broj registrovanih napada na novinare“.

Podsetimo da su sredinom septembra, našem sagovorniku, predsedniku NDNV Nedimu Sejdinoviću i programskom uredniku te esnafske organizacije Dinku Gruhonjiću, kao i njihovim porodicama, upućene otvorene pretnje smrću.

Preteće poruke je poslednjih meseci dobijao i Balkanski servis Radija Slobodna Evropa. Navodimo neke, primljene preko naše Facebook stranice.

U jednoj se ide tako daleko da se novinarima naše kuće sugeriše i da se prisete redakcije lista Šarli Ebdo. Podsetimo, 7. januara 2015. godine u terorističkom napadu na sedište tog lista u Parizu, ubijeno je deset članova redakcije i dvoje policajaca.

Šta je uzrok povećanog broja pretnji, pritisaka i napada u Srbiji? Naši sagovornici su saglasni – društvena atmosfera koja to omogućava.

„A koju kreiraju i političari i učesnici u javnom životu i pojedini mediji. Ono što se gotovo svakodnevno dešava to je da pojedini mediji, pre svega tabloidi, otvoreno proglašavju novinare za izdajnike, strane plaćenike i time direktno ugrožavaju njihovu bezbednost. Ni vlast nije u ovoj priči bez značajnog udela. Pojedini predstavnici vlasti svojim nesmotrenim izjavama od novinara prave mete za eventualne napade“, uveren je Vukašin Obradović.

„Mislim da je to pre svega rezultat jedne opšte hajke koja se vodi prema svim ljudima u medijima koji pokušavaju objektivno da pišu, to jest prema svima koji kritikuju rad Vlade što i jeste posao novinara, a ne ono kako se sada predstavlja, a to je, praktično, povlađivanje Vladi i isključivo aplaudiranje. Pošto smo svedoci brutalnih napada na nacionalnim televizijama i u nekim tabloidima, onda je očigledno da ljudi mogu da pomisle da mogu da tako prete ili napadaju novinare na svaki drugi način. Tako da mislim da su te pretnje, koje su sve češće, upravo rezultat jedne atmosfere koja se kreira već godinama“, kaže Perica Gunjić.

Već godinama se govori o mogućnosti da novinari u Srbiji dobiju status službenih lica, čak je i aktuelni šef diplomatije Ivica Dačić, dok je bio na poziciji ministra policije, govorio da „novinare već tako i tretiraju“.

Postojeća zakonska rešenja svrstavaju novinare u grupu profesija koje uživaju veći stepen zaštite, ukazuje nam Vukašin Obradović i dodaje da se za napad na novinara dok vrši dužnost propisuje kazna od dve do osam godina zatvora. Problem je, ističe, neprihvatljiva sudska praksa.

„Ono što zaista imamo u praksi je upravo suprotno. Kazne za napadače na novinare su nesrazmerno blage, a postupci traju dugo. U većini slučajeva imamo situaciju da se zapravo i ne otkriva ko je bio akter“, kaže Obradović.

Perica Gunjić moguće rešenje vidi u usvajanju memoranduma o bezbednosti novinara koji bi zaključila i potpisala novinarska udruženja i organizacije s jedne, i predstavnici države, tužilaštva i policije s druge strane. Ali, dodaje, na njemu se u poslednje vreme uopšte ne radi.

„U njemu se precizira kako državni organi treba da reaguju u situaciji ugroženosti novinara. Pozivam one koji učestvuju uprocesu donošenja tog memoranduma da to završe jer može da pomogne u toj priči“.

Primeri otkrivanja nekoliko osoba koje su pretile medijima u poslednje vreme, dobri su signali, kaže Gunjić, ali daleko od toga da će se time problem rešiti.

Opisujući novinarsku radnu svakodnevicu citira urednika „Danasa“ Dražu Petrovića koji je, posle silnih pretnji koje je dobio, rekao da „jedino što može da očekuje je da ’dobije štanglom u glavu’“.

„To je zaista dramatičan poziv na to da država mora da reaguje u ovakvim slučajevima“, ističe Gunjić.

Nekoliko primera svakako ostaju najbolji primeri atmofere u kojoj rade novinari u Srbiji. Prisetimo se podatka da Brankica Stanković, autorka i urednica Insajdera, i dalje živi pod policijskim obezbeđenjem koje joj dodeljeno još 2009. godine.

Podsetimo i da se još uvek ne zna ko stoji iza ubistava: novinara Slavka Ćuruvije ubijenog pre 17 godina, Milana Pantića ubijenog pre 15 godina i Dade Vujasinović ubijene pre 22 godine.