Novinari mete, a javnost zatočena u atmosferi obračuna i straha

Film „Meta porodica“ Tomislava Lovrekovića izdvaja se od ostalog propagadnog programa vlasti Srpske napredne stranke uglavnom po bezobzirnosti, što je emitovan u okviru Dnevnika i što je autor poznat kao skandal majstor, a sadržaj je kompilacija besmislica, komentariše za Dosije Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN).

„Ova ‘istina o izdajnicima koji ugrožavaju porodicu Vučić’ spakovana za ‘pristojnu Srbiju’ je pokušaj da režimski novinari ‘suprotstave’ kvalitetnom novinarstvu, ono što oni ne znaju da rade. Setite se samo, dodaje ona, pokušaja da se kao istraživačko novinarstvo predstave Veritas papiri (valjda asocijacija na ultradesni američki Veritas projekat čiji su zaštitni znak baš ovakvi obmanjujući video materijali) posle vrhunskog istraživačkog rada i otkrića iz Rajskih papira. Evo sada i pokušaja da se video besmislice prodaju kao dokumentarni film“, kaže sagovornica Dosijea.

Imajući u vidu strogo kontrolisane medije, odnosno, u skladu sa tim i raspoloženje javnog mnjenja, prema mišljenju Snježane Milivojević, trajna posledica ovakvog pristupa, kroz film „Meta porodica“, je proglašavanje kritičkih medija za neprijatelje naroda i uništavanje poverenja u njih.

„Čini mi se da je cilj filma bio da SNS publici objasni ko su sad ‘naši’ a ko ‘njihovi’, posle serije afera i hapšenja kriminalaca koja su uzdrmala režim. Da poveže duboku državu, bivše policijske i političke saputnike i kriminalce sa političkim protivnicima – dakle sasvim nespojivi svet svakojakih zaverenika protiv vođe i države. Jedina dodirna tačka ovog nemogućeg spoja su predsednik i njegova porodica“, kaže Milivojević.

U tom svetu nema politike, napominje ona i dodaje da je „sve o Vučiću i njegovim privatnim odnosima.“

„Iz tog ugla ovo je prvi put da se sasvim jasno kaže da su državni udari, prisluškivanje, kriminalci i ubice, teroristi i regionalni neprijatelji povezani privatnim odnosima i tiču se predsednika. Oko njega nema ustanova, društvenih odnosa ili političkih aktera. Samo privatizovani javni život u čijem su centru on i njegova porodica. Kao kod svakog autokrate, sve je uvek oko i zbog njega“, kaže naša sagovornica.

Na pitanje koliku opasnost nosi ovakva propaganda u odnosu na novinare koji su u njemu apostrofirani kao državni neprijatelji, Snježana Milivojević kaže da je ta opasnost velika i dugoročna.

„Dok brani predsednika video otvoreno targetira novinare koji ga kritikuju. Meta jesu oni, ali zatočenik atmosfere obračuna i straha je ukupna javnost. Šteta koja se svima nanosi je nepopravljiva. Javni zvaničnici ubeđuju da je normalno da u mejnstrim medijima pokazuju obezglavljena tela, lažu, agresivno napadaju protivnike, uništavaju reputacije ljudi, zagađuju šta god stignu. I sve to u direktnom prenosu, i u ime nekakve ‘pristojne Srbije’ ili ‘srpskog sveta’“, ističe profesorka FPN-a.

Kako podseća, samo par godina ranije bilo je nezamislivo da čak i TV Pink ovako nešto emituje u Dnevniku, i da glavni posao komercijalnih televizija bude da po ceo dan brane predsednika koji ima najveću podršku u istoriji.

„Svakog dana, ono što je jednom bilo ekstremno, suludo ili nezamislio postaje prihvatljivo zahvaljujući ovakvim medijima. To nije ni meka ni suptilna represija“, zaključuje Snježana Milivojević.