Novinari moraju imati pravo da rade svoj posao

To je posao novinara, kaže za Dosije NUNS-a Skot Grifen, direktor Programa za medijske slobode u okviru Međunarodnog instituta za medije.

„Važno je da političari to shvate, pogotovo neko ko je na položaju kakav ima predsednik Vučić i tako veliki uticaj. Zvaničnici moraju da pošalju poruku da je u redu da novinari rade svoj posao. Predsednik Vučić je istakao da je bio u pojedinim slučajevima neopravdano napadnut. Suštinski, njegov odgovor je bio da se zvaničnici često osećaju kao da su neki vid žrtve. Naravno, svi građani imaju pravo da kažu kada se tako osećaju jer su ih novinari neopravdano optužili, ali istakao bih da je ono što je najbitnije, pogotovo za osobu na njegovom položaju, jer predstavlja državu, da on ima obavezu da kada odgovara na određene tvrdnje novinara ne dovodi u pitanje instituciju medija i novinara generalno. Važno je da kada se odgovara na novinarska pitanja da se ne naglašava da oni generalno nemaju pravo da postavljaju pitanja; političari ne smeju da predstavljaju novinarsku profesiju u lošem svetlu, kao ni da etiketiraju pojedine novinare kao neprijatelje. Ovo je bila naša glavna poruka predsedniku Vučiću“, ističe Grifen.

Dosije: Kakav je bio njegov odgovor?

Grifen: On je svakako saslušao ono što smo rekli na sastanku. Kada sam pomenuo da mora da postoji adekvatan odgovor na postavljeno pitanje, rekao je da to razume, kao i da je u nekim slučajevima napravio greške, kao i da će on i Vlada Srbije učiniti napor kako bi radili na svom pristupu novinarima. Tačan je citat: „Radiću na svom emocionalnom odgovoru.“

[povezaneprice]

Dosije: Kako ocenjujete stanje medija u Srbiji?

Grifen: Srbija nije Turska, gde imamo više od 100 uhapšenih novinara i gde vlast gasi medijske kuće. To nije slučaj u Srbiji. Nije toliko loše stanje, ali nije ni sjajno. Zabrinuti smo kad čujemo da nosioci vlasti zloupotrebljavaju svoj položaj, opisuju novinare kao neprijatelje. To jeste jako zabrinjavajuće, ali dešava se i u drugim zemljama, ne samo u Srbiji. Na kraju, to je način da se odvrati pažnja naroda od slučajeva koje novinari istražuju.

Posle razgovora sa velikim brojem novinara iz različitih medija u Srbiji, zaključak je da svi osećaju veliki pritisak, rade u okruženju koje je represivno, a ponašanje nosilaca vlasti tome doprinosi. Videli smo da ima brojnih nerešenih slučajeva, da i dalje dolazi do incidenata, fizičkih napada i brojnih drugih vrsta pritisaka na novinare. Između ostalog, pojedini novinari su bili pod prismotrom i to nikada nije razjašnjeno ni ispitano do kraja.

Novinari u Srbiji se osećaju kao da su targetirani od strane zvaničnika zbog posla kojim se bave. I to jeste određeni vid pritiska ljudi koji imaju uticaj, pre svega na javnost. Statistički podaci pokazuju da nema svakodnevnih fizičkih napada na novinare, nije to svakodnevica Srbije, ali je okruženje u kome rade novinari puno tenzije. Pogotovo je to vidljivo na konferencijama za medije gde zvaničnici reaguju tako što govore novinarima da nemaju pravo da postavljaju neka pitanja ili da istražuju njihove finansije ili finansije i poslove članova njihovih porodica. U tom smislu smo videli problem kada je reč o slobodi medija.

Dosije: Da li ste govorili o nekim konkretnim slučajevima?

Grifen: Na razgovoru sa predsednikom Vučićem o slučajevima pritisaka na novinare on je insistirao da mu damo konkretne primere. Kada smo naveli slučaj koji se desio na njegovoj inauguraciji, naglasio je da je nakon tog događaja oštro osudio to što se desilo novinarima. Ja ne mogu da sudim o njegovoj reakciji nakon napada na novinare tokom inauguracije, odnosno da li je bila oštra ili nije, on je samo naglasio da je bila oštra.

Inače, taj slučaj je jako interesantan. Kako smo čuli, tužilac osnovnog tužilaštva je odbio da pokrene postupak, ali su dokazi toliko bili jaki da je više tužilaštvo „oborilo“ tu odluku i pokrenut je postupak.

Slučaj je interesantan jer pokazuju da postoje legalni instrumenti koje mogu da koriste novinari. Međutim, novinari-žrtve sa kojima smo razgovarali rekli su da često ne znaju dokle se stiglo sa njihovim slučajevima, s druge strane, tužioci sa kojima smo razgovarali su istakli da po zakonu novinar-žrtva ima pravo na uvid u svoj predmet. Zato je to bitno, jer pokazuje da postoje zakonski instrumeti koje novinari mogu da upotrebe kada nema adekvatne reakcije zvaničnih organa.

Dosije: Da li ste govorili o drugim vrstama pritisaka na novinare?

Grifen: Ukazali smo, između ostalog, da smo čuli o drugim vrstama pritisaka na novinare. Naveli smo i primer Informera koji je pokrenuo neku vrstu kampanje protiv novinara Krika i označio ih kao protivnike i problematične osobe, pogotovo objavljivanjem fotografija urednika Krika. Odgovor predsednika na to je bio da je Informer privatni medij. Na to sam ga upitao kako su tabloidi došli do takvih slika i naglasio da to izgleda kao pritisak na novinare Krika. Nakon toga nije više želeo da priča o tom slučaju.

Dosije: Da li očekujete da će zvaničnici ispuniti svoja obećanja po pitanju sloboda medija?

Grifen: Nadam se da će poboljšati situaciju po pitanju slobode medija u Srbiji. Svaka demokratska zemlja mora da sluša i uzme u razmatranje ono što govore nevladin sektor, novinari i međunarodne organizacije. Da li će to Vlada Srbije uraditi ili ne – ne znam. Ne mogu da spekulišem o tome. Nadam se da hoće.

Suština je da ćemo mi nastaviti da merimo da li su se te promene dogodile ili nisu. To je lako meriti. Većina pomenutih predmeta su u fazi istrage, tako da je lako utvrditi da li je bilo napretka. I time ćemo se svakako baviti u budućnosti.

Rešiti ubistva

Dosije: Koje su sličnosti a koje razlike kada je reč o srpskom i evropskom novinarstvu?

Grifen: U svakoj zemlji gde postoji nerešeno ubistvo novinara to je veliki problem. Toga nema u zapadnoevropskim zemljama. Suština je da neuspeh u rešavanju takvih slučajeva šalje lošu poruku da državu ne interesuje da se ovi slučajevi razreše do kraja.

Takođe, u zapadoevropskim zemljama ne postoji stav zvaničnika koji dovode u pitanje šta je novinarski posao. Osim možda trenutno u SAD, mislim na Donalda Trampa, ali to je druga priča. Suštinski, nema zvaničnika koji reaguju na kritičko novinarstvo na način na koji reaguju u Srbiji.

Između ostalog, čuli smo i da je premijerka Srbije dovela u pitanje posao novinara da istražuju finansije političkih figura i članova njihovih porodica.

Naravno da je to posao novinara.