„Više puta sam upozoravao na loše stanje u medijima i tražio da se kazne odgovorni za pretnje i napade na novinare, čiji položaj i rad su posebno otežani u uslovima aktuelne pandemije. Takođe, ubistva i fizički napadi na novinare i njihovu imovinu već dugi niz godina nisu rešeni“, rekao je Pašalić povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.
„Nadležne institucije su dužne da stvore bezbedno okruženje za njihov rad, a baza podataka koju pravimo predstavlja samo jedan od koraka u tom pravcu. Jedinstvena baza podataka o napadima i pritiscima na novinare biće neka vrsta sistemske podrške radu i nezavisnosti novinara s obzirom da iza nje stoji institucija Zaštitnika građana kao nezavisna državna institucija visokog ranga koja se bavi zaštitom ljudskih prava“, naveo je Pašalić.
Zaštitnik građana je naveo da bi ova baza podataka trebalo da bude involvirana u Akcioni plan za primenu Medijske strategije, kao i da će u njoj poseban akcenat biti stavljen na ekonomske pritiske jer su novinari najviše izloženi takvim pritiscima i zbog toga što oni najviše utiču na njihov život i profesionalni rad.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom Ujedinjenih nacija 2013. godine, posle ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona tokom izveštavanja iz afričke države Mali.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.