Novinari u anketi: Najviše nezavisni N1, Danas, RTS i Vreme

U istraživanju u okviru projekta „Javni novac za javni interes“ je na anketu odgovorilo 177 novinara, a dubinske intervjue dalo još deset.

Matić je rekla da je zaključak da najveće efekte na rad novinara ima uticaj izvršne vlasti.

„Najčešći uticaji na slobodu medija u Srbiji dolaze od organa vlasti i političkih partija, a zatim od uredništva, a najređi su od oglašivača i vlasnika“, rekla je autorka istraživanja.

Uticaj vlasti na medije je naročito izražen, kako je rekla, u kriznim situacijama i tokom predizbornih kampanja.

Posledice uticaja se, prema njenim rečima, najbolje ogledaju u odgovoru intervjuisanog novinara koji je rekao da se informativni program njegove medijske kuće ranije mogao opisati kao „politika, politika, politika, sport, vreme, a sada kao Vučić, Vučić, Vučić, sport, vreme“.

„Istraživanje je pokazao da je 69 odsto ispitanika trpelo uticaj predstavnika organa vlasti, 56 odsto političkih stranaka, 47 odsto uredništva, 41 odsto poslovodnih organa, 33 odsto oglašivača i 30 odsto vlasnika medija“, rekla je Matić.

Organi vlasti i političke partije uticaj ostvaruju najčešće, kako je rekla, tako što odbiju da daju informacije, izjave, intervjue, izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem u mediju, sistemski diskriminišu medij i time ostvaruju svoje političke interese.

Matić je rekla da je istraživanje pokazalo da su direktni izvori uticaja vlasti najčešće preko službi za odnose sa javnošću, ali da ponekad to čine i najviši državni funkcioneri, ministri, gradonačelnici, visoki državni službenici…

Ona je navela citat iz intervjua s jednim novinarom koji je rekao da „ministar zove glavnog urednika ili urednika Dnevnika, zamenika urednika ili zove neko iz PR službe, nikad ne znaš ko zove, ali non-stop zovu“.

„Mi u redakciji nikad ne znamo ko je taj „ovaj“, već samo da su zvali. Uveli su bahatost koju nije imala bivša vlast“, navela je Matić odgovor jednog ispitanika.

Drugi najčešći izvor uticaja su, kako je rekla, vladajuće političke stranke, a opozicione nemaju tu moć – one su srećne kada im neko dođe da nešto zabeleži.

Dodala je da je istraživanje pokazalo da najčešći oblici unutrašnje kontrole dolaze od uredništva, kao i da je 36 odsto ispitanih trpelo te uticaje.

„Trećina novinara izjasnila se da je trpela profesionalno neopravdane uredničke intervencije tako što je odbijeno objavljivanje gotovog novinarskog proizvoda, menjan je vrednosni tretman teme ili ton naslova“, rekla je Matić.

Urednici, kako je rekla, prema izjavama novinara, ne koriste zabrane, već daju izgovore za izbegavanje izveštavanja o problematičnim temama.

Novinari se, prema njenim rečima, vremenom pasiviziraju u suprostavljanju uredništvu, a najveći problem je to što nemaju gde da odu.

Anketirani novinari ocenili su da su najviše nezavisni mediji TV N1, list „Danas“, RTS i nedeljnik „Vreme“, a najmanje nezavisni TV Pink, list „Informer“ i RTS.

RTS se na našao na obe liste, prema tumačenju Jovanke Matić, zbog toga što ima veoma raznovrstan program, te ga ispitanici različito doživljavaju.

Istraživanje „Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara“ sprovela je Slavko Ćuruvija fondacija, kao deo projekta „Javni novac za javni interes – podrška inicijativama civilnog društva za interes javnosti“, koji zajedno realizuju BIRN, NUNS i SCHF uz podršku Evropske unije.