Izveštači sa pres konferencija predsednika Srbije Aleksandra Vučića već otvoreno govore o „naručenim pitanjima“ novinara iz prorežimskih glasila, koja služe da se predsedniku omogući da neometano govori ono što želi bez obzira na najavljenu temu obraćanja. S druge strane, to se pokazalo kao uspešna taktika da se drugim kolegama „ukrade“ vreme da postave svoja pitanja.
Ono što se dogodilo reporterki N1 Jovani Štetin je korak dalje u sprečavanju novinara da rade svoj posao, a pokušaj opstrukcije usledio je, prema njenom svedočenju, od koleginica sa Pinka, Studija B i iz Jedinstva.
Šta se ne čuje na snimku
Na pres konferenciji održanoj 15. februara povodom Dana državnosti predsednik Vučić je najpre čestitao praznik, potom govorio o krizi nataliteta, a zatim su usledila novinarska pitanja. Većina ih se odnosila na tek okončanu Vučićevu posetu Hrvatskoj.
Tako ga je Irina Veljković sa Studija B pitala kako komentariše to što ga mediji u Hrvatskoj „nazivaju apsolutnim pobednikom…“ „Neki idu toliko daleko da kažu da ste pokorili hrvatsku i pobedili sa 3:0 u gostima.“
Gordana Uzelac sa TV Pink je posle Vučićevog odgovora nastavila: „Kome ne odgovaraju ti dobri odnosi Srbije i Hrvatske i u Srbiji i u Hrvatskoj?“
„U tom trenutku osećala sam se kao i da su tu da me diskredituju. Samo sam htela da mi on odgovori, pitala sam za kolege koje profesionalno rade svoj posao, on ih je diskreditovao tako što je rekao da izmišljaju“ (Jovana Štetin)
A Rada Komazec iz Jedinstva ga je pitala: „Šta mislite da li su svi oni koji su vam u Vrgin Mostu onoliko pitanja postavljali, da li ti mladi ljudi znaju da je, nažalost, Glina mnogo poznatija po užasnom pokolju Srba i Drugom svetskom ratu nego po vašem dolasku 1995. godine.“
Tako je Vučić dobio još jednu priliku da naširoko komentariše kako je 1995. bio ne samo u Glini nego i u Vojniću i Slunju, kako su 1992. spaljene sve kuće Vučića u Čipuljićima, a povodom pitanja hrvatskih novinara o njegovom govoru u Glini rekao je: „Nikad nisam video takvu vrstu ostrašćenog pristupa, nikada u svom životu… Bolje je bilo da se oni iživljavaju na meni, bolje da sam ja meta nego da su ti Srbi naši tamo meta.“
Na to se nadovezala novinarka N1 Jovana Štetin pitanjem: „Zbog čega tako govorite o mojim kolegama u Zagrebu, šta je bilo netačno u pitanju koje vam je kolega Elvir Mešanović postavio?“
Usledilo je Vučićevo objašnjavanje kako je bilo „mnogo strasti“, kako su novinari jurili za njim po Markovom trgu, da su, kako je rekao: „oni mene optuživali sve vreme, ali trebalo je, Jovana, da budete tamo, verujte mi, bili biste potpuno jedinstveni sa svim srpskim novinarima i osećali biste se apsolutno isto“, a da ono što je rekao „nije ubilo nikoga, niti čiju kuću srušilo i spalilo, a moje jesu“.
Sve to može da se čita u izveštajima, ali ono što se zbog daljine mikrofona ne čuje na snimku – a o čemu Jovana Štetin govori za Cenzolovku – jeste ponašanje novinarki koje su sve vreme glasno negodovale zbog njenih pitanja.
Posle prvog pitanja, uzet joj je mikrofon i kada je počela da postavlja potpitanja nezadovoljna odgovorom, novinarke Studija B, Pinka i Jedinstva stale su u „odbranu“ predsednika.
[povezaneprice]„Govore mi: odgovorio je, odgovorio je. I tako negoduju sve vreme dok ja nastavljam da pričam sa njim. Na to i on u jednom trenutku kaže: ‘Jovana, niste bili tamo, pitajte novinare ovde, svi vam odmahuju glavom’“, priča Jovana Štetin.
Ona kaže i da je od drugih novinara čula za slično ponašanje na pres konferencijama, što se njoj nikada nije dogodilo, i da je zapanjena ponašanjem kolega.
„U tom trenutku osećala sam se kao da su tu da me diskredituju. Samo sam htela da mi on odgovori, pitala sam za kolege koje profesionalno rade svoj posao, koje je on diskreditovao tako što je rekao da izmišljaju.“
„Kada on kaže da su mu zapalili kuću, jedna koleginica dobacuje: ‘I moju su’. Osećala sam se sama među 30 ljudi kao da svoje lične ratove vodim, a ja samo postavljam pitanja u interesu javnosti“, kaže Jovana Štetin.
A šta se čuje na snimku
U interesu javnosti, ne samo hrvatske već i srpske, svakako su bila pitanja koja su novinari u Hrvatskoj postavljali Aleksandru Vučiću, a koja se odnose na njegovu ulogu u propagandi rata devedesetih i Velike Srbije kada je bio visoki funkcioner Šešeljeve Srpske radikalne stranke. Ipak, naviknut na ponašanje beogradskih novinara, ostao je zatečen i odgovorio – uvredama.
„Sa Vučićem su novinari komunicirali na jednak način na koji komuniciraju sa hrvatskim političarima. On nije bio izložen nikakvoj harangi, kako je tvrdio. U Hrvatskoj je dojam da su novinari iz Srbije koji su došli s Vučićem postavljali naručena pitanja, što me je doista začudilo“ (Elvir Mešanović)
Reporter zagrebačke redakcije N1 Elvir Mešanović za Cenzolovku kaže da je „u Hrvatskoj dobro poznat snimak iz Gline 1995. godine gde Vučić govori da nikada srpska Banija neće biti Hrvatska, da nikada Glina neće biti Hrvatska i da će svi Srbi živeti u Velikoj Srbiji“. „Kada sam ga to pitao, optužio me je da lažem, da sam izmislio i optužio hrvatske novinare koji su ga također to pitali da sprovode harangu protiv njega, da ga žele poniziti. Ja sam mu rekao da ga nitko ne ponižava, ali da želimo čuti odgovor kako on danas gleda na taj svoj govor i da li se slaže sa tvrdnjama koje je iznosio 1995. Insistirao sam na odgovoru jer ga uporno nije davao, i on se razljutio.“
Vučić tom prilikom nije odoleo da po ko zna koji put prozove i Televiziju N1. Na Mešanovićeva uporna pitanja, rekao je: „Četvrti put me vi prekidate sa N1. Ja sam mislio da samo u Beogradu to vole da rade, a volite i vi iz Zagreba. Ista škola, izgleda.“
Reagovalo je i Hrvatsko novinarsko društvo. U saopštenju, predsednik HND Saša Leković primećuje da je Vučićeva „obaveza kao predsjednika države da na pitanja novinara odgovara i da nema pravo novinarska pitanja proglašavati uvredama, harangama niti izmišljotinama i to još pritom tvrdeći neistinu“.
HND je osudilo i zahtev iz kabineta hrvatske predsednice da se Vučiću ne postavljaju pitanje u vezi sa njegovim govorom u Glini, što je potvrđeno iz RTL-a, uz opasku da „zahtjeve koji ograničavaju njihovu profesionalnu slobodu novinari imaju ne samo pravo nego i obavezu ignorirati“. „Pitanje o Vučićevom ratnom govoru u Glini u funkciji je njegovog suočavanja s njegovom političkom prošlošću. Ograničavanje i omalovažavanje novinara koji ga postavljaju nije u službi istine niti unapređenja odnosa među dvjema državama.“
Udvorička pitanja
Elvir Mešanović kaže da su i u Hrvatskoj političari „teški“, ali da nema zabranjenih pitanja i tema i da je uobičajeno da novinari insistiraju na odgovorima.
„Sa Vučićem su novinari komunicirali na jednak način na koji komuniciraju sa hrvatskim političarima. On nije bio izložen nikakvoj harangi, kako je tvrdio. U Hrvatskoj je dojam da su novinari iz Srbije koji su došli s Vučićem postavljali naručena pitanja, što me doista začudilo jer se od svih novinara, a poglavito od onih koji prate rad najviših državnih dužnosnika, očekuje objektivno i nepristrano propitivanje njihova rada.“
Upečatljiv nastup srpskih novinara na pres konferenciji u Zagrebu komentarisao je i hrvatski portal Index. U tekstu pod naslovom „Evo kakva su ulizivačka pitanja Vučiću postavljali srpski novinari“ citiraju Gordanu Uzelac sa Televizije Pink i njeno pitanje:
Posle prvog pitanja, Jovani Štetin je uzet mikrofon i kada je nezadovoljna odgovorom počela da postavlja potpitanja, novinarke Studija B, Pinka i Jedinstva stale su u „odbranu“ predsednika
„Predsedniče, znate li koliko je protesta i demonstracija organizovano povodom vašeg dolaska u Hrvatsku i da li je uobičajeno da se na ovakav način dočekuju strani državnici?“
Istakao se i Aleksandar Simić, novinar Studija B. Od svih tema o kojima je predsednik Srbije razgovarao sa hrvatskim zvaničnicima njega je zanimalo ubistvo Vučićevog dede.
„Gospodine predsedniče, ako ostavimo po strani ovo što je prethodilo vašem dolasku i javnog objavljivanja maršrute vašeg kretanja s detaljnom satnicom, vi ste ipak tu. Poznato je i da su ustaše zapalile sve u Čipuljicama kod Bugojna pobivši…“ na šta ga je Vučić ispravio rekavši da se kaže Čipuljići, pa je nastavio: „… u Čipuljićima kod Bugojna koji su pobili sve članove familije, uključujući i vašeg dedu“.
Udvorištva je u novinarstvu uvek bilo, ali je Vučićeva medijska garda, čini se, opremljenija i spremnija od prethodnih koje smo imali prilike da vidimo u proteklim decenijama. Znaju šta ne treba da pitaju, ne ustručavaju se da čitaju unapred pripremljene tekstove, a neke verovatno i sami smišljaju i izgovaraju bez obzira na to koliko su neprimereni i budalasti.
Nova praksa je, po svedočenju Jovane Štetin, da ravnopravno sa predsednikom učestvuju na konferencijama za novinare i brane ga od „neprijatelja“. Jer sve je dozvoljeno osim – pitanja.
Драга Јована,
Ранка Чичак ме позва скоро плачним гласом како је прочитала ваше непримерене и некоректне изјаве о мом новинарском раду и рече да је заболела лаж. Драга Јована,
удвориштва има више врста од зависности ко се коме удвара и улизује. Оно шта је за вас непримерено и будаласто, за некога је паметно и примерено.Свет није црно – бели. Јавност у Србији много, много више интересује зверски покољ Срба у Глини него оркестрирана, унапред припремљена и читана са мобилног телефона новинарска питања у Вргинмосту председнику Вучићу. Они су вероватно питали то што интересује хрватску јавност. Ја сам лично питала то што интересује јавност, односно народ у Србији. Није истина да сам коментарисала ваша питања. Напротив, ако је било непристојности то је било према председнику. Јер, док је он говорио да му је све запаљено , ја сам додала и моје је. Дозволите да неко другачије мисли од вас. Бићете сјајна аналитичарка, пошто сте кренули у анализу колега. Но, то говори више о вама него о онима које анализирате.На крају боли ме уво за ваше мишљење и за ваша питања. Питајте колико хоћете и шта хоћете, али имам више и новинарског и животног искуства од вас да бисте ми ви одређивали шта ћу и када да питам. Рада
Obzirom na, kako navodite, novinarsko i životno iskustvo, verujem da razlikujete da je ono što je pod navodnicima izjava Jovane Štetin a sve ostalo moj komentar. Takođe, citat Vašeg “pitanja” nalazi se na snimku sa pres konferencije predsednika Aleksandra Vučića, održane u Beogradu 15. februara. Priznajem, da sam ga malo skratila i doterala, odnosno lektorisala da bi se razumelo šta hoćete da kažete. Iskreno mi je žao što Vam je spaljena kuća, ali to nije bila tema pres konferencije. Bol Vašeg uveta ne bih komentarisala, sami kažete da Vam je nebitno šta kolege o Vama misle. Razlog mog reagovanja je da Vam razjasnim šta je citat a šta rečenica autorke teksta.
Jedno pitanje za vas. Mislite li da ce ovi da budu doveka na vlasti? Pomislite li nekad sta kad padnu sutra sa vlasti.Kako onda sa kojim obrazom da se pojavite medju kolege ako neka sledeca vlast ne bude zelela vase usluge ovakvog tipa,sa kojim obrazom bi se pojavili i zatrazili neku pomoc i zastitu od kolega? Da li ikad zastanete malo,zapitate se sta radite? Sacuvati svoj obraz je ipak najvaznije, a ove za koje sad radite to sta i kako radite ce bas boleti uvo za nekog poput vas…..
Smatram da nije potrebno objavljivati samo Vuciceve govore iz njegove ratne proslosti. Treba objaviti i sve izjave i aktivnosti Seselja, Nikolica, M. Gojkovic, Natase radikalke, aktuelne guvernerke, ….Ko ce ih sve nabrojati?
Svakodnevno ih treba podsecati kako su sirili rat i mrznju i posvadjali narod.
Драга Антонела,
Дивни сте и предивни. Баш сте ми улепшали овај тмурни дан.Толико сте великодушни, колегијални и солидарни да сам Вам бескрајно захвална за лекторисање и разјашњење. Хладни фебруарски дан у моје срце донео топлину због Ваше хуманости и доброте. Верујем да ћете и у будућности пратити моја питања и непристрасно их коментарисати.
Заувек захвална
Draga Rado, ako ste se posvetili pisanju komentara – sigurna sam da ste makar pročitali tekst koji komentarišete i da znate da razlikujete šta sam ja rekla (dakle, citat), od komentara autorke (u ovom slučaju, Antonele Rihe). Sa zadovoljstvom priznajem da nemam Vaše ni profesionalno ni životno iskustvo, te da novinarstvo i javni interes shvatam potpuno drugačije u odnosu na Vas. Pitanja koja zanimaju javnost nisu samo ona koja prijaju predsedniku (nekada premijeru), a moram priznati da su Vaša samo takva. Kada govorite o postavljanju pitanja sa telefona – nadam se da ste i koleginici sa Studija B na gore pomenutoj konferenciji rekli da Vam smeta što je ona svoje pitanje čitala sa papira A4 formata. Podsetiću Vas – stajale ste rame uz rame. Ili to nije problem, s obzirom da je u svom pitanju prenela konstataciju hrvatskih medija da je predsednik Vučić „pobedio 3:0 u gostima“? Na kraju, neću reći da me boli uvo jer nisam tako vaspitana ali ću reći da me Vaš rad i Vaša pitanja zaista ne zanimaju dokle god ne pokušate da me zajedno sa predsednikom diskreditujete. To Vam se dogodilo na ovoj konferenciji ali se, nadam se – omaklo. I molim Vas da se više ne ponovi. Srdačan pozdrav,
Jovana Štetin
Драга Јована,
Поносна сам на свако моје питање јер је у интересу јавности у Србији.Ја гледам ширу слику и интерес народа а не самозване и малобројне „елите“. Ваша питања, нити памтим нити коментаришем. Заправо, не коментаришем питања ни других колега јер то није колегијално. У конкретном случају не говорите истину и нисте у праву. Добро знате да сам питала пре Вас и да се никада не мешам у питања колега.Ви сте мене очигледно са неким заменили, и било би лепо од Вас да се извините. Јер, то је најобичнија интрига. Причате о пристојности, а ја верујте ми, никада нисам чула колегинице које сте поменули да коментаришу Ваша питања. Ви просудите сами ко је ту пристојан а ко непристојан.Људска и новинарска величина је да поштује друге људе и другачије мишљење без острашћености и ниподаштавања. Схватите да нећу од Вас тражити дозволу ни савет шта треба да питам, нити ми је важно да се Вама моја питања допадну. Коментарисала јесам питања новинара у Вргинмосту и не знам зашто Вас је то толико заболело. Ја сам, наравно, и даље убеђена да јавност у Србији далеко више интересује зверски покољ скоро две хиљаде Срба у Глини него новинарска питања у Вргинмосту. Не желим више да се бавим Вама и да губим време пишући коментаре.