„Novinarima“ protiv novinara: Ulizička pitanja Vučiću i napadi na kolege

Izveštači sa pres konferencija predsednika Srbije Aleksandra Vučića već otvoreno govore o „naručenim pitanjima“ novinara iz prorežimskih glasila, koja služe da se predsedniku omogući da neometano govori ono što želi bez obzira na najavljenu temu obraćanja. S druge strane, to se pokazalo kao uspešna taktika da se drugim kolegama „ukrade“ vreme da postave svoja pitanja.

Ono što se dogodilo reporterki N1 Jovani Štetin je korak dalje u sprečavanju novinara da rade svoj posao, a pokušaj opstrukcije usledio je, prema njenom svedočenju, od koleginica sa Pinka, Studija B i iz Jedinstva.

Šta se ne čuje na snimku

Na pres konferenciji održanoj 15. februara povodom Dana državnosti predsednik Vučić je najpre čestitao praznik, potom govorio o krizi nataliteta, a zatim su usledila novinarska pitanja. Većina ih se odnosila na tek okončanu Vučićevu posetu Hrvatskoj.

Tako ga je Irina Veljković sa Studija B pitala kako komentariše to što ga mediji u Hrvatskoj „nazivaju apsolutnim pobednikom…“ „Neki idu toliko daleko da kažu da ste pokorili hrvatsku i pobedili sa 3:0 u gostima.“

Gordana Uzelac sa TV Pink je posle Vučićevog odgovora nastavila: „Kome ne odgovaraju ti dobri odnosi Srbije i Hrvatske i u Srbiji i u Hrvatskoj?“

„U tom trenutku osećala sam se kao i da su tu da me diskredituju. Samo sam htela da mi on odgovori, pitala sam za kolege koje profesionalno rade svoj posao, on ih je diskreditovao tako što je rekao da izmišljaju“ (Jovana Štetin)

A Rada Komazec iz Jedinstva ga je pitala: „Šta mislite da li su svi oni koji su vam u Vrgin Mostu onoliko pitanja postavljali, da li ti mladi ljudi znaju da je, nažalost, Glina mnogo poznatija po užasnom pokolju Srba i Drugom svetskom ratu nego po vašem dolasku 1995. godine.“

Tako je Vučić dobio još jednu priliku da naširoko komentariše kako je 1995. bio ne samo u Glini nego i u Vojniću i Slunju, kako su 1992. spaljene sve kuće Vučića u Čipuljićima, a povodom pitanja hrvatskih novinara o njegovom govoru u Glini rekao je: „Nikad nisam video takvu vrstu ostrašćenog pristupa, nikada u svom životu… Bolje je bilo da se oni iživljavaju na meni, bolje da sam ja meta nego da su ti Srbi naši tamo meta.“

Na to se nadovezala novinarka N1 Jovana Štetin pitanjem: „Zbog čega tako govorite o mojim kolegama u Zagrebu, šta je bilo netačno u pitanju koje vam je kolega Elvir Mešanović postavio?“

Usledilo je Vučićevo objašnjavanje kako je bilo „mnogo strasti“, kako su novinari jurili za njim po Markovom trgu, da su, kako je rekao: „oni mene optuživali sve vreme, ali trebalo je, Jovana, da budete tamo, verujte mi, bili biste potpuno jedinstveni sa svim srpskim novinarima i osećali biste se apsolutno isto“, a da ono što je rekao „nije ubilo nikoga, niti čiju kuću srušilo i spalilo, a moje jesu“.

Sve to može da se čita u izveštajima, ali ono što se zbog daljine mikrofona ne čuje na snimku – a o čemu Jovana Štetin govori za Cenzolovku – jeste ponašanje novinarki koje su sve vreme glasno negodovale zbog njenih pitanja.

Posle prvog pitanja, uzet joj je mikrofon i kada je počela da postavlja potpitanja nezadovoljna odgovorom, novinarke Studija B, Pinka i Jedinstva stale su u „odbranu“ predsednika.

[povezaneprice]

„Govore mi: odgovorio je, odgovorio je. I tako negoduju sve vreme dok ja nastavljam da pričam sa njim. Na to i on u jednom trenutku kaže: ‘Jovana, niste bili tamo, pitajte novinare ovde, svi vam odmahuju glavom’“, priča Jovana Štetin.

Ona kaže i da je od drugih novinara čula za slično ponašanje na pres konferencijama, što se njoj nikada nije dogodilo, i da je zapanjena ponašanjem kolega.

„U tom trenutku osećala sam se kao da su tu da me diskredituju. Samo sam htela da mi on odgovori, pitala sam za kolege koje profesionalno rade svoj posao, koje je on diskreditovao tako što je rekao da izmišljaju.“

„Kada on kaže da su mu zapalili kuću, jedna koleginica dobacuje: ‘I moju su’. Osećala sam se sama među 30 ljudi kao da svoje lične ratove vodim, a ja samo postavljam pitanja u interesu javnosti“, kaže Jovana Štetin.

A šta se čuje na snimku

U interesu javnosti, ne samo hrvatske već i srpske, svakako su bila pitanja koja su novinari u Hrvatskoj postavljali Aleksandru Vučiću, a koja se odnose na njegovu ulogu u propagandi rata devedesetih i Velike Srbije kada je bio visoki funkcioner Šešeljeve Srpske radikalne stranke. Ipak, naviknut na ponašanje beogradskih novinara, ostao je zatečen i odgovorio – uvredama.

„Sa Vučićem su novinari komunicirali na jednak način na koji komuniciraju sa hrvatskim političarima. On nije bio izložen nikakvoj harangi, kako je tvrdio. U Hrvatskoj je dojam da su novinari iz Srbije koji su došli s Vučićem postavljali naručena pitanja, što me je doista začudilo“ (Elvir Mešanović)

Reporter zagrebačke redakcije N1 Elvir Mešanović za Cenzolovku kaže da je „u Hrvatskoj dobro poznat snimak iz Gline 1995. godine gde Vučić govori da nikada srpska Banija neće biti Hrvatska, da nikada Glina neće biti Hrvatska i da će svi Srbi živeti u Velikoj Srbiji“. „Kada sam ga to pitao, optužio me je da lažem, da sam izmislio i optužio hrvatske novinare koji su ga također to pitali da sprovode harangu protiv njega, da ga žele poniziti. Ja sam mu rekao da ga nitko ne ponižava, ali da želimo čuti odgovor kako on danas gleda na taj svoj govor i da li se slaže sa tvrdnjama koje je iznosio 1995. Insistirao sam na odgovoru jer ga uporno nije davao, i on se razljutio.“

Vučić tom prilikom nije odoleo da po ko zna koji put prozove i Televiziju N1. Na Mešanovićeva uporna pitanja, rekao je: „Četvrti put me vi prekidate sa N1. Ja sam mislio da samo u Beogradu to vole da rade, a volite i vi iz Zagreba. Ista škola, izgleda.“

Reagovalo je i Hrvatsko novinarsko društvo. U saopštenju, predsednik HND Saša Leković primećuje da je Vučićeva „obaveza kao predsjednika države da na pitanja novinara odgovara i da nema pravo novinarska pitanja proglašavati uvredama, harangama niti izmišljotinama i to još pritom tvrdeći neistinu“.

HND je osudilo i zahtev iz kabineta hrvatske predsednice da se Vučiću ne postavljaju pitanje u vezi sa njegovim govorom u Glini, što je potvrđeno iz RTL-a, uz opasku da „zahtjeve koji ograničavaju njihovu profesionalnu slobodu novinari imaju ne samo pravo nego i obavezu ignorirati“. „Pitanje o Vučićevom ratnom govoru u Glini u funkciji je njegovog suočavanja s njegovom političkom prošlošću. Ograničavanje i omalovažavanje novinara koji ga postavljaju nije u službi istine niti unapređenja odnosa među dvjema državama.“

Udvorička pitanja

Elvir Mešanović kaže da su i u Hrvatskoj političari „teški“, ali da nema zabranjenih pitanja i tema i da je uobičajeno da novinari insistiraju na odgovorima.

„Sa Vučićem su novinari komunicirali na jednak način na koji komuniciraju sa hrvatskim političarima. On nije bio izložen nikakvoj harangi, kako je tvrdio. U Hrvatskoj je dojam da su novinari iz Srbije koji su došli s Vučićem postavljali naručena pitanja, što me doista začudilo jer se od svih novinara, a poglavito od onih koji prate rad najviših državnih dužnosnika, očekuje objektivno i nepristrano propitivanje njihova rada.“

Upečatljiv nastup srpskih novinara na pres konferenciji u Zagrebu komentarisao je i hrvatski portal Index. U tekstu pod naslovom „Evo kakva su ulizivačka pitanja Vučiću postavljali srpski novinari“ citiraju Gordanu Uzelac sa Televizije Pink i njeno pitanje:

Posle prvog pitanja, Jovani Štetin je uzet mikrofon i kada je nezadovoljna odgovorom počela da postavlja potpitanja, novinarke Studija B, Pinka i Jedinstva stale su u „odbranu“ predsednika

„Predsedniče, znate li koliko je protesta i demonstracija organizovano povodom vašeg dolaska u Hrvatsku i da li je uobičajeno da se na ovakav način dočekuju strani državnici?“

Istakao se i Aleksandar Simić, novinar Studija B. Od svih tema o kojima je predsednik Srbije razgovarao sa hrvatskim zvaničnicima njega je zanimalo ubistvo Vučićevog dede.

„Gospodine predsedniče, ako ostavimo po strani ovo što je prethodilo vašem dolasku i javnog objavljivanja maršrute vašeg kretanja s detaljnom satnicom, vi ste ipak tu. Poznato je i da su ustaše zapalile sve u Čipuljicama kod Bugojna pobivši…“ na šta ga je Vučić ispravio rekavši da se kaže Čipuljići, pa je nastavio: „… u Čipuljićima kod Bugojna koji su pobili sve članove familije, uključujući i vašeg dedu“.

Udvorištva je u novinarstvu uvek bilo, ali je Vučićeva medijska garda, čini se, opremljenija i spremnija od prethodnih koje smo imali prilike da vidimo u proteklim decenijama. Znaju šta ne treba da pitaju, ne ustručavaju se da čitaju unapred pripremljene tekstove, a neke verovatno i sami smišljaju i izgovaraju bez obzira na to koliko su neprimereni i budalasti.

Nova praksa je, po svedočenju Jovane Štetin, da ravnopravno sa predsednikom učestvuju na konferencijama za novinare i brane ga od „neprijatelja“. Jer sve je dozvoljeno osim – pitanja.