Ali na Messengeru ostaje ono “message deleted” ili tako nešto, pa me odmah pitala: “Maco, što brišeš poruke? Mora da je zbog nagrade? Pa zar ja moram poslednja saznam da sam dobitnica?”.
Snežani Čongradin, novinarki Danasa, koja je u redakciji poznatija kao Čongra, ove godine su NUNS i Fondacija “Dušan Bogavac” dodelili nagradu, jer skoro dve decenije “hrabrim i etičkim angažmanom u svojim tekstovima i kolumnama iskazuje visok nivo profesionalizma i poštovanja novinarskog kodeksa”.
U obrazloženju se navodi i da je naša Čongra “novinarski primer nepristajanja na manipulacije i relativizacije, i neodustupanja od elementarnih normi ljudskosti i građanske hrabrosti”, te da je nisu uplašile brojne pretnje, uvrede, onlajn nasilje i životna ugroženost.
I to je sve apsolutno tačno. Teme o kojima ona dve decenije piše su jedne od najtežih u srpskom novinarstvu – suočavanje sa ratnom prošlošću, istina i pravda za žrtve srpskih snaga u ratovima devedesetih, upiranje prstom u ratne huškače koji su se od toga obogatili i koji tri decenije kroz svoje medije propagiraju neistinu i laži.
Sve to radi i pored toga što svakodnevno dobija pretnje od lažnih patriota, tih ratnih profitera, huligana i nacionalista…
Kad Čongra napiše da je u Srebrenici bio genocid, Šešelju se digne kosa na glavi. Koliko mu ide na živce (a ja posebno uživam u tome da jednom takvom čoveku punom mržnje prema drugima i drugačijima ide na živce) govori i činjenica da je pred skupštinskom govornicom izjavio da bi je pregazio džipom (da, onim istim džipom od 140.000 evra, koji lagano kupi dok većina građana/ki jedva krpi kraj sa krajem), pa je čak i knjigu (čitaj: glupost) o njoj napisao, sa sve naslovom “Mungos” ili tako nešto.
U svojim kolumnama godinama piše o užasnoj vladavini Aleksandra Vučića, o tome koliko je njegov režim kriminalan i korumpiran. Nikad ne zaboravi da podseti naše čitaoce/teljke kako je dobio stan dok su padale bombe na Srbiju, i šta je sve radio kao ministar informisanja u Miloševićevom režimu, kako je tu iskovao zanat da vrši nenormalnu propagandu nad stanovništvom naše zemlje.
Dotakne se i opozicije, za koju opravdano tvrdi da nije bolja od Vučića. Đilas, Obradović i ekipa konstantno su u redovima njenih kolumni, zbog čega isto trpi pritiske. NJena borba ne prestaje za pravdu, za istinu, za prava manjina, za potlačene i obespravljene, za siromašne, za radnike, za žene, za LGBT zajednicu…
Iako je imala brojne pretnje, prvi put je prijavila tužilaštvu pretnju tim menadžera u Fudbalskom savezu Srbije. On joj je prošle godine pretio preko Fejsbuka direktnim porukama ali i video snimcima. Lik joj je, između ostalog, rekao “da je ona sada njegova jedina briga“, kao i da je svojim nastupom u emsiji na FoNetu “uvredila njegove pirane na suvom“.
Prošle godine, na protestu koji je organizovan kod Doma omladine u Beogradu zbog grafita Ratku Mladiću, pripadnik Levijatana ju je fizički napao, tako što ju je udario rukom.
Naravno da nijedan nije odgovarao.
Javno ju je proganjao i omalovažavao, kao i druge žene, bivši profesor Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, Zoran Ćirjaković, koji je nakon reakcije javnosti udaljen sa tog fakulteta.
I pored ogromnog nerazumevanja na koje svaki dan nailazi, jer pripada onoj manjini u manjini, uvek je u redakciji nasmejana, spremna da pruži podršku… Mene je toliko puta “išamarala” kada sam klonula zbog nerazumevanja, stresa, pretnji i napada… Nikad nisam imala toliku podršku u karijeri, koja je krenula kolegijalno jer radimo u Danasu, a onda se prelila i u privatan život.
Kad treba da se bori, tu je Čongra. Kad treba da sasluša, tu je Čongra, u pola noći. Kad treba da se družimo, isto u pola noći, ajmo kod Čongre…
Mogla bi više da brine o sebi, ali avaj…
Znate ko je Sneža Čongradin? To je osoba koja je 2020. dobila Befem-ovu nagradu za medijski doprinos suočavanja sa prošlošću i ratovima devedesetih, pa tokom dodele izjavila da je poklanja meni.
Rođena je 25. janura 1978. u Kikindi u kojoj je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je 2002. godine na Filozofskom fakultetu.
U Danasu je još od 2003. godine. Kolumnistkinja u našem listu postala je 2016, te joj svakog četvrtka izlazi kolumna pod nazivom “Beli listić”.
Dobitnica je i Nagrade za borbu protiv diskriminacije (2011), kao i nagrade “Nikola Burzan” (2016), te priznanja magazina Karakter kao novinarke zaslužne za afirmaciju kritičke misli (2020), a prošle godine dobila je i nagradu Kuće ljudskih prava i demokratije.
Obožava muziku, pa ume često drugarima i drugaricama da šalje neke pesme. Prekjuče mi je poslala Sufjana Stivensena, odnosno njegovu pesmu o Tonji Harding.
Majka je fenomenalne Sofje.
Svašta bih još mogla da napišem o Čongri, ali staću ovde, jer sam sigurna da će dobiti još neku nagradu, pa hajde da ne otkrivam sve detalje sada.
Čestitam ti još jednom, ljubice!
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.