Novinarka VOICE: Vijetnamski radnici prestrašeni, ne komuniciraju s novinarima

Novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Ivana Gordić, prva koja je objavila priču o tome kako žive vijetnamski radnici iz fabrike autoguma Linglong u Zrenjaninu, kaže da su radnici izmešteni na nekoliko lokacija u gradu, ali da je njenoj ekipi zabranjeno da snima dok ne dobije dozvolu od nadležnog lica u fabrici, za koje im je rečeno da nije tu. Dodaje da danas nije videla nikoga od radnika, ali da je ono što se drastično promenilo u poslednjih nekoliko dana to da su radnici prestrašeni i da ne komuniciraju sa novinarima, "strogo im je zabranjeno".

Na pitanje o kakvoj se dozvoli radi, ona kaže da je to „dozvola da snimamo u industrijskoj zoni, da snimamo stare barake, sve lokacije oko Linglonga“.

A upitana da li je industrijska zona u vlasništvu Linglonga, Gordić navodi da „ako je industrijska zona Jugoistok-Zrenjanin u vlasništvu Linglonga, onda jesta, ali znamo da nije“.

Na to kako tumači izjavu zaštitnika građana Zorana Pašalića da su uslovi u kojima su u barakama živeli do nedavno vijetnamski radnici bili loši, ali da nisu bili toliko teški, Gordić kaže da ne može da veruje.

„Mi praktično izmišljamo, nismo videli ono što smo videli, nismo čuli ono što smo čuli i nismo osetili to što smo osetili, i ti radnici nisu rekli to što su rekli. Oni nisu imali toplu vodu, imali su ograničen pristup struji, živeli su u potpuno nehigijenskim uslovima, kanalizacija nije bila rešena kako treba i stojim iza svake zapete koju sam napisala, sve to je apsolutno tačno, kao i u prilogu vaše televizije“, poručuje Gordić.

Na pitanje zašto se sada relativizuje ceo slučaj, ona ističe da je „relativizacija logičan sled koraka, jer će sada pokušati da se umanji šteta“.

„Ovo ne može klasično da se zataška. Ova vest je otišla u svet, ne postoji čarobni štapić koji će ovo da reši, čeka se da splasne interesovanje medija i da se krene u kontranapad“, ocenjuje ona.

Upitana kakve je sve pritiske trpela poslednjih dana, ona kaže da je toga bilo toliko da je neke stvari već i zaboravila.

„To je bilo svakodnevno, od pokušaja slikanja moje novinarske iskaznice, pokušaja oduzimanja telefona, osoba koja razume naš jezik išla je za mnom da vidi koga zovem i kako izveštavam, do onog famoznog zaustavljanja na putu“, priseća se ona, misleći na događaj kada je nepoznata osoba kineske nacionalnosti na nekoliko minuta automobilom blokirala i ekipu N1 televizije koja je krenula sa snimanje iz industrijske zone Jugoistok-Zrenjanin.

Navodi i situaciju od juče kada je njena ekipa ušla u automobil jer je bilo hladno, dok su čekali da njihova koleginica sa N1 završi uključenje uživo, i odmah su se upalila svetla automobila u blizini, beogradskih registarskih oznaka, i ostala upaljena sve dok je uključenje trajalo. Popodne se isto desilo i lokalnoj aktivistkinji.

„Mi to shvatamo kao upozorenje – samo vas gledamo, tu smo i pratimo svaki vaš korak“, navodi Gordić.

Na pitanje da li je nekome prijavila te incidente, ona kaže da je prijavila uredniku, a time se bavi stručni tim VOICE, „i kako sam razumela, javni tužilac može po službenoj dužnosti da pokrene proceduru na osnovu snimaka koje smo objavili“.

„Nismo ništa prijavili do sada (nadležnim organima), što ne znači da se to neće desiti u budućnosti“, poručuje novinarka VOICE Ivana Gordić iz Zrenjanina.