Novinarska pitanja nisu problem već neiskrenost Arnoa Gujona

Foto: Screenshot N1

U petak, prvog decembra, Arno Gujon je gostovao u jutarnjem programu N1. Tokom intervjua koji je trajao nekih 11 minuta, novinarka Marija Antić je nekoliko puta pitala gospodina Gujona za njegove veze sa Identitarcima. Na pitanja novinarke Antić o njegovim vezama sa njim, Gujon je pokret okarakterisao „ni kao levicu ni kao desnicu“ i rekao da je bio „član šest meseci, od 2010. do 2011. godine.“

Tokom vikenda koji je usledio, novinarka N1 je bila izložena agresivnim napadima na društvenim mrežama poštovalaca Gujonovog lika i dela, iako ona nijednog trenutka nije dovela u pitanje njegov humanitarni rad, a on sam se na Tviteru pohvalio „pismima podrške 25 hiljada ljudi“, na čemu se zahvalio i napisao da je „vaše srce je veće od njihove mržnje“.

Nije jasno ko su „oni“ i na koju je mržnju mislio.

Veze Gujona sa Identitarcima, francuskim ekstremno desničarskim političkim pokretom, mnogo su kompleksnije i duže nego kako ih je on predstavio novinarki Antić.

Blok identitaraca je ekstremno desničarski pokret koji su 2003. godine osnovali članovi ekstremno desničarske grupe Unité Radicale, zabranjene pošto je njen simpatizer pokušao atentat na francuskog predsednika Žaka Širaka 2002. godine. Njima su se pridružili i neki članovi Nacionalnog fronta.

Pre šest godina, 14. maja, Blok identitaraca je organizovao skup u Lionu. Prvo nazvan „Marš svinja“, preimenovan je u „Skup za slobodu govora“ posle zabrane policije. Po kiši se okupilo oko 400 ljudi, kratko ošišanih, u roze majicama, sa maskama svinja na licima, okruženi policijom i kontra-demonstrantima. U toku dana, sevali su „Zig hajl“ pozdravi, uhapšeno je 80 ljudi, uništen je jedan halal fast-fud. Poruka skupa je bila sumirana u rečenici osnivača pokreta: „Islam nema mesto u Evropi“.

Na skupu je, između ostalih, govorio i potencijalni predsednički kandidat Identitaraca za izbore 2012, Arno Gujon.

Gujon je objavio predsedničku kandidaturu 30. novembra 2010, u 15. arondismanu u Parizu. Na konferenciji za štampu je rekao da je deo Bloka Identiteraca od osnivanja. „Ja pripadam evropskoj kulturi, evropskoj naciji, evropskoj krvi. Ja sam autohtonog soja“, rekao je na predstavljanju. Izraz „soja“ je popularan među ekstremnim desničarima u Francuskoj i označava da su nekome preci Francuzi, tj da je „pravi Francuz“.

Tokom kampanje za prikupljanje potpisa za predsedničku kandidaturu, Gujon je predstavljan i kao član izvršnog odbora. U jednom TV intervjuu, Gujon opisuje „islamizaciju“ kao ozbiljan problem kome treba stati na put „uzimajući stvari u svoje ruke“. On se protivio širenju ponude halal ishrane, molitvi na javnim mestima, predstavljajući te poteze kao „islamizaciju“ protiv koje „moramo da se borimo“, jer ako to ne uradimo „nećemo moći slobodno da živimo u Francuskoj i Evropi“. Jedna od ključnih rečenica u njegovim predstavljanjima je: „Ako započne izgradnja džamije u vašoj blizini, na Francuzima je da uzmu stvar u svoje ruke, zajedno sa stanovnicima četvrti, da se ta izgradnja zabrani.“

Gujon se nije našao na glasačkom listiću za predsedničke izbore jer nije uspeo da sakupi, po zakonu obavezan, dovoljan broj potpisa gradonačelnika francuskih gradova. Takođe, ni Gujon, ni sam Blok nisu uspeli da steknu širu popularnost pošto su bili u direktnom sukobu sa takođe desničarskim Nacionalnim frontom. Marin Le Pen, predsednica Nacionalnog Fronta i simbol francuske ekstremne desnice, odbacila ih je kao moguće partnere, nazivajući ih „previše ekstremnim“.

U drugom intervjuu tokom kampanje, gospodin Gujon opisuje istoriju svog političkog delovanja. U 17. godini, osnovao je odbor Omladinskog pokreta Identitaraca u Grenoblu, na jugoistoku Francuske. „Počeo sam na skuteru, dok još nisam ni imao dozvolu. Nije bilo, dakle, još nikakve strukture. Otkrio sam aktivizam sam, to je iziskivalo određeni stepen hrabrosti. Uvek sam imao preduzetničku prirodu,“ govorio je Gujon.

U istom intervjuu on objašnjava da je političke ideje formulisao u gimnaziji. O odnosu prema Islamu, Gujon kaže: „Islam je nepomirljiv sa Republikom i sa vrednostima naše evropske civilizacije. Postoji samo jedno rešenje: njihovo postepeno vraćanje u svoje zemlje.“

Na skupu u Donzereu 2010. godine, Gujon je održao ljutit govor u kome između ostalog objašnava da je Evropljanin „zato što je moja prva zastava boja moje kože. Mogu da je ne vole, ali nikada neće moći da mi je skinu“.

„Ja sam Evropljanin jer su se moji preci borili štit do štita na ruševinama predaka. Ja sam Evropljanin zato što su moji preci mrtvi na Kosovu Polju, ja sam Evropljanin jer su moji preci naterali u povlačenje neprijatelja do Grenade i oslobodili Španiju od muslimana“, pričao je tada.

Gujon je takođe bio učesnik i trener u kampu Identitaraca. U već pomenutom intervjuu tokom neuspešne kampanje za predsednika Francuske, on kaže da je prvi put bio u kampu 2003. godine. Kamp je opisan kao trening škola za „buduće lidere pokreta“. U promotivnim video snimcima iz 2008, Gujon drži treninge i sparinguje sa drugim učesnicima kampa. U jednom promo snimku učesnici opisuju kamp : „Moramo da budemo u stanju da odgovorimo na napad jer smo mi mladi pripadnici bele rase, bele rase Evrope.“

Razlog zašto Identitarci imaju letnji kamp koji liči na vojni, pored njihovog odnosa prema islamu, može se naći i u činjenici da su se njegovi kasniji osnivači tokom rata u Jugoslaviji, kao dobrovoljci borili rame uz rame za hrvatskom paravojnom formacijom „Zenge“.

Već godinama, Gujon opisuje svoj humanitarni rad motivisan samo željom da pomogne Srbima na Kosovu. Takođe tvrdi da nema negativan odnos prema muslimanima, već samo prema ekstremnom islamizmu. Međutim, u govoru iz decembra 2010. godine, aktivizam opisuje u potpuno drugačijim okvirima.

„Moj humanitarni rad na Kosovu, i moj profesionalni rad u Egiptu i u Bosni, ubedili su me u jednu stvar – gde god da su muslimani u većini, gde god da islam vlada, ne-muslimani su tlačeni, ne-muslimani žive u nesreći. Ja nisam upoznao islam kroz izlizane govore pojedinih pro-muslimanskih intelektualaca u Evropi. Ne, to je u mom stomaku, u mom srcu, u mom telu, da razumem šta je islam“, govorio je, ne pominjući „ekstremne islamiste“ već islam kao veru i muslimane kao grupu.

Tokom govora 2011. godine, u sklopu neuspešne kampanje, Gujon se otvoreno protivi asimilaciji: „Ako se nastavi sa politikom asimilacije, dobićemo isto što danas vidimo u Libanu, u Bosni, na Kosovu, narode koji moraju da žive jedni uz druge… a da to ne funkcioniše.“

U već pomenutom intervjuu, Gujon opisuje situaciju na Kosovu: „Ono što se dešava tamo danas, može se desiti ovde u Francuskoj sutra.“

„Srbi su oterani odatle zbog muslimanske imigracije. Kosovo jeste malo, ali je za Srbe ono što je Sena-Sen Deni za Francusku“, govorio je tada.

Gujon predstavlja svoju humanitarnu organizaciju „Solidarnost sa Kosovom“ kao apolitičnu, koju je osnovao sa bratom. Ali u istom intervjuu, „Solidarnost sa Kosovom“ je okarakterisana kao „satelit“ Identitaraca. Pokret je imao nekoliko sličnih akcija koje na prvi pogled izgledaju apolitično, ali čiji su ciljevi u stvari bazirani na ideološkim ciljevima ove ekstremno desničarske grupe. Brat gospodina Gujona je uhapšen posle skupa omladine Identitaraca u Nici 2005. godine, zajedno sa još nekoliko pojedinaca, jer je grupa pretukla dvoje ljudi afričkog porekla. Gujonov brat je osuđen je na novčanu kaznu od 1.000 evra.

„Solidarnost sa Kosovom“ je 2009. godine organizovala izložbu crteža srpske dece sa Kosova u Parizu. O tome postoji vest i na sajtu organizacije koji je napisaogospodin Gujon potpisujući se kao Arno Borela. Međutim, izložba je otkazana, zbog, kako kaže „Solidarnost“ na sajtu, „cenzure“. Ali u saopštenju 17. arondismana Pariza, navodi se da je izložba otkazana jer su se među crtežima dece našli i oni koji slave Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. Predsednica arondismana je bila izložena fizičkim i verbalnim pretnjama zbog odluke o otkazivanju izložbe.

Gujon u gostovanju na N1 nije kritikovan zbog pomoći Srbima na Kosovu jer, zašto bi bilo ko to kritikovao?

Njegovi odgovori na pitanja o političkoj prošlosti su u suprotnosti sa onim što je radio. Nikome ne može da se desi da zaboravi da je pokušao da se kandiduje za predsednika Francuske. Takođe je teško zamisliti da može da se zaboravi boravak i rad u letnjim kampovima ekstremno desne političke organizacije, osnivanje Gradskog odbora omladine iste organizacije, otvoreni govori o opasnosti od islama, o nemogućnosti suživota hrišćana i muslimana. U interjvuu na N1, gospodin Gujon je prećutkivao, izbegavao i umanjivao svoje veze sa Identitarcima.

Pitanje Kosova je izuzetno osetljivo i jako emotivno pitanje za građane Srbije. Javnost zaslužuje da zna motive Gujonovog humanitarnog rada. On je nedoumice oko svog političkog angažmana mogao da razreši jednom rečenicom kojom bi potvrdio da je bio u Identitarcima, ali da je to ostavio iza sebe i posvetio se humanitarnom radu. Ali on to nije uradio. Takođe, on nije jedina osoba sa vezama sa ekstremnom evropskom desnicom koja pod pričom o „humantarnom radu“ deluje na Kosovu. Da li Gujon samo želi da pomogne ljudima u teškoj situaciji ili je to samo posledica šireg političkog angažovanja koje situaciju na Kosovu posmatra u okvirima „borbe protiv islama“?

Neiskrenost gospodina Gujona je, nažalost, samo dovela u sumnju njegov altruizam i otvorila nova pitanja u vezi sa njegovom prošlošću u ekstremno desničarskoj političkoj organizaciji.