Novinarska udruženja: Stanje u medijima dramatično loše

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja Srbije saopštila je da je u pismu međunarodnim organizacijama i institucijama upozorila da je stanje u medijima dramatično loše, a da cilj vlasti nije da stanje poboljša, već da ga međunarodnoj zajednici prikaže drugačijim nego što ono jeste.

Od 2016. godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 72 slučaja prozivanja, vređanja, omalovažavanja i diskriminacije novinara, medija, novinarskih i medijskih udruženja od strane političara i nosilaca javnih funkcija.

Kao primere navode izjavu poslanika Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića koji je predsednika NDNV Nedima Sejdinovića sa skupštinske govornice proglasio neprijateljem Srbije zbog iznošenja kritičkog stava o vlasti u Srbiji.

„Pre nekoliko dana funkcioner BIA-a Marko Parezanović izneo je tvrdnju da su ‘najveća pretnja Srbiji strani agenti koji deluju u medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim strankama‘, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu tvrdnju potvrdio“, navodi se u saopštenju.

Oni su upozorili da je poslednji slučaj takvog pritiska na medije zabeležen 19. oktobra kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „po imenu prozvao, vređao i omalovažavao prvo novinarku javnog servisa, a potom i novinara TV N1 koji ga je zamolio da ne vrši pritiske na kolege sa Javnog servisa“.

Medijska udruženja navela su i da vlast u Srbiji zloupotrebljava razne inspekcijske službe za pritisak na medije, a kao primer naveli su novine Vranjske i portal Južne vesti.

„Predstavnici vlasti u Srbiji često tuže medije i novinare, a sudske odluke nisu uskladjene sa zakonima Srbije i praksom Evropskog suda za ljudska prava, koji predvidjaju da su javni funkcioneri dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja“, navode medijska udruženja.

Mediji bliski vlasti sve češće krše Kodeks novinara

Kako su naveli u tabloidnim štampanim medijima „dramatično se povećava nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije“, što potvrđuju izveštaji Saveta za štampu, a da je važno napomenuti da su upravo ti mediji najbliži vlasti i velikim delom se finansiraju iz javnih prihoda.

„Mediji sa nacionalnom pokrivenošću pretvorili su se u propagandna sredstva, a dominiraju programi izuzetno niskog kvaliteta. REM ne reaguje ni kada dolazi do eklatantnog kršenja Zakona o elektronskim medijima, odnosno kada pojedine televizije sa nacionalnom pokrivenošću direktno prenose sednice glavnog odbora vladajuće stranke“, objašnjavaju u svom pismu.

Oni ocenjuju da je najpoznatiji slučaj kršenja zakona i ugrožavanja pravnog poretka novinska agencija Tanjug koja još uvek aktivno radi, iako je još 31. oktobra 2015. godine donesena, u skladu sa zakonom, odluka o njenom gašenju.

„Ova agencija opstaje kao propagandno sredstvo u državom vlasništvu iako je zakonima iz 2014. godine država donela odluku da se povlači iz vlasništva medija“, navode i dodaju da je država protivzakonito suvlasnik listova Večernje novosti i Politika, a da je lokalna samouprava u Kragujevcu postala vlasnik prethodno privatizovane Radio-televizije Kragujevac.

Oni upozoravaju da su iz javnih medijskih servisa „suštinski prognani javni dijalog i kritičko mišljenje, te da je u njihovim informativnim emisija u dramatično velikom obimu dominantna izvršna vlast