Novinaru u penziji kazna od 1,5 miliona dinara za tekstove od pre 15 godina

Apelacioni sud u Kragujevcu naložio je Miroslavu Jovanoviću, penzionisanom novinaru i uredniku nedeljnika Kragujevačke, da plati 820.000 dinara izdavačkom preduzeću AD „Svetlost“ u stečaju, u kojem je radio 30 godina, te 185.000 dinara za sudske troškove, kao i kamate od 2014. godine, kada je prvostepena presuda postala izvršna.

Ukupno, prema očekivanju Jovanovića i njegovih advokata, oko 1,5 miliona dinara.

Ni ja, ni kolege koje su pisale te tekstove nismo pozvani da svedočimo. Ja čak nisam prisustvovao ni glavnom ročištu, jer mi nikada nije uručen poziv (Miroslav Jovanović)

Jovanović, koji je odlazak u penziju prošle godine dočekao na birou rada, očekuje uskoro posetu izvršitelja, jer kaznu nema od čega da plati.

AD „Svetlost“ je tužila Jovanovića zbog tri prethodna sudska procesa, u kojima je ovo preduzeće osuđeno na novčane kazne zbog tekstova koji su u nedeljniku objavljeni u vreme kada je Jovanović bio odgovorni urednik. Radi se o dva teksta iz 2004. i pismu jednog čitaoca iz 2007. godine.

U dva sudska postupka, u kojima se radilo o autorskim tekstovima, presuda je doneta tako da troškove kazne treba solidarno da snose izdavač, Miroslav Jovanović, kao odgovorni urednik, i novinar koji je tekst pisao. U procesu koji se vodio zbog pisma čitaoca kaznu je trebalo da podele izdavač i odgovorni urednik.

„Svetlost“ je ranije, na osnovu te tri presude, platila kaznu od 2,2 miliona dinara.

Jovanović nije ni mogao da se brani

„Sudovi uvek presuđuju da se kazne plate solidarno, da deo plati izdavač, deo urednik i, na kraju, novinar, autor spornog teksta. Pravilo je da medij pokrije ta dugovanja, što je Svetlost i učinila. Kazne su isplaćene tokom 2007, 2008. i delom 2009. godine. Nikada, ni mene, ni autore tekstova niko iz vlasničke strukture nije pozvao i tražio da solidarno učestvujemo u isplati kazni. Sve se, ipak, promenilo u maju 2009. godine, kada su svi novinari tadašnje Svetlosti rešili da napusti taj medij, jer se nismo slagali sa uređivačkom politikom novih vlasnika. Mesecima nismo primali platu. Smatrali smo da oni vode firmu u propast, potpisali smo otkaze i osnovali Kragujevačke. Dva meseca kasnije stigla mi je tužba od bivših vlasnika“, objašnjava Jovanović.

Nikada, ni mene, ni autore tekstova niko iz vlasničke strukture nije pozvao i tražio da solidarno učestvujemo u isplati kazni. Sve se, ipak, promenilo u maju 2009. godine, kada su svi novinari tadašnje Svetlosti rešili da napusti taj medij, jer se nismo slagali sa uređivačkom politikom novih vlasnika (Miroslav Jovanović)

Dodaje da, iako je u presudama navedeno da troškove solidarno snose i autori tekstova, oni nisu tuženi, pa je, prema njegovom mišljenju, jasno da im je on bio meta.

„Ne želim da ulazim u njihove razloge, ali verujem da je na njihovu odluku delimično uticala i činjenica da se tokom devedesetih godina, pa i kasnije, mnogim uticajnim ljudima u gradu nije sviđalo kako Svetlost piše. Zbog toga smo bili tuženi više desetina puta. Tužbe su uglavnom podnosili ljudi iz javnog života, političari, direktori javnih preduzeća i ustanova, a između ostalih, tri puta nas je tužio i nekadašnji gradonačelnik Vlatko Rajković, koji je kasnije bio član tročlanog konzorcijuma koji je kupio 70 odsto akcija Svetlosti“, ističe Jovanović.

U odgovoru na tužbu on se pozivao na Zakon o radu, član 163 stav 7, koji kaže da je „zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan da poslodavcu naknadi iznos štete“.

Jovanović objašnjava da sud ne da nije dokazao da su on ili novinari, autori spornih tekstova, pričinili štetu „namerno“ ili „krajnjom nepažnjom“, već da to nije ni dokazivano.

„Ni ja, ni kolege koje su pisali te tekstove nismo pozvani da svedočimo. Ja čak nisam prisustvovao ni glavnom ročištu, jer mi nikada nije uručen poziv“, ističe Jovanović.

Miloradović te tuži, Miloradović ti sudi

Presuda je doneta 17. aprila 2014. godine. Sud se u obrazloženju presude vodio time da je tuženi štetu načinio krajnjom nepažnjom, jer je „u okviru njegovih zadataka i poslova, kao glavnog i odgovornog urednika, bilo da vodi računa o tekstovima koje treba objaviti, pa kako nije tako postupio, doveo je do štete koju je u nespornom iznosu isplatio tužilac“.

Jovanović je podneo žalbu na ovu presudu Apelacionom sudu u Kragujevcu, koji je o njoj većao pune četiri i po godine. Konačnu presudu dobio je u novembru 2018. Potpisala ju je predsednica sudskog veća Simonida Miloradović, koja je pre 11 godina tužila Svetlost zbog jedne rečenice u pismu čitaoca, u kome se ona pominje.

[povezaneprice]

„Suđenje je održano u Okružnom sudu u kome je Simonida Miloradović radila. Sudila nam je sudija Grozda Arnaut, koja ne samo da je bila sudija u istom sudu već je sa privatnom tužiteljkom Miloradović bila u istom veću. Mi smo se žalili i tražili izuzeće sudije, ali je tadašnji Vrhovni sud bez ikakvog obrazloženja odbio zahtev za izuzeće“, objašnjava Jovanović.

Sada, u ulozi sudije kragujevačkog Apelacionog suda, Simonida Miloradović je presudila da Jovanović zbog istog pisma u kome se ona pominje – bude kažnjen.

Predsednica sudskog veća koja je potpisala presudu Jovanoviću, Simonida Miloradović, pre 11 godina tužila je Svetlost zbog pisma jednog čitaoca u kome se ona pominje. Ona je na sudu dobila Svetlost, koja je platila kaznu, da bi sada, u ulozi sudije Apelacionog suda, presudila da Jovanović zbog istog pisma bude kažnjen

„U jednom slučaju ona je kao privatno lice tužila Svetlost, a zatim se u drugom javlja kao predsednica sudskog veća Apelacionog suda koji donosi konačnu presudu. To se jasno vidi iz papira i očigledno je da se radi o sukobu interesa. Međutim, u ovom slučaju nismo mogli da tražimo izuzeće, jer u Apelacionom sudu nema ročišta. Oni samo odlučuju po žalbi. Advokat i ja smo videli o kome se radi tek kad nam je stigla presuda“, objašnjava Jovanović.

Jovanović na ovu presudu može da se žali Kasacionom sudu, ali ističe da ne vidi poentu u tome, budući da se žalbe i kod njih „krčkaju“ po nekoliko godina, a i nova žalba ne bi odložila izvršenje naplate. Zbog toga uskoro očekuje izvršitelje, jer kaznu nema od čega da plati.

Novinarstvom se bavio 42 godine, sada je u penziji, a posle toliko godina rada, zbog loših finansijskih uslova u Kragujevačkim – penziju je dočekao na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Kaže da se poslednjih godina izdržavao tako što su ga pomagali članovi porodice.

Preduzeće AD „Svetlost“, koje ga je tužilo, ubrzo se i zatvorilo. Ugovor o privatizaciji sa tročlanim konzorcijumom raskinut je 2011. godine i preduzeće je ubrzo otišlo u stečaj.

Preduzeće „Svetlost“ su tužili gotovo svi nekadašnji zaposleni zbog toga što im je dugovalo nekoliko zarada, koje nikad nisu naplatili. Njime sada rukovodi stečajni upravnik i taj proces ni posle osam godina nije okončan.

To znači da će novac koji ovo preduzeće bude naplatilo od Miroslava Jovanovića otići u stečajnu masu i onda će od Privrednog suda u Kragujevcu zavisiti kako će i kome on biti raspoređen.