Novo suđenje za ubistvo Ćuruvije: Odbrana predložila svedoka kriminalne prošlosti, poznatog i po falsifikovanju službenih beležaka

Pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu u ponedeljak, 16. novembra, nastavlja se proces ponovljenog suđenja četvorici bivših pripadnika Resora državne bezbednosti (RDB) koji su okrivljeni da su pre 21 godinu, na Uskrs 11. aprila 1999. godine, ubili novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruviju.

Za ubistvo prvostepeno su prošle godine, ukupno na 100 godina zatvora, osuđeni bivši načelnik RDB-a Radomir Marković (30 godina) za podstrekivanje, tadašnji šef beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić (30 godina) za saizvršilaštvo, te operativac DB Ratko Romić i bivši pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak kao saizvršioci na mestu likvidacije (po 20 godina).

Kao neposredni izvršilac označeno je N. N. lice, i to je i bio glavni razlog zbog kojeg je prva presuda pala na Apelacionom sudu koji je utvrdio brojne nelogičnosti, nedoslednosti i krupne greške u zaključivanju, a pre svega prekoračivanje optužnice u kojoj je kao neposredni izvršilac označen Miroslav Kurak.

U prvostepenoj presudi je kao nalogodavac takođe navedeno N. N. lice.

U odluci Apelacionog suda iz jula ove godine poziva se sudsko veće (Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović) da ispravi sve te greške i one se poimence navode i detaljno opisuju.

Novi „dokazi“ odbrane

U jednom od intervjua za Cenzolovku advokat Slobodan Ružić, zastupnik dece Slavka Ćuruvije, rekao je da apelacija ne očekuje izvođenje novih dokaza i svedoka jer sve već postoji, već se od sudija traži da „ulože veći trud i kvalitetno obrazlože presudu“.

Advokat Ružić je izgleda potcenio „pregalaštvo“ pripadnika tajne službe, one duboke države koja se održala iz ratnih i kriminalnih devedesetih godina i ostala veoma moćna.

Advokatica odbrane Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa okrivljene Radonjića i Romića, predala je sudu kovertu, za koju je rekla da ju je dobila 3. aprila 2019. U pitanju je, kako je objasnila Dobričanin Nikodinović, službena beleška koju je operativac Vasilije Mijović poslao bivšem šefu crnogorske tajne službe Vukašinu Marašu i koja navodno „upućuje na to ko je ubio Slavka Ćuruviju“.

Novinarka Tamara Marković Subota podsetila je da je Mijović već jednom sastavio službenu belešku za koju se ispostavilo da je lažna. O tome su svojevremeno opširno pisali podgorički mediji

Sada je na sudskom veću da odluči na koji će način da tretira tu „službenu belešku“ i da li će eventualno  pozvati Mijovića kao svedoka.

Vasilije Mijović je bivši visoki funkcioner crnogorske tajne policije (iz koje je otpušten), više puta je hapšen i bio je u zatvoru i u Srbiji i u Crnoj Gori. Povezivan je sa kriminalnim podzemljem i jedan je iz prvobitnog sastava zloglasne JSO čiji su pripadnici ubili premijera Zorana Đinđića.

Kako je nedeljnik Vreme objavio, povezan je sa jedinicom „Škorpioni“, čiji su pripadnici, prema zaštićenim svedocima u Haškom tribunalu, u prisustvu Mijovića na Palama 1995. godine klali ratne zarobljenike. Miloš Vasić u Vremenu piše i da je povezan i sa ratnim zločinima iz 1992. i 1994. godine, te da je akter i nekoliko poznatih mračnih afera tokom dvehiljaditih.

Bio je jedan od komandanata Crvenih beretki tokom ratova devedesetih koga su u Haškom tribunalu označili kao učesnika u kriminalnim i nehumanim postupcima protiv stanovništva u Baranji, gde se bavio švercom ukradenih vozila, zajedno sa ozloglašenim pripadnicima zemunskog klana.

Mijović već dostavljao lažne beleške

Tamara Marković Subota, novinarka koja dugo godina prati crnu hroniku i koja je izveštavala o kriminalu i radu tajnih službi, zbog čega je dugo bila i pod policijskom zaštitom, podsetila je u nedavnom tekstu za Ekspres da je Mijović već jednom sastavio službenu belešku za koju se ispostavilo da je lažna. O tome su svojevremeno opširno pisali podgorički mediji.

O potencijalnom svedoku odbrane verovatno najviše govori činjenica da je Vasilije Mijović dokazano priložio falsifikovanu službenu belešku i to u slučaju ubistva novinara Duška Jovanovića u Crnoj Gori.

Predloženi svedok Vasilije Mijović dobro je poznat tajnim službama Srbije i Crne Gore, ali i novinarima koji su godinama pratili crnu hroniku i suđenja za ratne zločine tokom ratova devedesetih.

Pukovnik Vasilije Mijović osam godina je radio kao specijalni savetnik pomoćnika ministra u službi crnogorske Državne bezbednosti (1998–2006) i imao je, kako piše nedeljnik Vreme, značajnu ulogu u „aferi Maraš“, odnosno bio je jedan od glavnih aktera kampanje protiv nezavisnosti Crne Gore i glavni izvođač afere sa kupovinom glasova pred referendum o nezavisnosti 2006. godine.

Mijović je, tvrdi Vreme, postavio kameru i tajno u Zeti snimao razgovor aktivista DPS-a sa Mašanom Buškovićem, kojem je nuđeno plaćanje računa za struju od preko 1.500 evra u zamenu za glasanje za nezavisnost. Osuđen je u podgoričkom Osnovnom sudu na 10 meseci zatvora zbog povrede „slobode opredeljenja i izazivanja panike“.

U poslu sa preprodajom ukradenih vozila Mijović je, kako su izveštavali novinari, bio zajedno sa vođama zemunskog klana Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem

Nekoliko meseci pre „afere Maraš“ Mijović je otpušten iz MUP-a Crne Gore, a tadašnji direktor Uprave policije Veselin Veljović protiv njega je podneo krivičnu prijavu jer je navodno falsifikovao diplomu Pravnog fakulteta u Sarajevu. Optužbi o falsifikovanju diplome je pravosnažno oslobođen jer je dokazao da prilikom zapošljavanja nije ni priložio diplomu, jer fakultet nije ni završio. Na posao, međutim, nije vraćen.

Dugo je bio u bekstvu, živeo je sedam godina u Beogradu pre nego što je po međunarodnoj poternici uhapšen 2012. na aerodromu Golubovci i prebačen u zatvor u Spužu. Iz zatvora je, kako pišu podgoričke Vijesti, pušten posle svega četiri dana, a javnosti su ostali nepoznati razlozi puštanja.

Jedan deo svog boravka u Beogradu Mijović je proveo u zatvoru zbog saobraćajne nesreće iz 1995. godine, u kojoj je stradalo dvoje dece.

Novinarka Ekspresa Tamara Marković Subota nedavno je u svom, već pomenutom, tekstu podsetila da je Mijović po izlasku iz zatvora 2011. godine u javnost izbacio svoje ranije službene beleške vezane za slučaj ubijenog podgoričkog novinara Duška Jovanovića.

On u njima navodi da mu je bivši kolega R. V., penzionisani radnik DB-a, rekao da je sa svoje terase, posle ubistva Jovanovića, video dvojicu poznatih kriminalaca. R. V. je to demantovao i dokazao da je kobne noći bio u Beogradu, a ne u Podgorici, gde se ubistvo odigralo.

Marković Subota podseća i da je na Mijovića dva puta pucano u Beogradu, 2010. i 2011. godine, kao i da je Mijović bio u sukobu i UKP MUP-a Srbije, zbog čega je jedno vreme praćen i bio na merama.

Povezivan sa najstrašnijim zločinima

O ulozi Vasilija Mijovića u ratovima devedesetih govorilo se i u Tribunalu za ratne zločine u Hagu. Osim što je povezivan sa najstrašnijim ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini, na suđenju Slobodanu Miloševiću o kriminalnim aktivnostima je o Vasiliju Mijoviću govorio i zaštićeni svedok pod oznakom C25.

Prema izveštaju Ljubice Gojgić, koja je tada radila kao specijalni izveštač iz Haga za B92, svedočio je o angažovanju Crvenih beretki u Baranji, koje su 1995. „terorisale lokalno stanovništvo“ kad je narod počeo da napušta Baranju i sa lokalnim kriminalcima „krijumčarili ukradena vozila, organizovali njihovu registraciju u Baranji i kasnije ih prebacivali u druge krajeve Jugoslavije“.

Prema ovom svedoku, komandant Crvenih beretki u Baranji, pukovnik Vasilije Mijović imao je jednu od ključnih uloga, a o tome, rekao je, postoji i zapisnik MUP-a Baranje. U poslu sa preprodajom ukradenih vozila Mijović je, kako su izveštavali novinari, bio zajedno sa vođama zemunskog klana Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem.

Bivši visoki funkcioner crnogorske tajne službe Mijović godinama se tužio sa državom i crnogorskom policijom. MUP je tužio, prema pisanju Vijesti, jer mu navodno nije vraćen blindirani landrover koji im je dao na korišćenje 1999. godine, a Agenciju za nacionalnu bezbednost tužio je tražeći da ga vrati na posao i isplati 10.000 evra kao nadoknadu. Na posao nije vraćen, a nismo mogli da pronađemo tekstove koji bi rasvetlili da li je Mijović na sudu dobio MUP i da li mu je vraćeno blindirano vozilo.

Postupcima koji su vođeni protiv Mijovića tu nije kraj. Njemu je suđeno i zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, ali je oslobođen na osnovu kontroverznih dokaza po kojima oružje nije evidentirano u elektronskoj bazi MUP-a, ali je za njega svojevremeno izdat oružni list.

Moglo bi se o Mijoviću još mnogo toga napisati zahvaljujući njegovoj „bogatoj biografiji“, ali je pravo pitanje zašto odbrana okrivljenih za ubistvo Ćuruvije želi da uvede još jednog pripadnika zločinačke organizacije. Prvostepeno suđenje okrivljenima trajalo je četiri godine zahvaljujući brojnim opstrukcijama advokata odbrane i njihovim zahtevima da se iz predmeta izuzmu ključni dokazi (registar sa baznih stanica mobilnih telefona koji okrivljene smeštaju na poprište ubistva). Uvođenje Vasilija Mijovića je, u stvari, još jedan pokušaj opstrukcije i dokaz metoda odbrane.