NUNS: Država odgovorna za nekažnjavanje napada na novinare

Taj zahtev je sadržan u pismu pročitanom na protestnom skupu u beogradskom Medija centru, kojim se NUNS pridružio medijskim radnicima širom sveta u kampanji „Kraj nekažnjivosti – za Konvenciju UN o zaštiti novinara“, povodom Dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Na skupu je emitovana izjava oca novinarke Dade Vujasinović, Radislava, koji je kazao da 24 godine nije rešena smrt njegove ćerke, te da je njegovu tugu zamenio gnev „zbog nečinjenja i činjenja“.

On je kazao da ono što je nađeno kao dokaz, nije video niko osim policije u sastavu novinske komisije.

„Jednog dana kada istina opet bude vrednost u društuvu, kazaće se šta se zapravo dogodilo“, rekao je Radislav Vujasniović, otac novinarke nadjene mrtve u svom stanu na Novom Beogradu 8. aprila 1994. godine.

Biljana Stepanović: Zabeleženo 22 slučaja napada na novinare

Članica Izvršnog odbora NUNS-a Biljana Stepanović je pročitala pismo u kojem NUNS navodi da je ove godine zabeležio 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara, te da je u četiri slučaja tužilaštvo utvrdilo da nema mesta pokretanju postupka jer nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, 16 slučajeva je još u toku pred tužilaštvom, dok je u jednom slučaju pokrenut sudski postupak, a jedan slučaj nije prijavljen policiji.

Podsetila je da je 2017. godine NUNS zabeležio 31 slučaj napada, pretnji i zastrašivanja novinara, da je samo jedan slučaj rešen izricanjem mera bezbednosti obaveznog lečenja na slobodi i zabranom prilaska, dok je u šest slučajeva tužilaštvo utvrdilo da nema mesta pokretanja postupaka jer nema elementa krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, da se u postupcima pred tužilaštvo nalaze 23 slučaja, a povodom jednog je pokrenut sudski postupak i protiv jednog prekršajni postupak.

[povezaneprice]

„Zato ne apelujemo, već insistiramo da se državni organi javno oglase povodom sve učestalijih pritisaka na naše kolege, koji su u poslednje tri godine čak 73 puta počinjeni od strane nosilaca javnih funkcija i na taj način ohrabre novinare da rade svoj posao, a obeshrabre one koji ih u tome sprečavaju“, istakla je Biljana Stepanović.

Napadi na novinare nisu samo napadi na njihov fizički i psihički integritet, već su i napadi na slobodu izražavanja i slobodu medija, navela je ona.

„Za to su odgovorni oni koji atakuju na profesiju, ali pre svih državni organi od kojih se očekuje da u potpunosti poštuju domaće zakone i svoje medjunarodne obaveze kako bi obezbedili da se i državni i nedržavni počinoci i podstrekači nasilja nad novinarima privedu pravdi“, kazala je predstavnica NUNS-a.

Po navodima iz pisma, Srbija „nije ni pravna ni pravedna zemlja“, da, uprkos svim apelima medijskih udruženja i organizacija, još nisu rasvetljene smrti novinara Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. „Naši apeli žive jedan dan… Država ih ne čuje, ignoriše ih, odbijaju se od nje i posle godinu dana poput eha vrate se na mesto odakle su krenuli na svoj tihi put, da bi ponovo bile izrečeni, ponovo živeli jedan dan, i tako u krug…“, navodi se u pismu.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk je rekao da sam povod današnjeg skupa pokazuje dubinu problema u kojem su novinari i drugi medijski radnici u Srbiji, gde se već dugo stvara klima u kojoj ne postoji kritika bilo koga, već je to odmah napad.

„Ja, kao glavni urednik NIN-a, uveren sam da mi nikoga ne napadamo, ali ćemo uvek kritikovati sve loše stvari i uvek insistirati na istini“, kazao je Ćulibrk.

Božić: Žalosno što se i dalje prebrojavaju „patriotska zrnca“

Izvršni producent Televizije N1 Igor Božić rekao je da je žalosno što se u Srbiji posle 20 godina od smrti Ćuruvije, Dade Vujasinović i Pantića ponovo slušaju ljudi koji prebrojavaju „patriotska zrnca“ drugim novinarima.

„Takva situacija postaje neizdrživa za nas koji pokušavamo da profesionalno radimo ;svoj posao. Zbog te činjenice novinari naše kuće osećaju se poprilično nesigurno. Odlazeći na konferencije za štampu, dobijaju etikete da su Amerikanci, američki plaćenici ili novinari nekog od predstavnika opozicije“, kazao je Božić.

Dodao je da država uvek može sprečiti takvu vrstu etiketiranja počešviš od sebe, jer ljudi koji su na funkcijama moraju imati vrstu odgovornosti koja znači zaštitu ljudi koji se bave javnom profesijom.

„Kao što su u slučaju gej parade mogli da spreče huligane da više ne dolaze i napadaju pripadnike gej populacije, tako mogu da zaštite i novinare od napada“, kazao je on.

Draža Petrović: Tekst u „Ilustrovanoj“ s potpisom Vučića

Novinar lista „Danas“ Dragoljub Draža Petrović kazao je da problem s tekstom najnovije „Ilustrovane politike“ „Psi su pušteni“ nije u tome što je izašao u „listu koji je nebitan, već u tome što bi taj tekst verovatno potpisao Aleksandar Vučić“.

„Osnovni problem danas u medijima u Srbiji je u tome što predsednik pravi pristojnu i normalnu Srbiju uz najnepristojnije i najnenormalnije medije. Nikada niste čuli da je kritikovao naslovne strane Informera, ali jeste NIN-a i Danas-a“, kazao je Petrović.

Od 1991. do 2001. godine čak 39 novinara i medijskih radnika iz Srbije je ubijeno, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima, a u najvećem broju slučajeva odgovorni za ubistva i napade na novinare nisu kažnjeni, a u nekim istraga nikada nije ni pokrenuta.

Predstavnici NUNS-a ukazali su da su sve političke garniture u novijoj istoriji Srbije obećale rešavanje ubistva, da je aktuelna vlast formirala i Komisiju za rešavanje ubistava novinara, kao i da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i izvinio, „ali ne što je onomad bio deo režima koji je učestvovao u ubistvu, već što smo toliko godina čekali da izvršioci ubistva dodju pred lice pravde“.

Na skupu je ukazano na dužnost Srbije da sprovede Akcioni plan UN za bezbednost novinara i nekažnjivost, kao i Preporuke Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika.